Отац Проклу (Никау), на светом крштењу Георгије, рођен је 13. новембра 1928. године у селу Митоку Балан, Њамецки округ, Румунија. У манастир Сихастрија истог округа ступио је 1. новембра 1948. године. Замонашио се 1949. године у манастиру Слатина, где је премештен из Сихастрије заједно са архимандритом Клеопом (Илије), јеросхимонахом Пајсијем (Олару) и групом монаха ради оживљавања монашког живота.

Када су 1959. године почели масовно да затварају манастире и растерују монахе, он се, по благослову свог исповедника, архимандрита Клеопе, вратио у своје родно село, по захтеву власти, и тамо почео да води пустињачки живот, повучен у малу кућу на периферији.

До смрти се подвизавао у подвигу ноћне молитве, чинио много земних поклона и дуго постио. Имао је дар суза и прозорљивости, могао је да одговори на питања која још нису била постављена. Давао је савете верницима који су му масовно долазили. Проводећи више од 60 година у таквим подвизима, упокојио се у Господу у 89. години живота 28. јануара 2017. године. Сахрањен је на гробљу манастира Сихастрија Путни.

+ + +

Тако се десило да су овамо дошла три господина – од важних, а не од малих. Они су сели тамо, а ја сам сео на ову клупу и чекао да нешто кажу, јер сам чуо од неког: каже, не ваља да глуп отвара уста пред умним, јер може да огорчи умног. И чекао сам да проговоре, и био сам спреман да одговорим на питање које ће бити постављено. А они ништа нису говорили и само су ме гледали.

Видим да време пролази, а тамо је чекао још неко, и журио се, а ја кажем ово:

 „Господо моја, знајте да ће ме ђаво, ако сада умрем, узети к себи. Не свиђа ми се начин на који живим. А ни Богу се не свиђа како ја живим.

На то се трећи господин збуни:

- О, тешко мени, тешко мени, знајте да сте ме разочарали.

Ето, тако је... Мислио сам да... А он:

 „О, тешко мени, разочарали сте ме!“ Ако кажете да ће Вас ђаво одвести у пакао, шта онда нама преостаје?

Рекао сам му:

-Ствар је Ваша, Ваша воља. Паметни сте људи, можете видети све и у мраку. А будала увек настоји да скочи у јарак, јер то само и може. Зашто тражити од њега оно што не може... Дакле... И вама је лакше да изађете. То је то...

Но, рекао сам им:

– Да сам ја на вашем месту, отишао бих код доброг духовника да се исповедим. Он би ме научио како да опростим свом ближњем, а истовремено би ме научио како да идем у цркву. И кад бих дошао у цркву, свакога бих видео као бољег од себе, а себе грешнијег од њих, и рекао бих себи у мислима: „Боже, прими ме у покајању“.

А в то же время что я слышу в храме? «Отче наш»! А произнеся «Отче наш», вышел и встретился с кем-то, кто причинил мне когда-то зло. Глаза бы мои его не видели! И я забыл, что только что читал «Отче наш». Увы мне, ведь в «Отче наш» сказано так: «И остави нам долги наша, якоже и мы оставляем должником нашим». А разве я оставил ему? У меня ведь были плохие мысли на сделавшего мне зло. И тогда я погиб. Вот так вот.

И у исто време шта чујем у храму? "Оче наш"! И рекавши „Оче наш“, изашао сам и срео се са неким ко ми је некад учинио зло. Не бих га на очи видео! И заборавио сам да сам управо прочитао „Оче наш“. Авај мени, јер у „Оче наш“ пише овако: „И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим“. Јесам ли му опростио? Уосталом, имао сам лоше мисли о ономе ко ми је нанео зло. А тада сам умро. То је то.

Ако хоћеш да се спасеш, чувај се једног: што се теби не свиђа, не чини другом

Но, рекао сам им и ове речи:

 „Пошто сте дошли овамо, господо моја, знајте да ћу и вама објавити радост. Рећи ћу вам ово. Ако хоћете да се спасете, држите се једног: што се вама не свиђа, то не чините ни другом.

Један од њих није могао да разуме о чему говорим, а ја сам рекао ово:

– Ја питам још и своју савест: „Савест, реци ми истину: ако сада умрем, хоће ли ме Бог спасити? Да ли се Богу свиђа начин на који живим? И тада ме савест убеђује да треба да се поправим кроз исповест, кроз молитву; ноћу, после пар сати спавања, устајући мало на молитву и плачући мало из срца. А кад устанем на молитву, важно је да немам зле воље против било кога. И тада нас Дух Свети неће оставити. То је то. Помози, Господе! 

Превод са румунског на руски: Зинаида Пејкова

Превод са руског: "Борба за веру"

Извор: Cuvantul Ortodox (Православное слово)

Преузето са: pravoslavie.ru