Уопште, се не радујемо због онога што се дешава у Светој земљи. Прво, зато што је ово рат који доноси смрт и тугу. Без обзира ко ће од овога страдати: Јевреји или Арапи. Није хришћански радовати се таквим стварима.

Друго, сваки сукоб између Палестине и Израела могао би се касније развити у оно о чему читамо у књизи Откривења и слушамо од циониста. Подсетимо се да је главни циљ Јевреја да отерају муслимане са Храмовне горе. Ово им је потребно за изградњу трећег Храма и сусрет Мешијаха.

И ако се сада чини да Израел губи, онда је врло брзо, када суперсиле схвате шта се дешава, могуће да ће доћи до интервенције Сједињених Држава, која ће ићи искључиво у корист Јевреја.

Да, Израел је као држава настао изузетно контроверзно са становишта међународног права. После Другог светског рата, Јевреји су заправо добили део територије Палестине, не водећи рачуна о интересима Арапа. Али запамтите ко је тачно утицао на стварање ове земље. Подсетимо се да је последња реч припала Совјетском Савезу. То се најмање очекивало од СССР-а. Због тога још није јасно ко ће брже поново заузети за Израел.

Треће. Један од палестинских лидера већ је изјавио да је један од мотива напада на Израел управо „љуљачка“ око џамије Ал Акса. Можете, наравно, потпуно заокренути теорију завере сугеришући да је сав арапски екстремизам оружје за протеривање Арапа из Јерусалима. Иако изгледа као фантазија, у нашем свету можете веровати у било шта. Једно је јасно – ако овај рат не утихне, онда можемо са сигурношћу рећи: „Близу је пред вратима“ (Матеј 24:33).

Маран Ата!

П.С. Зар нико није помислио да су Арапи са својом Ал-Аксом ти који су били „онај који задржава“, који нису омогућили обнову трећег храма? Ако изненада, као резултат овог сукоба, Ал-Акса буде срушена, шта ће још зауставити Јевреје? Ништа друго.

 Превод: "Борба за веру"