Као што видимо, архимандрит Јефрем сасвим мирно саслужује са представницима „ПЦУ“. Иако се пре неколико година позивао на болест како би минимизирао контакте са Думенком. [о његовој дубокој покварености првом приликом хронографски]

Како кажу, време ради против нас. Све више људи клизи у душегубку признавања раскола. Укључујући и оне на Атосу.

У том контексту се поново враћамо (https://t.me/pravblogs/926) на питање будуће судбине документа „О искривљавању православног учења о Цркви у деловању јерархије Константинопољске патријаршије и говорима њених представника“.

На фотографији - архимандрит Јефрем и „клирик“ „ПЦУ“ Василиј Лило [иначе, отимач Светиње и прогонитељ Народа Божијег] (литургија у манастиру Ксенофонт, 15. октобар).