Владика Артемије:

«Остали смо без родитеља»

           Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

        У понедељак 16. новембра Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије био је у манастиру Ђурђеви Ступови ради прославе Светог Георгија - манастирске славе, и том приликом је служио заупокојену литургију поводом упокојења Његове светости Патријарха српског Павла. После ломљења славског колача Владика Артемије беседио је о блаженопочившем Патријарху Павлу.

        У име Оца и Сина и Светога Духа.    

       Данас, браћо и сестре, када овај манастир слави своју славу, свога ктитора и заштитника - светог Георгија Победоносца, наша осећања су помешана. Осећамо радост због манастирске славе, због монашења које је јуче било овде у светој обитељи, због вас овде присутних. Али осећамо и један бол и тугу што овај празник дочекујемо као сирочићи.

      Јуче нас је напустио наш Патријарх - Патријарх Павле, који је преминуо у Господу. Остали смо без родитеља, остали смо без оца, али смо добили новог молитвеника пред Престолом Божијим. Он се за нас молио за свога живота овде на земљи, он ће се и даље молити за нас пред Престолом Божијим на небесима.    

      О Патријарху Павлу може се много говорити, могу се читаве књиге писати. И писане су до сада, а сигурно је да ће се писати и убудуће, јер то је човек који је 95 година свога живота посветио једноме јединоме циљу - како да Господу служи, како да Господу буде веран и одан.

      Он је целога живота говорио и позивао све да будемо људи. И он је заиста био човек - човек Божији, човек вере, човек љубави, молитве, подвига, поста, аскезе, свега оног што краси једнога хришћанина - то је красило нашега Патријарха Павла. Зато, је он отишао са надом да ће чути од Господа оне блажене речи: «Слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега» (Мт 25, 21). И он може поновити речи свога заштитника светог Апостола Павла и на крају казати: «Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах» (2 Тим 4, 7). Он је, заиста, целог живота добар рат ратовао, не против других људи, не против било кога, него против зла у свету и зла у људима. И веру је одржао, јер никада се није поколебао у своме уверењу у Господа Христа. И трку је свршио - свој земаљски пут. Своју земаљску трку је завршио и њега Господ очекује са венцем којим ће га наградити, венцем светитељства - у то не сумњамо да ће бити, јер он је био веран до смрти, а Господ је обећао и рекао: «Буди веран до саме смрти и даћу ти венац живота» (Отк 2, 10). Он је заиста био веран до смрти, али време и слабо људско тело учинили су своје, и њему је на земљи дошао крај, али су се отворила пред њим врата Царства Небескога кроз која ће он проћи и настанити се тамо где сија светлост лица Божијега, где нема болести, туге ни уздисања него где је живот бесконачни и вечни.

      Сећајући се њега данас, на овај свети, велики празник, ми ћемо сада да се помолимо Богу за покој његове блажене и свете душе, извршићемо Мали помен, јер ће сахрана Патријарха Павла бити тек у четвртак.

      Нека му Господ дарује рајско насеље и Бог душу да му прости.

Беседа Његовог преосвештенства

Епископа рашко-призренског Артемија
поводом упокојења

Његове светости Патријарха српског Павла

      http://www.eparhija-prizren.com/default.asp?s=vesti&idvestep=3892