Новак Ђоковић има милионе навијача широм света, али и неочекивану базу будистичких калуђера који се налазе на само пет минута шетње од Вимблдона и који га обожавају.
Свештеници Будападита храма, у улици у предграђу, недалеко од вимблдонских терена, описују шестоструког шампиона лондонског гренд слема као „њиховог пријатеља“, након што је постао најпознатији посетилац овог здања.
Пре пандемије, Новак Ђоковић је редовно користио храм за медитцију између мечева на турниру, за коју монаси тврде да је тајна његовог успеха. Годинама Новак је проводио по сат дневно користећи 160 ари паркова за тиху контемплацију и побољшање фокуса.
„Желим да Новак буде шампион“, каже за лондонски „Тајмс“ Венерабл Пијобасо, министар религије и старији монах задужен за медитацију у Будападити.
„Новак нам је пријатељ – регуларан је гост храма и познат заједници око њега“, додаје монах одевен у наранџасту одору.
„Пре неколико година живео је близу храма и било му је згодно да дође и медитира код нас. Није долазио на часове које је храм сам организовао, све је сам радио. Проводио је од 30 минута до сат времена и преферирао шетње у парку и поред језера.“
„Тврдио је и да му медитација помаже док игра тенис и да захваљујући њој успева да остане фокусиран у било којој ствари коју ради. Када игра тенис, фокусира се само на тенис, иде од меча до меча и не прави никакве планове. Само је фокус на мечу, то је научио у медитацији и успело му је“, истиче саговорник „Тајмса“.
Ђоковић најрадије медитира сам, рано ујутру, док нема пуно људи у храму. Упркос изолацији и томе што је православни хришћанин, његове посете храму донеле су му популарност међу локалном будистичком заједницом.
„Ђоковић нам је ставио до знања да није будиста, али да воли медитацију и посете храму. Сврха медитације је да покушате да развијете квалитет ума, да покушате да изградите концентрацију и да се осећате мирно и релаксирано“, каже Пијобасо.
Остали Будисти и чланови заједнице тврде да су такође фанови Новака Ђоковића. Новинари су у трпезарији после заједничке вечере обожавалаца срели Сју Стивенс (73), госпођу родом са Тајланда која каже:
„Сваки пут кад је тениска сезона у јеку, седнемо и гледамо њгове мечеве. Новак долази у храм само с времена на време, када му је важно. И још навијам за њега.“
Што се тиче Ђоковића, он је увек био отворен када је реч о медитацији. Говрећи пре освајања Вимблдона 2015. године, рекао је:
„Покушавам да одржим себе само у садшњости, никако да се борим против мисли и притиска и узбуђења, већ само да задржим мирноћу. Покушавам само да уживам у моменту.“
Унутрашњост храма у коме Ђоковић воли да се опушта током Вимблдона погледајте на снимку испод текста.
Да ли вам се допао овај прилог?„Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика српског народа".