Док држи у рукама први мобилни телефон, који изгледа као цигла, а који је лично изумио пре 50 година - Мартин Купер размишља о будућности.

БАРСЕЛОНА —  Ништа није могао да претпостави када је први пут назвао са дебелог сивог прототипа мобилног телефона у којем се сада налази цијели наш свијет и сви наши подаци - и преко чијег сада танког екрана претражујемо, купујемо и "лајкујемо".

Оптимиста је када је у питању мобилна технологија и како може да промијени наше животе, али га и брине које ризике носе паметни телефони за приватност и младе људе.

"Моје најнегативније размишљање је што ми више немамо приватност, јер се све сада о нама снима и негдје похрањује и доступно је онима који имају жељу да до тога дођу", каже "отац" мобилних телефона, који сада има 94 године и посјетио је Свјетски мобилни конгрес у Барселони, највећи сајам мобилне телефоније, гдје ће добити награду за животно дјело.

Поред тога што га брине нарушавање приватности, Купер такође види лоше стране паметних телефона и друштвених медија, као што су овисност о интернету и олакшани приступ дјеци штетним садржајима.

Купер, који за себе каже да је сањар и оптимиста, нада се да ће усавршавање мобилне технологије довести до потенцијалне револуције у областима као што су образовање и здравствена заштита.

"Преко мобилног телефона и медицинске технологије и интернета, успјећемо да побиједимо болести", наводи он.

Од његовог изума до данас - десило се свашта.

Купер је први пут позвао са свог бежичног портабл телефона са улице на Менхетну, 3. априла 1973. То је био прототип уређаја на којем је његов тим у Мотороли почео да ради пет мјесеци прије тог позива.

Купер је тада користио Dyna-TAC телефон да би позвао свог конкурента у Белл Лабс, чији је власник АТ&Т. То је буквално био телефон-цигла, први на свијету, тежи од једног килограма, дуг скоро 30 центиметара. Купер је већи дио наредне деценије радио на томе да направи комерцијалну верзију тог апарата.

Сам позив покренуо је револуцију у мобилној телефонији, али кад погледа пола вијека уназад, Купер каже:

"Нисмо имали појма да је то неки историјски тренутак".

Једино га је занимало да ли ће да ради.

"И радио је", каже Купер.

Док је крчио пут бежичној телекомунукационој индустрији, надао се да је све то само почетак за мобилне телефоне.

Купер каже да није луд за новим моделима мобилних телефона, пластичним и металним кутијама са стаклом. Мисли да телефон треба да се развија тако да буде прикачен за тијело, као нека врста сензора која би мјерила здравствене параметре све вријеме.

Чак би људска енергија могла да замијени батерије.

"Људско тијело је пуњач, зар не? Једете храну, призводите енергију. Што да немате овај пријемник који стављате на ухо, убачен испод ваше коже и да се пуни вашом енергијом?", пита Купер.

Он је свјестан тамне стране ових предности, а то су ризик за приватност и по дјецу.

У Европи, али и другде постоји регулатива и строга правила приватности, јер су забринути због апликација и дигиталних реклама које прате активност корисника, чиме технолошке и дигиталне компаније за маркетинг праве обимне профиле корисника.

"Биће то ријешено, али не тако лако", каже Купер. "Сад постоје људи који могу да виде гдје сте, одакле позивате, кога зовете, шта тражите на интернету".

Купер сматра да је једна од области која се мора регулисати је када дјеца користе мобилне телелефоне. Једна од идеја коју има је да постоје различите верзије интернета за различите кориснике.

Петогодишњаци би требало да користе интернет да им помаже у учењу, али "не желимо да имају приступ порнографији и стварима које не могу да разумију", каже Купер.

Инспирацију за први мобилни телефон Купер није нашао у справицама за комуникацију коју су користили јунаци Звједаних стаза (Стар Трек), него код јунака стрипа Дика Трејсија, који је имао радио на ручном сату. Купер сам, највише користи телефон да провери емеил и тражи информације чисто да побиједи у неким распаравама за вечером.

"Има ипак много ствари које нисам научио. Немам појма шта је ТикТок", каже Купер.

 Извор: "Глас Америке"