Када грешник дође код правога  духовника, а прави духовник је онај од Светога Духа научени „дијагностичар" који има дар прозорљивости, овај без испитивања прозире све његове грехе душе и тела. И одмах му препише духовни рецепт - како да лечи те духовне ране.

То су прозорљиви, ретки духовници. А ми, већина свештеника без тога дара, морамо да користимо редован поступак као сваки просечан лекар који стетоскопом ослушкује где су болести пацијентове.

3ато ми постављамо питања приликом исповести. Почиње се од најтежих греха, на највишем спрату, спрату духа, па се иде на нижи, средњи спрат душе и душевне грехе, а завршава се телесним, као најнижим гресима. 

Дакле, најтежи греси су духовне природе. Питамо покајника овако: „Чедо, имаш ли ти неке сумње у догмате Свете Православне Католичанске (Саборне) Церкве на Истоку насађене, и по целоме свету разгранате, и дан-данас на Истоку постојеће? Имаш ли неке сумње у веру православну?" 

Зашто ово питање иде прво? Зато што најтежи rpeх је изгубити веру и, тиме, своје достојанство сина Божијеr, усиновљеног Богу Оцу. 

Управо зато је Христос рекао: „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови". Шта то значи "мудри као змије? То да змија чува, пре свега, своју главу када неко хоће да је убије. А наша глава је вера православна. Вера је смисао нашег живота и наше личности. 

Пре разрешне молитве, свештеник испитује све врсте греха, почев од духовних, преко душевних, све до телесних. 

Ако духовник, увиди да онај који се исповеда, на духовном спрату, има неких сумњи у погледу вере у православне догмате, он му даје савете како да то превазиђе. 

Затим силази на други спрат душевних болести. И пита: „Чедо, да ли си се бавио магијом, да ли чародејствовао или некоме зло начинио помоћу магије?". Магијска дејства су зле мисли које човек намерно пројектује на неког другог. То је, у ствари, зрачење његове мржње. Таква магија дејствује само на некрштене, али, понекад, и на оне православне Христијане који се дуго година нису причестили. Потом, испитује онога који се исповеда о среброљубљу, гневу, властољубљу, крађи... 

А затим духовник силази на најнижи, први спрат телесник греха, где пита о преједању, опијању, блуду..

Када му чита разрешну молитву онда му каже: »Разрешавам те твојих грехова и присаједињавам те Церкви православној". То значи да је онај који се исповедио, на нивоу тела и душе, био претходно самоискључен из Церкве својим телесним и душевним гресима.