„Међународни дан жена“ је револуционарни празник жена-интернационалиста, установљен на иницијативу Кларе Цеткин на социјалистичкој конференцији у Копенхагену, марта 1910. Првобитно је замишљен као празник жене-револуционарке, а не само жене.

Бити револуционар значило је тада: борити се против Бога, Цара и Отаџбине – за Интернационалу.

   У почетку, овом револуционарном празнику није био одређен тачан датум - из године у годину кретао се по календару у првој половини марта (по „новом“, грегоријанском календару). У Русији се први пут масовно прославио 23. фебруара / 8. марта 1917. у виду политичких демонстрација. Ево како је то описано у Великој совјетској енциклопедији:

„Влада је 1917. спречила раднике Петрограда да прослављају Међународни дан жена. То је довело до сукоба са полицијом у фабрици Путилов, који је прерастао у демонстрације. Раднице су изашле на улице тражећи повратак својих мужева са фронта. Ова манифестација се поклопила са почетком Фебруарске револуције” („Велика совјетска енциклопедија“, 1. изд. 1931, том 21, стр. 238)...

Разумљива је потреба револуционарног покрета да уместо традиционалних народних, црквених и државних празника има своје празнике. Разумљива је жеља да се да повод да се још једном развеселе и одају почаст својим саборцима и саборцима. Веома паметна и делотворна идеја била је да се у револуционарну борбу укључе не само радници, већ и жене, дајући им свој покрет, своје слогане и свој празник.

Али зашто би дан када су револуционари требали да изађу на улице и прогласе садашњу повреду права, као и своје непоколебљиво уверење у предстојећу еманципацију, био негде на почетку пролећа? Зашто је овај дан у почетку тако чудно скочио на календарском распореду?

   Овакви скокови су карактеристични за литургијски (пасхални) календар и значе да у игру улази лунарни календар. Две верске групе у Европи имају ову праксу: Хришћани и Јевреји. Тешко је претпоставити да су вође Коминтерне одлучиле да позајме нешто из литургијске праксе омрзнутих „свештеника“...

Феминистички покрет није настао преко ноћи, био је то дуг и мукотрпан рад, али је, ипак, 1910. године, на 2. међународној конференцији социјалиста у Копенхагену, одлучено да се прецизира датум настанка политичке организације која се борила за женско права, и прогласити га даном солидарности свих жена на свету. За тај датум је изабран ... јеврејски празник Пурим. Он се повезује са именом велике ћерке јеврејског народа Естер, која је успела да спасе своје саплеменике од потпуног уништења.

У сваком случају, 1917. године ови празници су символично спојени на дан почетка рушења руске православне државности...

 А почетна пропагандна намера идеолога револуције да установе међународни дан жене револуционарке (1917. године Правда га је назвала „Даном женске радничке интернационале“) управо од ове године постаје стални празник у Совјетској Русији, извезен другим комунистичким земљама (или „долазећи социјалистичким путем“). Клара Цеткин је почасно сахрањена на Црвеном тргу у близини многострадалних зидина Кремља. У совјетско време овај празник постаје заиста међународни – у смислу да се обележава у свим земљама социјалистичког режима, укључујући и Афро-азијске. У другим државама се никада нигде званично није обележавао (само у комунистичким партијама ових земаља)...

Прави руски „дан жена“ може се сматрати даном Св. жена мироносица, друге недеље по Васкрсу. Уопште, у Русији се многи празници од памтивека везују за Богородицу, а први хришћански владар такође је била жена - св. кнегиња Олга.

По материјалу са: „Москва Трећи Рим“

Превод са руског: Д.В.