O посети министра спољних послова Јеврејском центру

Сећате се сценарија о коме је Мајстор „челичне дипломатије“ Кисинџер говорио у Давосу? Доњецк, Луганск, Херсон, Запорожје, Харков - Русија ће то сигурно узети. Николајев и Одеса су под знаком питања. Дакле, питање је уклоњено, Одеса ће бити руска. Последњи догађаји говоре о томе више него јасно. Дакле, стари Кисс нас је очигледно потценио... Шта имам у виду?

Као што знате, Одеса је кључни град на обали Црног мора. Ако Украјина изгуби Одеску област, за њу ће заувек бити затворено питање излаза на море.

Али, прво, пажњу привлачи тема „предаје“ Змијског острва, што је изазвало декадентна расположења у друштву. Подсетимо, гарнизон руских трупа напустио је Змејни као гест добре воље, показујући да се Русија не меша у организовање хуманитарних коридора за извоз пољопривредних производа са територије Украјине. При ближем разматрању, повлачење са острва показује се као стратешки исправан потез. Просудите сами. Змејни је првенствено симбол претње амфибијског напада на Одесу. Реалност је да је снабдевање противбродским ракетама од стране Запада буквално „истиснуло“ Црноморску флоту Руске Федерације из северозападног Црног мора и натерало је да одустане од десантних операција у Одеској области.

Као што је исправно приметио Пјотр Толстој, „када дође ред на Одесу, ми ћемо се тамо сигурно вратити, за сада нема потребе за тим“. „Када одемо у Одесу, тада ће Змејни бити наш. Штавише, кад одемо, можда нећемо морати да га враћамо, само ћемо слетети и то је то“, написао је командант Александар Сладков на свом Телеграм каналу. Док руске трупе у реалном времену ослобађају Николајев, бандерофашисти имају времена да очисте Црно море за пролаз бродова са пољопривредним производима. У овом сценарију Запад неће моћи да оптужи Русију за ометање снабдевања храном, а чисто море ће ускоро бити веома корисно за руску морнарицу.

До данас, Црно море у близини Одесе је јако минирано. То јест, можете окружити и заузети град само на земљи. Поморске снаге могу се користити само за прецизне ударе. Одеса и Николајев биће заузети из копненог правца. Све је ово, да тако кажем, војна наука. Али постоји и дипломатска страна питања, о којој бих желела да кажем детаљније.

Дакле, уочи похода руских трупа на Одесу, наш вредни министар иностраних послова, уважени Сергеј Лавров, упослио је своје ноге да оду у госте Хабаду целе Русије – утицајном „другу“ Бороди – на поучно-ултимативни разговор.

Одеса је позната по јеврејској дијаспори. Недавно је покрет Љубавичких хасида добио потпуни монопол у Украјини на представљање јудаизма. То су пре свега организације и неформалне групе повезане са старијим партнером Зеленског, бизнисменом Игором Коломојским, за кога се каже да је главни протагониста русофобичног терора у земљама историјске Кијевске Русије. Утицајни украјински Јевреји играју значајну улогу у актуелном сукобу јер су најтешње повезани са америчким „елитама” у сенци. О томе је Лавров говорио у Хабадском јеврејском центру толеранције у Москви. Јевреји су задрхтали. Мислим да је, након примене технике забрањене у „цивилизованом“ свету, када је у вези са аргументом Зеленског „какав нацизам они могу имати ако је Јевреј“, Лавров рекао да је „Хитлер имао и јеврејску крв“ и да је „најватренији антисемити, по правилу, Јевреји“ – ови последњи ће дуго дрхтати од самог имена Лавров. Међутим, овога пута још један тактички волеј у бриљантном наступу Сергеја Викторовича показао се не мање ефектним, иако је био упозоравајући. Све је урађено тако елегантно да су неки и помислили, зашто се не извинити? Уверавам вас - не. Лопта је улетела у мрежу, о чему сведочи и реакција упућених са јеврејске стране.

Званични извори су пренели:  Руски министар спољних послова Сергеј Лавров посетио је у среду Јеврејски музеј и центар за толеранцију у Москви, где се састао са генералним директором те установе, председником Федерације јеврејских општина Русије (ФЕОР) Александром Бородом. Даље је саопштено да је шеф Министарства спољних послова високо оценио, био је усхићен, инспирисан (нарочито „Шнерсоновом библиотеком”), природно обећавао златне планине, итд. Чини се да је све у реду и по дипломатском стандарду , али ово су после посете писали јеврејски медији.

Јевреје је увредила чињеница да је после општих речи Сергеј Лавров једном од главних ливрејских рабина изразио своје „фе” о својим саплеменицима који су се усудили да се боре за јеврејско наслеђе. Наводно се усудио да каже да су покушаји америчког покрета Агудас Хасидеј Хабад да тужи „Шнерсонову библиотеку” из Москве „нечувено понашање”.

Подсетимо, 2010. године суд једне северноамеричке земље одлучио је да преда библиотеку покрету Хабад, пошто је, по њиховом мишљењу, збирка постала власништво Русије „дискриминаторски, не за јавне потребе и без правичне накнаде“. Библиотеку је сакупљао познати русофоб, Љубавички реб, почев од 18. века. Може се само нагађати какво је јеврејско „благо“ (да употребим згодни израз истог Лаврова) похрањено у Руској државној библиотеци. Нема сумње да је Шнеерсонова библиотека од стратешког значаја за безбедност наше земље и да се мора пажљиво чувати, што се и ради.

По избијању Првог светског рата, пети Ребе Шолом-Бер Шнерсон преместио је кобну библиотеку у Москву, пошто су се Љубавичеви налазили у ратној зони. Доласком комуниста на власт збирка је национализована. Касније је део био у могућности да се транспортује у Сједињене Државе. 2013. године збирка је смештена у Јеврејски музеј и центар толеранције у Москви. Сви експонати су дигитализовани и постављени на интернет. Истовремено, што је веома важно, није дошло до преноса власништва, библиотечко одељење музеја данас функционише као огранак РДБ.

Незадовољство јеврејских медија Лавровљевим речима пропраћено је званичном нотом негодовања. Шеф одељења за односе с јавношћу ФЕОР-а Борух Горин је у свом недељном прегледу, коментаришући још једну изјаву Лаврова, изразио забринутост да ако се све буде одвијало по сценарију „Хитлер-Јевреј”, онда неће проћи дуго времена када ће Јевреји Русије бити сврстани у „пету колону” и што је горе изложени јавном бичевању. Међутим, упркос свему, храбри Горин је пожурио да ухвати омраженог министра у лажи, отворено прихватајући проамеричку страну Агудаса Хасидеја Хабада. Колико вукова не храни...

Једном речју, провалија неспоразума између Кремља и „свемоћног“ Хабада се шири. Да ли је то добро или лоше у садашњој ситуацији - Бог зна, али догађаји говоре да Берл Лазар и његови сарадници неће дуго седети на две столице. Што не може а да не обрадује конкуренте Љубавичких Јевреја, представнике КЕРООР-а на челу са Адолфом Шајевичем, или планинске Јевреје СТМЕГИ на челу са Германом Захарјајевим који, на пример, не либе да масовно певају „Дан победе” 9. маја на њиховој љупкој забави, а затим објаве сличне видео снимке на вебу. Зашто не и искрену заклетву режиму?

Једном речју, по свему судећи, биће вруће за наше момке у правцу Одесе. Хабад Украјине је у целости и потпуно проамерички, то нико и не крије, што значи да је русофобичан у најбољим традицијама. Све се отвореније солидарише са сектом Коломојског и руским представницима љубавичких хасида – два фронта се уједињују. Али нема где да се повуче. Битка за Одесу је првенствено теогеополитичка агенда. Међутим, као и предстојећа битка за Кијев – мајку руских градова.

Подсетимо, 21. маја 2022. Министарство спољних послова Русије објавило је стално ажурирану листу америчких држављана којима је забрањен улазак у Русију. Укључивао је најпознатије рабине света Хабад, који су активно допринели повратку „Шнерсонове библиотеке“.

Превод са руског: "Борба за веру"

Извор: "Руска народна линија"