(објавено 29.4.2021. године)

КАКО ЈЕ ТО БИЛО У КЕНИЈИ

Прошло је већ око годину дана откако је проглашена наводна пандемија новог вируса под називом „корона вирус“ (SARS-CoV-2) – у светским размерама, уливајући страх свима, од најмањих до највећих. И наравно, планови властодржаца овога света обухватали су и Африку! Хтели су да успоставе потпуну контролу над њом и да промене стање ствари у политици, а још више – у црквеном животу.

Прво су затворене школе, а после тога – цркве, и постепено су прекинути сви облици кретања. Сви смо се затворили по својим кућама показујући самим да послушање и поштовање државних закона. Људи више нису могли да прелазе из једног краја у други и почели су међусобно да се и духовно удаљавају.

Без обзира на то ми смо наставили да обављамо сва богослужења по типику, не само недељом, већ и у обичне дане. А друге хришћанске конфесије су затвориле своје храмове и више их нису отвориле, чак ни кад је карантин престао. Тада се, као и сад, појавио још један велики проблем – глад!

Почели смо због тога да помажемо дечјем вртићу и основној школи. Позвали смо родитеље три стотине наше деце и свима смо понудили намирнице. Међутим, ово није било довољно. Почели смо да делимо намирнице, не само у парохијама у Најробију, већ и предграђу. Добивши специјалну дозволу од власти почели смо да идемо у удаљене крајеве и да посећујемо усамљене старије људе којима није имао ко да помогне. Одлазили смо у колибе стараца који су седели гладни и грејали се крај импровизоване пећи спасавајући се од хладноће. И то у 21. веку!

НА ПУТУ СА ОНИМ КОЈИ ЈЕ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ

Чим су забране укинуте, почели смо да путујемо по целој Кенији, од села до села, од парохије до парохије, па смо обавезно служили Свету литургију и обављали друга богослужења као што су венчања, крштења и сахране у којима је учествовало на хиљаде људи – разуме се, не поштујући никакве заштитне мере и ограничења. Искрено говорећи, понекад сам размишљао о томе да ли је опасно општити са свим овим људима без икаквих мера предострожности или ограничења у најневероватнијим, у веома примитивним условима. „Господи, помилуј!“ – ова молитва ми је све време била на уснама. Што се тиче Светог Причешћа, никада нисам дозвољавао ни помисао да се инфекција може пренети преко причешћивања и сматрам да то питање уопште не треба разматрати – Свето Причешће је сила Господња! Дошли смо до краја, упали смо у ћорсокак… Пишем ове редове налазећи се у пустињи на граници Етиопије. За Нову годину се десило нешто непредвиђено. Киша је лила као из кабла и путеви су били разлокани до те мере да наша кола нису могла да дођу до светог храма где је требало да служимо Свету литургију. Није нам преостало ништа друго него да изађемо из кола и кренемо кроз блато. Неки никад нису имали прилике да ходају кроз густо блато, али нама то није било први пут… На крају смо стигли на одредиште, служили смо Свету литургију у част Обрезања Господњег и светог Василија Великог и рукоположили смо ђакона из племена Туркана. Заблагодарили смо Богу за то што је сачувао наш живот и можемо да наставимо ово дуго путовање са службама, освештањем водице, на крају света – у дословном смислу ове речи. У овом заборављеном и далеком кутку древне афричке земље постоје три храма у којима се стално служи… У прекрасном крају творевине Господње имали смо прилике да видимо још једно чудо, апсолутно невероватно и дивно! Упознали смо се с једним од афричких племена које нас је запањило својом великодушношћу и оданошћу. Међу овим људима који немају где главу да приклоне, који немају праву кућу да у њој одспавају, има толико благодати, толико светости и толико добра… Они су крајње далеко од онога што се сматра „цивилизацијом“ или „културом“, али притом имају своју, јединствену и праву културу коју су наследили од прошлих поколења. Они живе у другој димензији и имају другачији приступ постојању. Ови људи умеју да се радују животу чак и када су гладни. Делили смо храну у свим парохијама и људи су нас свуда дочекивали бубњевима, песмама и играма; радовали су се и веселили поздрављајући госте. Али како је тешко било доспети у ову забит после изненадних афричких киша! Од путева није остало ни трага, сви су били поплављени и нашем водичу није било лако да пронађе бар неку стазицу како бисмо могли да дођемо до крајњег одредишта. На крају нам је то пошло за руком, али је било веома заморно због великих раздаљина и нових потока и језера који су настали после кише.

БОГАТИ И БЛАГОСЛОВЕНИ

У току свих ових месеци, од марта 2020. године до јануара 2021. године сам размишљао о свему што се збива путујући по целој Кенији са једног краја на други и срећући се са људима свих узраста, свих боја коже, разних народности и раса. То је за мене било вредно и драгоцено искуство. По ко зна који пут сам имао прилике да живим поред једноставних људи и да уживам у доброти и искрености ове деце Божје која трају у крајњој беди, и која у очима Творца и Саздатеља васељене имају исто тако узвишено звање човека као и сви остали, и имају исте такве Божанске привилегије. Колико месеци смо провели у беди и оскудици у свему! Ипак, ми смо били богати и благословени, зато што нас је водио Сам Господ и Он нас је лично штитио од опасности. Многи су, широм света, говорили о смртоносном корона вирусу. Још увек слушамо о њему. Зато нам се намеће питање: како смо успели да толико времена живимо и служимо у Африци исто као раније, без поштовања потребних мера заштите и предострожности? Као што сам већ рекао, није било ниједног места које нисмо посетили и где нисмо служили литургију, као и друге службе – венчања, крштења, сахране, молебане… И ниједан од људи који су дошли на службе није нам ни реч рекао о евентуалној смрти од корона вируса!

РАТ ПРОТИВ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

Да ли је овај вирус направљен намерно, вештачки, с конкретним циљем који су владари овога света задали себи: да истребе мале и слабе? Својим очима видимо, и то није тајна, да су како у Америци, тако и у Европи многи људи скренули са спасоносног пута вере и више не припадају ниједној хришћанској конфесији и да је остало врло мало верника. Истовремено у Грчкој и на Кипру, као и у свим балканским земљама, цвета и јача православље, једини ковчег спасења и нада за свет. У свим земљама у које наши сународници емигрирају они се окупљају око својих цркава. Тиме и локалном живљу откривају нова обзорја и упознају их са православљем.

Да ли може бити случајна чињеница то што су организатори ове пандемије за најопасније место и легло за преношење болести прогласили управо православне храмове? Они су почели свуда да пропагирају ту лаж и да сугеришу људима да се највећи ризик од преношења болести налази управо на поклоничким местима, у светињи наших храмова. Зато нисмо прославили ни Васкрс, ни Божић, ни Успење, ни Обрезање Господње и нисмо обележили Богојављење. Шта ли нас тек чека! А код других је и горе: остале хришћанске конфесије и нехришћанске религије су одлучиле да у потпуности затворе места на којима се обавља богослужење због строгих мера различитих државних власти. Уосталом, инославни ништа ни не губе, пошто њихове вере нису спасоносне за човека, док ми, православци, верујемо да је Божанска Евхаристија лек бесмртности и вечног живота.

АФРИКА И ОСТАТАК СВЕТА

Опет о Кенији, опет о трагичној Африци. Колико је напора, колико је умора и колико је труда било у овим нечувеним условима, Боже мој! Живимо на почетку 21. века, а људи умиру од глади у буквалном смислу те речи. Нисмо знали шта нам је чинити…Давали смо својим домаћинима оно мало што смо имали. Куповали смо им брашно и кукуруз. Људи бу одахнули кад добију мало хране и да би изразили своју радост они су играли и певали.

Охрабрили смо их и дали смо им наду. И наравно, ни реч нисмо рекли о корона вирусу. Ова вест није ни стигла у далека афричка села. Ево зашто они живе својим уобичајеним животом. Нису чак ни чули за вирус. Данас цео свет дрхти од страха и стално стижу вести о мерама безбедности и строгим правилима. Зар је заиста наступио смак света? Наравно да није. Ситуација која данас плаши цео свет није природна и ово тровање не потиче од природе као друге пандемије с којима смо се раније суочавали. То је вештачки произведена ствар која је усмерена против Христа и Његове Православне Цркве – једине Цркве која чува истинску и неоштећену веру. Из рестриктивних одлука силника овога света види се да они за све криве наше празнике и наше свеце и да због тога забрањују да се обављају богослужења и литије на дан прославе спомена на њих.

ПАУЗА У ТОКУ МИСИЈЕ

У свим овим патњама и хаосу, усред вихора догађаја, десио се и један неочекиван: једном сам направио малу паузу и обуставио путовања у разне делове Кеније зато што сам намеравао да обавим крштење у великом баптистеријуму наше патријаршијске школе. Претходног дана сам најавио својим саслужитељима да овај пут нећу потпуно ући у крстионицу, већ да ћу крштење обавити напољу. Тог јутра сам дошао тамо заједно с ученицима богословије и почео сам да служим Свету Тајну. Ништа није наговештавало невољу. Одлично сам се осећао. Међутим, док сам читао трећу молитву – пре него што сам успео да благословим уље – изненада сам, не знам како и кад, пао у несвест и освестио сам се тек у болници, на реанимацији, с цевчицама и инфузијом у рукама. Лекари су ми објаснили да је то исход премора и да су ми потребни мир и спокој. У болници сам провео десетак дана. Сви су се плашили да се нећу опоравити. Међутим, Бог љубави Који зна све – садашњост и будућност – по молитвама светих стараца и мојих духовних отаца – удостојио ме је да изађем из болнице и да наставим служење које сам почео по њиховој жељи пре четрдесет година. И то је велико чудо и тајна.

БОГОЈАВЉЕЊЕ НА ОКЕАНУ

На празник Богојављења отишао сам на обалу Индијског океана и угледао пред собом његово непрегледно пространство уроњено у дивни мир и спокој. Каква је Божанска Премудрост створила овај рајски кутак који многи могу само да замисле, пошто највећи број људи неће имати прилике да дођу овамо и да све то виде својим очима? Са свештеним страхом дотичем велике воде и заједно са сапутницима освештавам таласаво лице Индијског океана. У ствари, овде се небо сјединило са земљом и испунило је својом светлошћу и сјајем; сада, у овом далеком кутку света, који заостаје у „прогресу“ за другим континентима, заједно с нама пребива Сами Христос. Баш у тој светлости Христовој која просвећује сваког од нас добијамо нове нове приливе снаге – телесне и духовне. Овај неисцрпни извор, светлост Господња, поседује највећу снагу која постоји. И тај источник нама, грешним људима, који настањујемо планету, омогућава да се радујемо због тога што имамо веру и сигурност у то да све што постоји покреће Дух Божји и да иде у сусрет вечности која је коначни циљ и смисао сваког човека. Ми се у свему ослањамо на Бога и имамо непосредну везу са небесима. Угледавши огромно водено пространство са обода афричке земље, океан који се погледом може само делимично назрети, облетевши га на крилима своје уобразиље, помислили смо да је богојављенско погружавање крста у океанске воде и њихово освештање дивна могућност да се мноштво напаћених душа из Африке здружи у потрази за Христом како би и ова деца Божја постала чланови многострадалне Цркве Господње која ратује на земљи. После Богојављења на Индијском океану наставили смо пут „напунивши батерије“ пријатним успоменама на догађаје који су нам се десили у овом далеком и заборављеном, а прекрасном, ваистину Господњем, кутку земље. Испуњавали су нас нове наде и очекивања.

ЖИВОТ У АФРИЦИ БУЈА

А онда смо служили Свету литургију у импровизованом храму Светог Пантелејмона и били прожети чудесном атмосфером прашуме у којој расте разнолико тропско воће и поврће. Чинило нам се да се налазимо у рају небеском! Богослужење се одвијало у врло дриљивој атмосфери пошто су сви присутни на служби врло мелодично и са страхом Господњим отпевали цело јутрење и Свету литургију. Заблагодарили смо Богу и кренули назад провевши ноћ на планини Килиманџаро, а затим смо срећно стигли у нашу школу после путовања које је трајало двадесетак сати, носећи са собом пртљаг драгоцених утисака и успомена. Важно: без обзира на појачане мере безбедности против корона вируса у Грчкој, на Кипру и у целом свету, овде, у Африци, живот се, како већ рекох, одвија својим током. Наше путовање се наставило на запад, до чувеног Викторијиног језера. Богослужење и Свете Тајне дарују верницима живот и праву радост у Господу. И премда у овом критичном периоду за историју целог човечанстве неки сумњају и дају бесмислене коментаре о Светом Причешћу, овде, у Африци, није нам чак ни падало на памет да нас било каква болест може задесити због учествовања у богослужењима. Код нас се причешћује на стотине или чак на хиљаде људи, наши храмови су препуни људи који долазе да приме Тело и Крв Христову, пошто нам је ту заповест дао Сам Господ. Свети Дух делује у толикој мери да зиста постаје „крстионица вечног живота“ – она спасоносна, животворна небеска роса влага која обнавља човека. Тако се све освештава и настаје заједица верника, успоставља се неразорива веза са Самим Господом нашим Исусом Христом.

БОГ ЈЕ ЈАЧИ ОД БОЛЕСТИ

Колико смо случајева исцељења и благослова видели у току свих ових година кад су овде харале тропске болести, много горе од корона пандемије! Да није Светог Причешћа – овог Лека живота и бесмртности, одавно нас више не би било на свету. Добро се сећам времена кад сам био обичан мирјанин који је у Африци радио више од петнаест година. Многи људи су патили од инфективних болести, посебно у заосталим крајевима. Нисам се заразио. Још увек живим и служим Богу! То је сила Светог Причешћа: ова највећа Света Тајна делује тако да се исцељују и душа, и тело – од душевних и физичких болести. Из свог личног искуства за време ове пандемије по ко зна који пут спознајем и уверавам се да је Установитељ Свете Тајне Причешћа Трисвети Бог наш. Ово чудо свих времена и народа је толико опипљиво и приступачно за сваког од нас да заиста крепи и учвршћује нашу веру. Ова највећа Света Тајна коју је Господ установио и заповедио сведочи о нашој вековечној вери; кроз њу човек наслеђује спасење и постаје обитељ Самог Бога. И још једна чињеница: све ово време, преко годину дана, односно од марта 2020. године па све до сада кад пишем ове редове, односно до априла 2021. године цело човечанство пати од корона вируса – вирус разбија и уништава све наде, лишава људе оптимизма, а ми, православни мисионари у Африци, настављамо своје дело ширења Благе Вести као да се ништа не дешава!

ШТА ЈЕ ЦИЉ ГЛОБАЛИСТА?

Знамо да је ова кампања усмерена на уништење хришћанске вере и стварање негативних услова за нормалну делатност људи. Многи су, у ово доба, страдали туђом кривицом, јер је неко помоћу генетског инжењеринга створио болест која хара човечанством. Шта је циљ? Ево речи једног од малобројних стручњака у области социјалне епидемиологије, професора грчког порекла са Јејла, доктора Николаса Христакиса;он тврди да ће се „друштво које настане после пандемије одликовати трима главним особинама: бумом потрошње, сексуалном раузданошћу и отуђењем од религије“. Јасно је да ово све повезано са спровођењем програма великих и моћних у овом свету ради глобализације и уништења људског достојанства. Наравно, корона вирус заиста постоји и смућује човечанство. Ипак, оно што тврде и спроведе неки клирици и политичари је апсолутно неприхватљиво.

ОТРОВ КОЈИ СУ НАЧИНИЛЕ ЉУДСКЕ РУКЕ

Корона вирус је, очито, направљени отров који је делимично оправдао своју намену. Користим ове речи зато што он заиста није природног порекла, већ је производ нечијег болесног и шизофренног ума. Корона вирус је дело људских руку, он је генетски модификован и веома опасан. Његов циљ је смањење броја становника планете и сурово истребљивање људских бића. Притом се његово ширење тобож спречава неоправданим ограничењима и казнама од стране државе чија епидемиолошка политика у грађанима изазива немир и осећај несигурности. Наш свет је погођен тешким збивањима и дошли смо до тога да смо почели да се плашимо да се наводно за време Светог Причешћа (најсветије Тајне наше Цркве) човек може заразити корона вирусом. Зар је могуће да било тврди тако нешто? Каква заблуда и неукост! И још једном ћу с потпуном сигурношћу поновити да никада и ни у једној пандемији није било ниједног случаја преношења вируса преко Светог Причешћа. То је оно што доживљавамо у свом искуству и што свакодневно видимо овде, у Африци, већ више деценија.

ХРИСТОС ЈЕ ПРИСТАНИШТЕ НА ОКЕАНУ ОЧАЈАЊA

Колико год да смо уморни од свакодневних искушења и невоља, бола, туге и несигурности, треба да се клонимо неосноване бриге и бесмисленог немира који штети нашој души. Постали смо уорњени у океан бриге. Тонемо у проблемима који се јављују пред нама, и то не само данас, кад се цело човечанство налази у стању очајања. Међутим, у свој овој нестабилности постоји нешто на шта можемо да се ослонимо – једина нада за нас. То је Онај Који је дошао у свет ради нашег спасења и Који нам је донео истинску правду и равноправност, непатворену радост и слободу. Наш је Спаситељ и Искупитељ овога света, безгрешан и смирени Христос, Који је спознао насиље и изгон, људски презир и неправедност. Он је овде, Он је уз нас, он је са нама. Он нам пружа руку помоћи како би нас подигао после пада и васкрсао нашу душу и тело! То је Онај Који је дошао у свет ради тебе и ради мене, Који је увек спреман да се одазове на наш позив како би нас избавио од бремена грехова које смо починили, и у овом животу и у вечности. Одазивајући се на Његов позив ми постајемо Његови сапутници и сарадници.

АПОКАЛИПСА ЈЕ У ТОКУ

Колико год да нам је тешко да поверујемо и да се сложимо с тим да живимо у критичним данима кад због пандемије корона вируса пати цело човечанство, време је да схватимо да се пре свега искушењима подвргава наша православна вера. Ови апокалиптички дани су нам дати да бисмо могли да постанемо дубоко свесни важности нашег живота на земљи, а још више – чињенице да се ближе последња времена. Надамо се и молимо да се већ овде, на земљи, припремимо за живот будућег века и да постанемо заједничари вечног живота. Као што јасно каже апостол Павле: „Ево, сад је најпогодније време, ево сад је време спасења“ (2 Кор. 6, 2). То да је апокалипса у току потврђују они који су, намећући своју „агенду“, толико уплашили и збунили неке људе да су они на крају одбацили причешћивање Самим Богом, једину нашу наду и пут за усавршавање у врлинама и вршење спасоносних заповести без којих нема људског преображаја. Неки су одступили, а неки су остали верни путу Истине. Богопознање, ипак, и даље остаје циљ живота свакога оног који верује у велику мисију Православне Цркве и који је свестан изузетно важне улоге коју правоверје има у целом свету, у доба кад се свако излаже искушењима, а тело Цркве, односно верници, доживљавају болести и патњу. Само је православље у току векова сачувало своје богато предање, историју и културу – на речима и на делу. И сад, данас, оно и даље неустрашиво проповеда истину и реално одбија организоване нападе моћника овога света како би спасило људски род, сваког човека, независно од његове расе и порекла, националности и боје коже. Наравно, притом се снажно осећа (посебно у наше дане, али и у прошлости) утицај деструктивног синкретизма Њу Ејџа и глобалистичке концепције преуређења планете. Све је то самообмана и не води ни до чега другог него до деградације људске личности, а у коначном – до њене смрти. Дух обмане који се данас шири има за циљ одрицања од Божанског Присуства и силе Божје у човековом животу, а слуге ђавоље га приказују као тежњу ка укидању граница и стварању јединствене светске владе. Њихов циљ је да успоставе безблагодатни, окултно – пантеистички, секуларни светски систем који се не заснива на принципима вере, својеврсну тамницу која максимално ограничава слободу личности и доводи до разарања лика Божјег.

ЛУЦИФЕРИЈАНЦИ НА ДЕЛУ

Глобалистичко – луциферијанска делатност владара палог света усмерена је на освајање и поробљавање целог човечанства и незасита је: они би да утаже своју жудњу за потпуним запоседањем сваког угла планете и успостављањем власти над свима поредством диктатуре и уз помоћ окултних сила. Робовласнички систем управљања светом без Бога недвосмислено је усмерен на обезвређивање свих моралних вредности и човековог достојанства. Све оно што се тренутно дешава представља застрашивање, својеврсни терористички напад групице оних који желе да насилно наметну своју доминацију и да потчине све људе. Услед њихове делатности пате невини и чисти људи који воле Христа и желе да Он увек буде поред њих, који желе да Му посвете сва своја дела, сав свој живот и да свагда буду у општењу са Њим. Иза ове безбожничке иницијативе крију се тежње и жеље сатанистичких снага које имају сумњиве и чудовишне планове. Могуће је да је већ у току долазак антихриста с његовим подлим и лажљивим снагама, с његовим мрачним плановима, и он, као дивља звер, притајивши се у заседи, очекује да ћемо га сви поздравити и примити, да ћемо се, као овце које се воде на клање, потчинити његовој насилној и разорној политици која сеје смутњу и неосновану, ратоборну подозривост међу људима. Циљ смутње је да све буде доведено до свеобухватног помрачења и напослетку до смрти – физичке и духовне.

ТРПЕЗЕ ЉУБАВИ БЕЗ СТРАХА И ПАНИКЕ

Можда ће неко ко чита о путовањима и обиласцима Кеније уздуж и попреко у јеку корона вируса поставити себи врло основано питање: шта смо јели? Као и у друго време, прилагођавали смо се навикама и обичајима разних племена и јели смо храну која нам је била понуђена.
Храна се обично не спрема у колиби или у кући, већ на отвореном, на дрвима, на ватри, у великом казану који се на свахилију назива „суфрија“. Сви поседају око казана и захватају из њега кашикама, ако их имају. А ако немају, онда једу сопственим рукама – најбољим прибором за јело… И хвала Господу Богу! Никад нисмо имали здравствених проблема! Прехрамбене обичаје наших домаћина смо смо прихватали као датост, без икаквих коментара. Потчињавали смо се законима и условима локалног племена. Само Бог зна како се нисмо разболели. Увек смо били крај ових људи, поштовали правила њихове локалне културе, и они су, као и ми – били срећни… без обзира на то што је харао корона вирус о којем су медији говорили и писали. Све ово још једном јасно показује колико нас Бог благодатно чува и штити због Свог великог милосрђа и човекољубља.

РАТ ПРОТИВ ТВОРЕВИНЕ

Захваљујући истраживањима која се врше напокон се откривају чињенице о томе да су такозвани корона вирус створили људи који су покушали да униште и истребе, као што смо већ рекли, људски род, другим речима – да оштете људску природу и да униште Божанску творевину коју је Господ створио тако премудро и ради које је пристао на толике жртве. На крају крајева, путовања и размишљања су ме навела на закључак да је корона пројекат био сатанистички, штетан и разоран по човечанство Кипарски епидемиолог и угледни лекар, мој стари друг Елпидофор Сотиријадис, написао је реферат о целој овој ситуацији која је вештачки створена пре годину дана. Реферат је заснован на врло озбиљној критици и објашњењима. На крају је дошао до следећег закључка: „На основу постојећих научних информација не очекује се да ће вакцина која се под хитно уводи постати „чаробни штапић“ за искорењивање корона вируса, пошто је јасно да вакцинисање не спречава у потпуности инфицирање или евентуално ширење корона вируса, а има озбиљне, па чак и фаталне, нуспојаве. Због свега горенаведеног држава не може сасвим да рачуна на ову вакцину као средство решења; власт треба да примењује традиционални приступ уз поштовање свих људи и да свима понуди могућност да учествују у доношењу заједничких одлука усмерених на комплексну заштиту свих аспеката здравља (физичког, психичког и социјалног) и благостања целог друштва.“ Мислим да нису потребни никакви коментари, јер је до овог закључка дошао стручњак који поседује информације о свим поступцима који су коришћени за стварање овог вештачког вируса. Какав је резултат досадашњег рата против човечанства? Презирање слободе и гажење људског достојанства и части. Зло се откинуло с ланца. Погинуло је толико много невиних душа и ми не знамо колико ће још њих страдати.

ИЗВЕШТАЈ ИЗ ФРАНЦУСКЕ

А данас (12. априла 2021) смо сазнали запањујућу новост. Француски професор Жан-Бернар Футијан је саопштио да је вирус SARS-CoV-2 створен у Пастеровом институту у Француској и тако је још једном потврдио да овај вирус није природног, него вештачког порекла! Читав овај процес је започет 2003. године, експериментисали су са различитим генетским материјалом, а од 2011. до 2015. године су смислили садашњи корона вирус, у коме има елемената и ХИВ вируса и маларије. Сада се појавила и „вакцина“ за генетску модификацију. То може изазвати мутације у људској ДНК, због тога је све ово смртоносно опасно. Већа је могућност да се код вакцинисаних људи пре или касније појаве контраиндикације или чак да умру. Нисам стручњак и не бих желео да као судија осуђујем чак ни оне чије жртве свакодневно постајемо. Пишем и доносим своје закључке на основу публикација научника-стручњака.

ЗАШТО САМ ОВО НАПИСАО?

Циљ мога обраћања је искључиво информативни и ништа више од тога: по свему судећи, читава ова прича је превара, намерна обмана, као што потврђују откривене чињенице о вештачком пореклу вируса. Како је ужасан пад целог човечанства у који је оно, неодговорно и без икакве потребе, увучено због себичности и гордости моћника овога света који су изгубили своје људско достојанство, своју част и поштовање према ближњима. То су они који нису у стању да признају да постоји Бог; то су они који нису кадри да се сложе с тим да овако диван и непоновљив, видљиви и невидљиви свет, није настао случајно, већ да га је по одређеном плану створио Јединствени и Једини Творац, по Својој великој Премудрости. То је наш Бог Који је, због безграничне човекољубивости саздао све нас и настанио нас, као вољену децу, у Свом чудесном царству.

Извор: "Искра"