header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Устали верници епархије ваљевске: отворено писмо епископу Исихију
Устали верници епархије ваљевске: отворено писмо епископу Исихију Штампај Е-пошта
понедељак, 26 децембар 2022

 ВАШЕ ПРЕОСВЕШТЕНСТВО, УВАЖЕНИ ВЛАДИКО ИСИХИЈЕ!

Благословите! Опростите што Вам се писмено обраћамо, но повода за њега су два. Први: јер се нисте осврнули о све братско - сестринске вапаје, с љубављу и поштовањем изнетом, да се прекину почетна - скромна прекрајања па све до потпуног новотарисања на службама Св. Архијерејске Литургије, да се те грешке коригују (исправе), да се не наставља служење по личном нахођењу, нити по слепо - механичком послушању, како Ви рекосте, Патријарховог наређења (Ово важи и за Свештенике и Ђаконе). А други повод за писмо произилази из првог: Ако се није чуло или разумело, овог пута бићемо мало јаснији.


Црква је личност Богочовека Христа - богочовечански организам, не и никада човечанска организација. Самим тим Њу нико не може да поседује, да буде Њен власник, газда, шеф, подшеф... Неопростива је хула на Христа и Духа Светога чинити од Цркве националну или било какву другу институцију - јер Њен циљ је наднационални, васељенски, свечовечански: сјединити све људе у Христу, све без обзира на националност, на расу, на класу ( Гал. 3,28)... У њој пастирство мора красити: Страх Божји (управљати драговољно по Богу), усрђе (добро срце) и служба (углед стаду). Супротно овоме имају три страшне страсти које од пастира чине вукове: Страст гордости (завишћу оног лукавога и по надмености свога ума, не испуњују своју дужност како треба, већ то раде силом), страст среброљубља (стицати неправедне добитке) и страст властољубља (владати народом). Пастироначалник Христос тражиће рачуна и од једних и од других - о свакој овци, т.ј. о свакој души човечијој, и платиће праведно свакоме по заслузи.

Владико, Ви све ово боље знате од нас, али није било на одмет, сложићете се, да се мало подсетимо !

Да не дужимо, пређимо на проблематику. Пре петнаестак и више година појавили су се појединци Епископи који су мимо одлука Сабора СПЦ, дакле својевољно, увели новине у до сад вековни поредак служења Свете Литургије, која чини срж целокупног благодатног живота Цркве. Са сличном праксом модернизма и реформи наставило се постепено (перфидно) и по свим Епархијама, па све до данас где смо сведоци озбиљне претње ширења овакве "заразе" на читаву Цркву.

У нашој Епархији Ваљевској били смо поштеђени - нису увођене промене у богослужења, на чему смо првенствено захвални Богу а затим и нашем почившем преосвећеном Владики Милутину. Међутим "не лези враже", како вели наш народ: Заигра мечка и на наша врата! Многи изненађени са неверицом климају главама, а опет пак многи претпостављајући да ће се новине десити, спремније и мирније то дочекаше, јер било је, како говораше, само питање времена кад, где и на који начин ће се то спровести. Након овог немилог догађаја, ето сви заједно смо сад у недоумици шта нам је паметно чинити. Расуђујући, тражимо одговор! Питамо се и питамо Вас: Чему служи данашње насилно реформисање богослужења и предања Цркве? Није ли оно противно Духу Светоме? Упознати смо поодавно да се у суседним Епархијама, где се наметало и где је наметнуто ново богослужење, дошло до сукоба свештенства и народа. Није ли то потврда, да наметање новог богослужења није по вољи Божјој!? Коме ће и најбоља реформа Литургије користити ако је њена цена неслога у Цркви, ако она постане предмет свађе и размирица за деценије које наилазе? Да ли ћемо несложни бити благодатнији? Никако, никако и никада... Најтеже и најгоре је пропасти од своје руке, а то данас ми себи радимо! Саблазан и немир међу верницима је наша стварност.

Св Јован Кронштатски је говорио - "Православна Црква превазилази све неправославне цркве: прво, својим православљем, сачуваним и освојеним крвљу апостола, јерараха, мученика, преподобних и свију светих; друго, што најистинитијим начином руководи на пут ка спасењу (то је раван, прави и истинити пут што на истински начин очишћује, освештава, обнавља посредством јерархије, БОГОСЛУЖЕЊА, Светих Тајни, постова); треће, што на најлепши начин учи да се Богу угађа, на најлепши и најкориснији начин води покајању, исправљању, молитви, благодарењу, славословљу. Где су такве молитве, благодарења и ПРОЗБЕ?! Има ли игде таквог дивног Богослужења где пројава Благодати Духа Светога доноси сладост, тишину и умилење?! Где то има као у Православној Цркви - НИГДЕ!"... И зато, поштовани Владико Исихије, због свега овога, ми верујући (а грешни) народ - стадо Ваше: МОЛИМО, МОЛИМО и МОЛИМО... не у наше име, већ у име Св. Саве и Св. Симеона, св. Николаја и Св. Јустина - бораца за чистоту вере Православне и за очишћење од свакаквих јереси и кривоверја, у име србских мученика и исповедника, у име Светог и неизмењеног предања Цркве, у име самог Господа Исуса Христа и Пречисте Богородице; преклињемо Вас, немојте Владико Бога ради, немојте то да чините, нити себи нити нама, на штету нашу а и Вашу, јер Литургија која се званично служила вековима обожила и облагодатила је толико светитеља и мученика у Цркви, да би неко, ко би хтео научно да доказује како је тамо нешто непотребно, сувишно или погрешно у Литургији, имао озбиљних проблема.

Св. Јустин братски опомиње такве (модернисте и реформаторе): Путеви Цркве – путеви су Господњи; проклетство поражава оне који их кваре (ср. Д.А. 13,10). Ко сам ја, а ко ти, да самопоуздано путимо путеве Цркве кроз историју? То је благодатни позив духоносних Светих Отаца. А наш је позив да за њима идемо молитвено и смирено, сем ако не желимо да полугом гордости избацимо себе из саборне заједнице са Барком која спашава… Спремаш ли се да учиниш корак унапред , осврни се, ослушни шта ти Дух Свети саветује кроз Богоносне Оце и Св. Васељенске Саборе. Не осврнеш ли се, не ослушнеш ли, не послушаш ли – себе стављаш изнад Васељенских Сабора, и тиме на себе згрћеш све њихове анатеме.

У јеку косовске трагедије, која непрекидно виси над главама Срба, потомака Честитога Кнеза, нема светијег посла за све нас у Цркви од молитве: Молимо Господа да нас у овим тешким временима умудри и утврди у љубави, миру и праведном исповедању вере наше Православне, чувајући се да не опоганимо дух свој најрадикалнијом новотарском римском и светском науком.

Сматрамо да свако активно учешће и саслуживање на оваквим оскрнављеним Литургијама, са онима који крше одлуке Сабора, даје легитимитет таквој пракси.

Неварајмо се, сви заједно Владико, свештеници и јадни србски народе, одговорност никога неће мимоићи! Питаће нас Господ... између осталог и за ово новотарско практиковање које суштински није добро. Још једаред преклињемо али и опомињемо да не би и вас и нас неко велико искушење задесило.

Надамо се Владико да ћете разумети наше мотиве за овакво писмо, да се нећете наљутити због оваквог призива к Вама, већ насупрот очекујемо вашу позитивну реакцију. Не би ваљало да будемо принуђени на радикалније потезе. Опростите и благословите! Уз метанијске поздраве, остајемо Вашем Преосвештенству одани у Господу, са жељом да нас недостојне предводите дуги низ година, правилно управљајући речју истине Божје – на многаја љета.

 

Не слепо послушни, Христу верни:

народ Ваљевски

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 26 децембар 2022 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 67 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.