header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Подсећање: Ни врата пакла Цркву неће надвладати Штампај Е-пошта
уторак, 22 децембар 2009

 Тумачења

(поводом тзв. »папског примата», назива «отац», пада 3 религије на 3 кушања у пустињи...)

"(Зач. 67). 13. А када дође Исус у крајеве Кесарије Филипове, запита ученике своје говорећи: Шта о мени говоре људи ко је Син Човјечији?

14. А они рекоше: Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други опет Јеремија, или који од пророка.

15. Рече им Исус: А ви шта велите ко сам ја?

16. А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога.

17. А Исус одговарајући рече му: Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тијело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима.

18. А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати.

19. И даћу ти кључеве Царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.

(Зач. 68). 20. Тада запријети ученицима својим да ником не казују да је он Исус Христос.

21. Од тада поче Исус казивати ученицима својим да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старјешина и првосвештеника и књижевника, и убијен бити, и трећи дан да ће устати.

22. И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај, Господе; то неће бити од тебе!

23. А он окренувши се рече Петру: Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско."

                                                      + + +

Господ каже Апостолу Петру: "На ТОМ ТЕМЕЉУ сазидаћу Цркву Своју и врата паклена неће ЈЕ надвладати."  Не каже - тебе неће надвладати, него ЊУ (Цркву) неће надвладати. И не каже да ће на њему сазидати Цркву, него "...на ТОМ ТЕМЕЉУ", односно на темељу те вере (кад Га је Петар исповедио да је Он Христос, Син Бога Живога).  Христос није величао Петра, него ту веру којом је он у том трену исповедио Христа. Даје му кључеве од Царства НЕБЕСКОГ, а не од земаљског.

Затим им је запретио да не казују да је Он Исус Христос, и говорио им да Му ваља ићи у Јерусалим, и пострадати тамо и убијен бити. Петар Га узе насамо и поче одвраћати. Мислио је по људски, није имао благодатни ум тада. А Господ му каже: "Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије, него што је људско."   Јер хоће против послушности Богу и против Божијег плана спасења.

                                                        + + +

У Светом Писму постоји и овакво место, које често људи тумаче различито. «Не зовите  никога на земљи рави, оцем, учитељем».

То су 3 назива којима 3 погрешне религије називају своје предводнике, и то су 3 погрешна приступа за која је Господ унапред пророковао да ће бити. У основи сва 3 је идолопоклонство, зато каже да требамо да знамо да зовемо оцем једино Онога Који је на Небесима. То не значи да не смемо Православне свештенике да зовемо тим називом, јер преко њих ми ступамо у заједницу са Оцем Небеским, и ми њих не обоготворавамо, као што чине ове друге религије са папом, Мухамедом, Будом...

 РМК зову папу «оцем», и придају му епитете непогрешивости, и одају му почасти које не одговарају обичном човеку.

 Јевреји зову своје рабине »Рави», а они само тумаче. Прави Учитељ је Христос. Трећи је назив «учитељ»  који придају будисти-хиндуисти својим вођама, и обоготворавају их.

То је било пророштво за те три религије.

                                                       + + +

 Она 3 искушења у пустињи која је Господ победио, а на која  су  3 религије пале су:

1. жеља за непотребним чудима, и  материјом;

2.  кушање Бога - гордо, самоуверено, и

3. жеља за чашћу и влашћу.

Прво: "Ако Си Син Божији, реци да камење ово постану хлебови." (Мт.4,3) Христов одговор је: "НЕ  живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих» (Мт.4,4). То је пад Муслимана, хедонизам, телесна уживања, везаност за материјално.

Друго је кад Га  попе на крило од Храма у Јерусалиму и говори Му да скочи доле, уверавајући Га да ће Га анђели прихватити. А Господ одговара: »Немој кушати Господа Бога свога.» (Мт.4,7) То је пад источњачких религија. Гордост, самоувереност.

Треће, на гори високој, показавши му сва царства: «Све ово даћу Теби ако паднеш и поклониш ми се.» (Мт.4,9), то је пад папин. Одговор Христов на то је :»Иди од мене сатано, јер је написано: »Господу Богу своме клањај се, и Њему Јединоме служи!»(Мт.4,10)

Ту Господа прво видимо гладног у пустињи, затим на крилу храма у Јерусалиму, и на крају на гори високој одакле се виде сва царства овога света.

На првом месту куша се воља, на другоме ум, а на трећем срце.

Да ли ће издржати да воља остане у благодати и да остане у вери и у духовном.

На другом – да ли ће ум остати у смирењу и побожном расуђивању.

На трећем – да ли ће срце остати у поклоњењу само Богу и у служењу само Богу, а да се не привеже за част и власт самољубиву.

На првом месту се куша вера, на другоме нада, а на трећем љубав према Богу.

Хоћу ли веровати Богу или себи и својим телесним снагама.

Друго, хоћу ли се смирено молити Богу и чекати  да Он прими моју молитву и обожи ме, или ћу кушати Бога дрско и самоуверено и гордо тражећи непотребна чуда и желећи да будем оно што нисам –натчовек, користећи за своју гордост анђелске силе.

Треће, хоћу ли волети Бога више него себе, и Њему се једино клањати, и Њему једино служити, или ћу волети више себе и сва царства овог света, која ћу задобити клањајући се сатани и њему служећи.

                                                    + + +

Три мудраца која су се поклонила рођењу Христа су били  представници три расе, беле, жуте и црне, као представници целог човечанства. Они су Му принели тамјан, злато и смирну: прво као Богу (тамјан),  друго као цару (злато), и треће као Човеку (смирну).

Тито, Нехру и Насер као три антимудраца, која се поклањају рођењу антихриста.

Белац, жута раса и Црнац. То су представници ТРИ РЕЛИГИЈЕ које су против Православља.

 Римокатолик, Хиндуиста и Муслиман.

 То су три религије које су пале на она три кушања у пустињи, којима је ђаво кушао Христа, а која је Христос победио:

1. Да не зависи човек само од материје. Дај му материју, и он ће да иде за тобом. Не, него живи од сваке речи која излази из уста Господњих.

2. Обоготворење сам себе, самоуверена гордост, кушање Бога- скочи са стене па ће Бог да пошаље анђеле да Те прихвате. Тражење непотребног чуда.

3. Част и власт која треба да се одаје једино Богу тражи се за себе,  а не да се смирено добије од Бога на благословен начин онолико колико приличи слузи Божијем.

                                                      + + +

Када је Господ рекао Апостолу Петру да баци мрежу у воду, он је извукао 153 рибе.

То су 153 генерације људи који се спасавају у мрежи Цркве од Адама па до краја .

Када се у Старом Завету погледа колико је генерација било до Христа, а онда срачуна од Христа на овамо колико је (са смањеним годинама живота), онда се добије број око 152-153.

                                             

«И изведе народ Свој у радости, избране Своје у весељу.» (Пс.105,43)

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 19 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 29 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.