ПОУКА:

КАКО САВЛАДАТИ ДЕПРЕСИЈУ  -  НЕ СМЕМО ДОПУСТИТИ СЕБИ ДА СЕ РАСЛАБИМО

Кажеш да те је целог обузела туробна неосетљивост и да си постао као бесловесан – без мисли или осећања. Такве речи понекад долазе као казна, након што смо у мислима или осећањима нагињали злу.

Понекад, пак, оне долазе као поука да би нас научиле кротости и навикле да од својих моћи ништа не очекујемо, већ да само Бога чекамо. Таква искуства подривају поверење у себе, јер када се ослободимо тежине, знамо одакле помоћ стиже, и схватамо на Кога у свему треба да се ослонимо. То је стање потиштености, али се оно мора издржати са мишљу да не заслужујемо ништа боље. Не постоји лек против таквог стања, а ослобађање од њега зависи од воље Божије. Све што можемо јесте да вапимо Господу: Нека буде воља Твоја! Помилуј ме! Помози ми! Себи никако не смемо допустити да раслабимо, будући да је то штетно и разорно.

Свети Оци такво стање описују као хлађење или сувост, и сматрају га неизбежним за свакога ко се труди да живи у складу са Божијом вољом, јер без тога убрзо постајемо дрски.