Света Гора Атон

11/24. маја 2022 године

На Свете Равноапостолне Кирила и Методија

Поводом посете Патријарха Вартоломеја Светој Гори, ми, бројни оци - келиоти, желимо да изразимо протест и жаљење због чињенице да он постојано и непрестано, све до данас, говори и чини на штету Православне Цркве - Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве из Символа вере.

Ми нећемо цитирати његове јеретичке изјаве које су претходиле лажном сабору који се одржао у селу Колимбари на Криту 2016. године. Оваквих изјава је безброј, а већ су их осудили угледни клирици и теолози. Да се ​​укратко подсетимо овог лажног сабора и догађаја који су уследили.

Непосредно пре овог антиправославног сабрања, на коме није била заступљена ни половина православних – како од стране епископа тако и од стране верног народа – објавили смо отворено протестно писмо, под којим је 300 Светогораца, међу којима и шест игумани Атоса, ставило своје потписе. Свети кинот се сложио са нама и објавио свој текст против одлука овог „сабора“.

После „сабора“ многи оци су престали да се боре због претњи и притисака Фанара, а неки су – на Атосу, у Грчкој и у другим православним земљама – заједно са многим мирјанима користили своје канонско право (види 31. Апостолски канон и 15. Канон Двократног Сабора) и прекинули литургијско помињање оних епископа који су усвојили одлуке овог лажног Сабора, којим је јеретичким заједницама доделио статус црквености и сагласио са тим да се јеретичке заједнице називају „црквама“.

Само ово, поред свега осталог, било би довољно да „сабор у Колимбарију“ престане да буде истински Сабор и да се сматра лажним сабором, екуменистичким и јеретичким.

Овај страшни удар на православну веру уздрмао је православно догматско предање и укинуо борбу против јереси, учења и одлука Светих Апостола, Светих Отаца и Васељенских Сабора. Међутим, ово није био крај ствари. Жеђ за првенством, која израста из папизма, и бахатост Васељенског Патријарха задала после јереси други, још гори и жешћи ударац инвазијом на Украјину, канонску јурисдикцију друге Помесне Цркве. Тако, уместо да помогне у лечењу помесног раскола, он га је проширио и распространио на целу Православну Цркву.

На оправдано противљење Руске Цркве, у чију је јурисдикцију упао, починивши канонски преступ – упад на територију друге Помесне Аутокефалне Цркве, одговорио је, газећи Свете каноне и црквени поредак, да, као Васељенски Патријарх, он има право и директну дужност да свуда интервенише, претварајући „првенство части“ у „првенство власти“ по јеретичком папском моделу.

На питање како се односи према престанку његовог лигургијског помињања од стране Москве, одговорио је неприкладним, чаршијским и апсолутно неприкладним за обнову мира и љубави речима: „Баш ме брига што ме Руси не помињу“. То није нимало повећало поверење у Патријарха као духовника и пастира и довело је у сумњу његову способност да буде координатор односа између Помесних аутокефалних Цркава.

Немогуће је проћи поред још једне чињенице која је увредљива за независност и божанску самодовољност Цркве: Америка је била умешана у организовање Критског лажног сабора, и у лажну аутокефалност расколника Украјине, уз помоћ васељенског патријарха. Поставља се легитимно питање: да ли је Патријарх заиста престао да се понаша као црквени пастир и постао саучесник у дипломатским и политичким интригама владара овога света?

Расколничким, антисаборним акцијама Фанара, додато је и евхаристијско општење са псеудомакедонском групом расколника из Скопља, без свеправославног консензуса и неопходне припреме, а опет са упадом на туђу канонску територију, овог пута у јурисдикцију аутокефалне Српске Цркве.

Заиста смо тужни због „достигнућа“ и „подвига“ нашег епископа, коме се световна господа на све начине додворавају и кога обасипају похвалама, јер служи њиховим плановима.

Још једно његово недавно „достигнуће” била је заједничка усмена изјава са представницима јеретичких псеудоцркава да 2025. године, поводом 1700. годишњице Првог васељенског (никејског) сабора 325. године, жели да постигне заједничко прослављање Васкрса са инославнима, којим ће се , у ствари, одлуке овог Сабора нарушити и погазити. Ако не поштује Свете Апостоле и Васељенске Саборе, да ли ће поштовати Свету Гору Атонску и осећања оних који се тамо труде и који се не слажу са њим?

Током сусрета премијера Грчке са Патријархом, одлучено је да се појача заштита и надзор Свете Горе, након чега је отворена „Полицијска управа Свете Горе“, чији ће један од циљева, верујемо, бити протеривање протестујућих и непослушних монаха.

Посматрајући речи и дела Патријарха Вартоломеја која наносе штету Православљу, доживљавамо највеће запрепашћење и мучимо душу. Ми, монаси – келиоти Свете Горе Атонске, сматрамо неприхватљивом његову посету врту Пресвете Богородице, Ковчегу Православља, као и сваку свештену церемонију заједно са њим, и молимо Свети кинот да му пренесе овај апел- протест и предузме одговарајуће мере.

Молим Господа нашего Иисуса Христа и Пресвятую Богородицу оказать спасительное вмешательство, чтобы прекратилась разрушительная поддержка ересей и расколов со стороны Вселенского Патриарха и чтобы Православие воссияло снова. Аминь.

Молимо Господа нашег Исуса Христа и Пресвету Богородицу да спаситељно заступништво како би престала деструктивна подршка јереси и раскола од стране Васељенског Патријарха да би Православље засијало поново. Амин.

Оци – келиоти Свете Горе Атон

Превод са руског: «Борба за веру»

Извор: «Трость Скорописца»