Синод Руске Православне Цркве 7. јуна 2022. године сменио је са свих досадашњих дужности духовно чедо патријарха Кирила и Ватикана – митрополита волоколамског Илариона. Митрополит Иларион је смењен упркос томе што иза њега стоји лично папа и читав Запад. Овај осећај свемоћи, дубоко је опрелестио Илариона, па се превише заиграо и учинио низ крупних грешака које су га коштале свих досадашњих функција. Његова деградација је незабележена у историји Руске Православне Цркве – са највиших црквених позиција постављен је за администратора једне средњоевропске епархије.

Иларион је направио више испада, нарочито изражавајући се благонаклоно према проглашавању независности Украјинске Православне Цркве Московске патријаршије. Но, то није кључно због чега је смењен. Главни разлог – по нашем мишљењу – је његово „антиратно расположење“, односно дисонантност у односу на државни врх Русије и патријарха Кирила, који подржава руску специјалну операцију у Украјини.

Желимо да наше читаоце упознамо са чињеницом да се сменом митрополита Илариона неће ништа битно променити у екуменистичком настројењу Московске патријаршије, што је за људе Цркве – кључна ствар. Синод Руске Цркве је просто морао да смени Илариона под притиском руске државе и протеста верско-патриотског дела руског народа. Његова смена је само козметичка промена. Ево и доказа.

На његово место, за шефа Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије (ОВСЦ МП), постављен је митрополит Антоније Севрјук, један релативно млад човек (тек му је 38 година), који се муњевитом брзином успео до позиције „десне руке“ патријарха Кирила.  Са само 23 године старости, постављен је за помоћника председавајућег  ОВСЦ-а, односно митрополита смоленског и калињинградског Кирила (садашњи руски патријарх).  Општепознато је да је ОВСЦ главно екуменистичко гнездо и расадник екуменистичке свејереси у Руској Цркви, чији је оснивач митрополит Никодим Ротов, духовни отац патријарха Кирила, духовни „деда“ митрополита Илариона и духовни „прадеда“ новопостављеног шефа ОВСЦ-а митрополита Антонија Севрјука.  Никодим Ротов – осим што је оснивач ОВСЦ – познат је и по својој безграничној љубави према папи, због које га је Бог „удостојио“ да умре на папиним ногама, приликом једне посете Ватикану.

Антоније Севрјук је две трећине свог досадашњег црквеног стажа провео на служби у Риму, као духовник и старешина руског ставропигијалног храма Свете Великомученице Катарине (биографија - овде:). Дакле, у папином "гнезду". И не само да је стасавао под будним оком Ватикана, већ је активно узимао учешће у многобројним екуменистичким манифестацијама и заједничким молитвама са јеретицима. Између осталог, и у римокатоличко-екуменистичке секте зване „Заједница свети Егидио“ (ова секта броји око 50 хиљада чланова, канцеларије секте постоје у 72 земље, између осталих и у Русији).

Антоније Севрјук учествује на „вечерњом служби“ у римској базилици Санта Марија ин Трастевере коју је предводио државни секретар Ватикана кардинал Пјетро Паролин, 2014. година

Старешина храма Свете Великомученице Екатарие у Риму о. Антоније Севрјук у центру Заједнице св. Егидија - базилици Санта Марија ин Трастевере на добротворјној вечери; поред њега - кардилан Ечегарај, 2014. година

 http://borbazaveru.info/content/view/6718/105/

Као настојатељ ставропигијалног храма Свете Великомученице Екатарине у Риму, јеромонах Анатолиј (Севрјук), присуствовао је и миси коју је на тргу испред катедрале Светих апостола Петра и Павла одслужио римски папа Бенедикт XVI 2012. године (овде:)

А 2011. године је био на Божићној миси у катедрали Светог Апостола Петра коју је служио папа Бенедикт XVI (овде:).

А као представник Руске Православне Цркве присуствовао је и  миси у базилици Светог Петра у Ватикану поводом празника Светих Апостола Петра и Павла 2011. године (овде:).

Дакле, драги и поштовани наши читаоци, у Синоду Руске Цркве је извршена једна козметичка промена, можда чак и са мотивацијом за „упумпавање“ свеже и јаче екуменистичке енергије...