Свети Јован Златоусти, тумачећи речи апостола: „Доћи ће дан Господњи као лопов ноћу. (1.Сол.5,2), говори: Али ако хоћемо да знамо, зашто је сакривен тај дан, и зашто ће доћи као лопов у ноћи, онда ћу вам ја, чини ми се, с правом рећи: нико никада целог живота свога не би се бринуо о врлини, ако би тај дан био познат и не би био сакривен, него сваки, знајући свој последњи дан, свршио би безброј злочина (преступа), и већ тог дана приступио би купељи (крштења) кад би почео да одлази из овога света.

И, стварно ако се ми, не знајући ни дан ни час своје кончине, без обзира на страх од очекивања своје кончине, решавамо на безбројна и тешка грешна дела, онда на шта се не би усудили, ако би знали, да ћемо проживети још много година на земљи и да нећемо скоро умрети? Али пошто ми не знамо када, у који дан и у који час ћемо умрети, онда смо дужни сваки дан да проводимо тако, као да сваки дан очекујемо смрт, и кад наступи дан, да помишљамо: Неће ли овај дан бити последњи дан мога живота?

А кад наступи ноћ да говоримо самоме себи: Неће ли ова ноћ бити последња ноћ мога пребивања међу живима? Зато одлазећи на спавање, говори себи мислено: Хоћу ли устати жив са одра мојега? Хоћу ли још видети светло дана? Или ће већ овај одар бити мој гроб?

Исто тако и кад се пробудиш из сна и угледаш прве зраке дневне светлости, помишљај: Хоћу ли доживети до вечери, до наступања ноћи, или ће за мене наступити смртни час овога дана? Размишљајући тако проведи цео дан као да се већ спремаш да умреш, а увече одлазећи на спавање исправљај своју савест тако као да би ти имао ове ноћи да предаш дух свој Богу.

Погубан је сан тога човека који је заспао у смртном греху – није безбедан сан ни тога човека, чији одар окружују демони очекујући прилику да одвуку душу грешника у огњену котлину. Лоше је за тога човека, који је заспао, а није се измирио са Богом, јер ако у том случају, кад смо нечим увредили ближњега, апостол говори: Сунце да не зађе у гневу вашем“ (Еф.4:26), онда тим више тај човек, који је разгневио Бога, ваља да се побрине о томе, да сунце не зађе у гневу Божијем, и да тај не заспи, а да се није помирио са Богом, јер је час наше кончине непознат, како нас изненадна смрт не би зграбила неспремне?

Не говори, човече: сутра ћу се помирити са Богом, сутра ћу се покајати, сутра ћу се исправити. Не одлажи из дана у дан своје обраћање ка Богу и покајање, јер нико теби није рекао, да ли ћеш доживети до вечери.”

Превео: Јеромонах Дамаскин Светогорац