Након библијског Потопа, Бог је разапео на небо прву дугу – као знак савеза са Нојем и његовим потомством, уз обећање да људски род, и сва бића, више никад неће бити уништена водом.

Свака дуга која се од тог завјетног тренутка појавила до данас знак је реченог савеза, премда циници спочитавају Творцу то што му је уопште потребан подсјетник, те да ништа није казао о евентуалном сатирању творевине другим средствима, даждом од сумпора и огња рецимо, уколико се творевина, као ово ми данас, одметне, те због грехова и опачина почне да заудара до неба.

Примитивно је било тумачити појаву облака и кише и грмљавине страшне Божјим гнијевом, јер је наука доказала како настају и облаци и киша и муње, али су проницљиви духови, дакако они вјерујући, уочили да ипак постоји узрочно-посљедична веза између онога који сграда с начином како сграда.

Да ли су Срби заслужили јунски потоп и ванредно стање у преко 40 општина? Јесу, по стотину пута. Толико смо грешни, у милионима смо гласова издали вјеру за вечеру, превазишли смо усташе са све Јасеновцем по броју дјеце коју смо абортирали, пагани смо више него православни, оговарамо, лажемо, крадемо, гледамо и слушамо ђубре, читамо ђубре, лајемо а мислимо да причамо, корумпирамо, склони смо корупцији (у јатима полетимо на 20 евра што их дијели власт, на пилетину из Лидла и на јефтине ћевапе), као да колективно не памтимо златно доба средњег вијека, као да нисмо имали два цара, као да нисмо имали краљеве, као да нисмо у новом вијеку ујединили све народе око себе, као да нисмо преживјели серијал геноцида, као да нам је ђаво попио памет па смо пристали на издају Косова, дочекали црногорски нож у леђа, издају наше цркве у Македонији, као да ми нисмо ми, као да неко невидљивом руком обрће српски мозак у правцу медија с дугиним бојама, те казује, овим путем иди у сигурну пропаст, Србине.

Бог се драги на Србе разљути, за њихова смртна сагрешења – каже бесмртни Његош у Горском вијенцу.

Будући Приморац, немам страх од поплаве колико од земљеотреса, а као човјек који је као дјечак запамтио 15. април 1979, знам да многима море може да дође у кућу и кроз прозор кад и преко крова, само ако је метафизичка кап прелила исту такву чашу.

Опачине које се сваког љета чине на Приморју као да призивају нову велику трешњу, јер количина издајстава и велеиздакстава на државном нивоу не могу да на небеској ваги прођу некажњено.

У времену у коме је настајао овај текст, у глуво доба ноћи, у 01.00, у 02.00, у 03.00, слушао сам распомамљено грактање херцегновских галебова: немају више гдје да се гнијезде, свуда су по Заливу зграде, свуда су комплекси, свуда су ризорти... Од острва Мамула, природног „носача галебова“ на улазу у Залив, страни је (?) инвеститор на мјесту некадашњег концентрационог кампа направио луксузан хотел. Па, је л иде то? Прави ли се од Аушвица полигон за баханалије богатих туриста? Може ли Србин или гост да мирно спава у Херцег Новом ако зна за непочинства државне и локалне власти? Може ли оних неколико монаха из манастира Савина да молитвено обдржавају град настао 1382. због трговине сољу да због бахаћења не пропадне вас у море, као оно што је 1667. у потресу у море пропало јеврејско гробље?

Циници из трећег пасуса могли би да кажу како нема метафизике јер се на временске прилике може утицати вјештачки. Дакако, може, наука је више напредовала у правцу уништења неголи у правцу опстанка и напретка врсте, па непослушне ентитете с уцијењеним државницима, насељене рођенима за одстрел, може да кара кад стигне.

Можда су поплаве увијек природне, а можда су и генерисане. Наше је небо пуно хемијских трагова, неше Републике немају, канда, моћи да се супротставе запрашивању. Наше су нас Републике затварале, не заборавимо, 2020. године, и у власти човјек некодиран новом реалношћу не смије да има повјерења. Кад види дугу – да са својим дјететом учини савез: Сине, људи на власти ће до конца да ти раде о глави, чувај их се.

На позив Рускиње, мати Георгије, игуманије манастира Буновићи, који се налази у залеђу Боке, запутио сам се на пут дуг, да бих са супругом, с којом сам прије више од кварат вијека током два и по сата од обале до цркве Св. Петке доходочастио пјешице, овога пута стигао путем толико лошим да сам сумало поломио кола. Испред нас ишао је мој пријатељ Илија, Рус, јер он са обољелим сином ходи у ову планинску манастирску пустињу често. Манастир је око цркве у напуштеном селу настао прије десет година, када је митрополит Амфилохије од обале дошао пјешке на храмовску славу 8. августа и рекао: Ово је добро мјесто за манастир.

Ту сада, на свега три и по километра од окултног центра Стоун Бриџ у Горњем Морињу, гдје се састају Другоруси, Украјинци и Монтенегрини, чланови групе „Exsodus Sоcial Club“, не без бојазни по живот, постоје Рускиње, мати Георгија и сестра Нектарија, удубљене у даноноћне молитве које можда Боку чувају од земљотреса.

Запричани с мати Георгијом до касно, о временима у која смо уроњени, кад и о непосредбој опасности по којој богати Другоруси и Украјинци не само Србе у Црној Гори и Боки, него и све Црногорце виде заправо као Индијанце, као људе које је лако преварити огледалцима и перлама, схватили смо да се у Црној Гори дешава социјални експеримент. Друкчије се не могу објаснити шизофрени резултати најновијег истраживања поузданог портала НСПМ, а по којима већина становника у Црној Гори подржава улазак у ЕУ али се противи Натоу, санкцијама Русији, итд. Осјетно јак, другоруски и украјински се на монтенегрински накалемио пелцер, и ради. Против српске Црне Горе, тиме и против Русије.

Након библијског Потопа, Бог је разапео на небо прву дугу – као знак савеза са Нојем и његовим потомством, уз обећање да људски род, и сва бића, више никад неће бити уништена водом. Професор Терзин има серију предавања на које све начине Земља може да буде уништена, од природних до вјештачких, при чему је од Бога отпаднички начин живота окидач за било који од начина на који Земља може да буде уништена. Која је то идеологија, благо нама, узела знак савеза у своје руке и од тога знака направила заставу? ЛГБТитд идеологија, будућности пуна колико и ГМО лубеница узгојена без сјеменки у себи.

Извор: "Печат"