У намери да по сваку цену убеди своје следбенике у своју фикс-идеју о неминовности доласка „руског цара“, Никодим Богосављевић је почео да проповеда опасну јерес, коју је преузео од извесних опрелешћених руских православаца (углавном мирјана).

Наиме, неки од руских стараца су говорили о доласку руског цара, али су то увек условљавали покајањем руског народа.

Међутим, пошто покајање руског народа није ни на видику, Никодим је почео да говори како за долазак руског цара није услов покајање, јер је Цар – Мученик Николај Други Романов, принео – наводно – искупитељску жртву за цео руски народ (па су греси руског народа опрани његовом крвљу).  

Ово је већ позната јерес ЦАРЕБОШТВА, у којој се Цар – Мученик ставља на Христово искупитељско место!

Једини ко је могао да принесе и Који је принео жртву за грехе васцелог људског рода је Богочовек Господ Исус Христос. Бог безгрешни. И нико други. Ни један човек, па макар био и руски цар!

И тако је Никодим, осим што је отишао у раскол, или прецизније – у самовољно збориште – упао и у јерес.

А Свештеномученик Иларион Тројицки, тумачећи прво правило Светог Василија Великог, у свом делу „Нема хришћанства без Цркве“, о случајевима као што је Никодимов, каже:

„Црква је јединствена и једна и само она има сву пуноту благодатних дарова Светога Духа. Ко год и на какав год начин одступи од Цркве – у јерес, у раскол, у самовољно збориште, он губи причасност благодати Божјој. Нема Хришћанства, нити Христа; нема благодати, нити Истине; нема живота, нема спасења – ничега нема без Цркве, и све то јесте само у једној јединој Цркви“.

Зато, упозоравамо: чувајте се Никодима Богосављевића, који своје „самовољно збориште“ и јерес прикрива својим докторатом, како вас не би заразио сопственим прелестима и одвео у пропаст.