Реч на почетку Божићног поста

Четрдесетодневним постом, издалека, као мудраци са истока, почињемо пут ка Витлејемским јаслама. Шта ова поворка мудраца значи за тајанствену звезду Божанском Младенцу и Његовој Мајци са даровима – златом, тамјаном и смирном?

Пре свега, припрема за Божић нам открива да Христос није дошао на свет ради само неколико људи блиских Богу. Он се оваплотио не само ради народа изабраног од Бога, већ ради свих народа целе земље, због свих који живе на њој. Најмања држава се не може заборавити. Нико, заиста нико, не може бити искључен из љубави Господње. Он је рођен за све. Сви људи — велики и мали, богати и сиромашни, са свих места и свих времена — позвани су на спасење.

И даље нам се открива да су Христа, непризнатог, невидљивог, па чак и одбаченог од Својих, тражили, нашли, прихватили странци — мудраци, који су Му се клањали. На дан Његовог рођења није било места за Господа међу Његовим народом. Поред јасала у божићну ноћ није било никога осим пастира. А Ирод, који је био задужен за овај народ, планирао је да погуби Онога Који је дошао да их спасе.

То је оно о чему треба да размишљамо током поста. Испоставило се да увек можете живети близу Христа, а да о томе не размишљате. И на исти начин, неко може знати Његово име, а да заита не познаје Њега Самога. Можете себе назвати хришћанином, а да то заправо не будете. Човек може теоретски признати присуство Христа у свету и из тога не изводити никакве практичне закључке, ни за свој лични живот, ни за живот друштва.

Таласи Божанске љубави проћи ће светом у ове свете дане. Цело човечанство је Господ поделио страшним избором: на оне који Га прихватају и на оне који Га одбацују. Верници и неверници. Како ћемо се припремити за Божић? Да покушамо да направимо још један корак ка Господу? Да ли ћемо сваког дана препознати Бога у срцу наших живота? Није очигледно. Није лако. „Своји Га не примише“. На витлејемским јаслама, до којих ћемо ићи, већ постоји обрис Крста, направљеног од истог тужног дрвета – одбијање људи да верују у Божанску љубав, а самим тим и одбијање Живота, Светлости.

Треба да смо увек вођени звездом. Увек идите да тражите Христа, увек се трудите да Га боље упознате, јер увек нешто од паганског остаје у нама. Колико има идола на свету за које смо у овој или оној мери везани! Хипнотизују нас, а ми то понекад и не схватамо. Од среброљубља, које је, по апостолу, друго идолопоклонство, а поред њега магија и разврат, до самомаштања, које нам не дозвољава да видимо судбину других људи. Потражити звезду која води тамо где су Христос и Његова Пречиста Мајка, напустити своју земљу, отићи у нову земљу, одважити се на духовни подвиг, дајући себе и све најбоље што имају – то чине Мудраци . А ми, који тако често живимо као пагани у земљи која се назива и хришћанском, православном, имамо ли храбрости, изгубивши све, да поново кренемо у потрагу за Христом? Хоћемо ли се усудити да следимо звезду мудраца, која још увек сија за све оне који су гладни и жедни правде?

Ми не знамо куда Божански Младенац жели да нас одведе на овој земљи. И не треба да питамо о томе пре времена. Све што знамо је да све заједно функционише на добро оних који љубе Бога, а путеви којима Господ ходи воде ван граница земље. Примивши наше тело, Творац људског рода нам нуди Своје Божанство. Бог је постао човек да би људи постали синови Божији. Ох, каква дивна размена! Због тога је Спаситељ дошао на свет. Један од нас је прекинуо везу нашег синовства са Богом. Један од нас је морао да га обнови. Он је постао један од нас, и више од тога, Онај Који је са нама.

Као и на Пасху Господњу, Црква, откривајући нам вечно рођење Речи, открива и да и ми имамо два рођења. Рођени смо у човечанству – смртни, ограничени родитељима, „од крви и од жеље телесне“. Препознајемо крхкост нашег људског постојања. И ту је чудесно, по речи Јеванђеља, рођење оних који су „од Бога рођени“, и којима је Он „дао власт да буду деца Божија“.

Превод са руског: "Борба за веру"