header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Руски пастири: Зашто је сексуално васпитање неприхватљиво у школама
Руски пастири: Зашто је сексуално васпитање неприхватљиво у школама Штампај Е-пошта
петак, 10 новембар 2023

 Пубертет је период сазревања, а не зрелости

Свештеник Димитриј Видумкин:

Последице сексуалног васпитања у руским школама лако је предвидети, пошто смо видели какво је искуство Запада. Скоро свуда на Западу такви часови су обавезни; у неким земљама од девете или десете, а негде и од шесте године дечјег узраста! А тамо се оно предаје деценијама. Које су импликације?

Руски пастири: Зашто је сексуално васпитање неприхватљиво у школама

Свештеник Димитриј Видумкин

О њима извештавају дечји психолози, који дижу узбуну због катастрофалног пада наталитета, повећања импотенције, легитимизације и одобравања истополних веза и пораста инцеста – то су краткорочне последице сексуалног васпитања у школама.

Поред друштвених импликација, рано сексуално васпитање има изузетно штетан утицај на веома рањиву психу детета и никада није без личних последица по децу. Ево шта кажу психолози:

„Наша запажања су показала да у великој већини случајева када су родитељи занесени иновацијама у сфери сексуалног васпитања деце, то доводи до низа неуропсихијатријских поремећаја већ у детињству.

Наводи се конкретан пример:  Једна жена је „много настојала на питањима сексуалног васпитања деце”, па је читала својим синовима од седам и четири године (!) Дечју сексуалну енциклопедију, услед чега је њен старији син почео да пати од енурезе (ноћно мокрење), а „млађи је почео да се самозадовољава, и то је чинио јавно, пред другима, а сви покушаји да га одврате од овога... завршавани су хистеричним сломовима“.

Да ли то желимо да видимо у нашем друштву и у животима своје деце? Ако не, о којим часовима сексуалног васпитања у школи можемо говорити?

Морамо схватати природне периоде сазревања које нам је дао Премудри Творац. Пубертет је управо период сазревања, а не зрелости! Плод не беремо прерано, већ чекамо да сазри, иначе је горак и штети варењу. Зашто онда подстицати децу на секс када су тек почела да одрастају или можда још нису почела? И ово „васпитање“ је провокативно по својој природи.

Не смемо дозволити да нас заварају приче да је сврха оваквих часова неко „васпитање” и на тај начин заштита деце. Њихов прави циљ је да подстакну децу да буду сексуално активна од најранијег узраста. Деца су веома радознала. Када им се каже или покаже нешто што изазива њихово интересовање, они ће одмах „прогуглати“ десет пута више визуелних помагала и стати на ивицу провалије! А онда ћемо (само је питање технике и времена) и ми, као и у Швајцарској, доћи до дељења бесплатних кондома школарцима за борбу против сиде! Нека нас милостиви Бог сачува од овога!

Замислите тинејџерски сленг за све ово

Свештеник Александар Дјаченко

Одговорићу на ово питање не само као свештеник, већ и као отац и деда двеју малих ученица. Упоређујући време моје младости са данашњим, ужаснут сам колико је лако савременим тинејџерима приступити ономе што је апсолутно непожељно, па чак и штетно за њих да виде. Интернет је неисцрпни извор у овом погледу. Без сумње је неопходно разговарати са децом о томе. Само мислим да има смисла морално рехабилитовати многе тинејџере, а не их тек васпитавати.

Нико од мојих родитеља није разговарао са мном о овоме. Међутим, сећам се како су лекари из регионалног дерматовенеролошког диспанзера долазили у нашу школу и једино говорили о свом раду. Девојчице и дечаци су одвођени у одвојене учионице и били су упознати са стањем ствари. Док смо слушали, коса нам се јежила. Усадили су нам врло исправну идеју да ћемо морати све да платимо. Још увек сам захвалан оним лекарима који су се трудили да обилазе школе.

Јасно је да има много мање специјалиста него одељења у којима наша деца уче. Али такве састанке са интелигентним људима треба одржавати. Можда би било добро снимити неколико видео снимака који би упозоравали на последице лоше осмишљених односа између дечака и девојчица и укључити их у часове на тему „Основи безбедности живота” посебно за средњошколце. А треба да их гледају одвојено.

Не бих саветовао да у средњошколске програме уводе посебан предмет. Увести такав предмет у школу значило би у очима деце легитимисати његов садржај, по принципу: „ако се то учи, онда је у реду“. Поставља се питање: ко ће тај предмет предавати? У идеалном случају, то би требали да буду лекари. Али где да нађемо толико лекара?

И у закључку: Замислите какав ће бити тинејџерски сленг за ово.

Иницијатори лекција капитулирају пред тинејџерским предбрачним сексом

Свештеник Валериј Духанин

Чињеница је да учење у школи подразумева лично учешће ученика у предметима. Отуда, држећи се принципа: „Дали смо вам Питагорину теорему. Решите задатак користећи ову теорему код куће.” Или: „Научили смо вас како да обрађујете књижевни текст. Онда, обрадите Капетанову кћи [историјски роман Александра Пушкина.—Прев.] код куће.“ Што се тиче свих нормалних часова, ово је у реду. Али шта ће ученик са знањем стеченим у учионици о интимним односима, о употреби контрацептивних средстава и другог? Он се већ руководи принципом: „У животу мораш све пробати“, а сада му је речено како да то исправно покуша. Ако наставници говоре о сексуалној активности, онда ученици у томе више не виде ништа забрањено.

Свакако је увођење сексуалног васпитања апсолутно нешто ново за Русију, у великој мери несхватљиво и непредвидиво по својим последицама.

Хајде да укратко размотримо логику оних који подржавају ову тему. Они наводе да тинејџери рано постају сексуално активни. Међутим, још увек неупућени у овој сфери, тинејџери су рањиви, што се завршава раним трудноћама и абортусима. Статистике подржавају аргументе. Посебно се истиче да наша земља има највећу стопу абортуса у свету. Штавише, сваки пети абортус у Русији уради тинејџерка. Поред тога, Русија је једна од земаља са најбржом стопом ширења сиде — њена стопа ХИВ-а је чак већа него у Јужној Африци. А да би се избегле нежељене трудноће, абортуси и сида, предлажу да се деца уче како да користе контрацептивна средства итд.

Дакле, аргументи оних који подржавају наставу овог предмета позивају се на следећу тезу, која се стално понавља: „пружити тинејџерима знање о безбедном сексу“. На тај начин, покретачи сексуалне наставе у школама заправо капитулирају пред тинејџерским предбрачним сексом. „Нека блудниче, али нека бар буду заштићени“ — то је њихова основна логика. Ово је као када бисмо уместо борбе против наркоманије причали о мање опасним дрогама, како правилно користити шприц да не бисмо добили инфекцију итд.

Постојећи текстови из предмета сексуалног васпитања су провокативног карактера. Када учитељица говори о природној склоности ка сексуалним односима, она описује овај процес и додаје: „Пажња, децо! Не заборавите на контрацепцију“, онда ће ученици сигурно одговорити: „Нећемо заборавити, Марија Ивановна“. Такви часови у суштини кваре тинејџере и имају за циљ да уз помоћ контрацептива легитимишу разврат.

Животно искуство многих људи и искуство свештеника док слушају исповести показују колико лако подлежемо искушењима. У почетку је неко само желео да учи, да боље упозна теорију сексуалног живота, да прикупи што више знања ради примене у брачним односима. Али понирање у теорију неочекивано покреће до сада непознате слабости у његовој души, разуздава телесне жеље и човек упада у разне врсте телесног греха. Није ни слутио да ће му се то догодити, али је пао у грех, јер је показао интересовање за опасну сферу.

У Русији су од давнина увек постојале табу теме и одувек се сматрало непристојним јавно говорити о њима. Брачни односи су међу таквим темама. Иако је дискусија на ову тему била забрањена, никада није стварала проблеме у рађању деце или у породичном животу. Напротив, земље у којима се о томе јавно говори и где су биоскоп и интернет одавно срушили вео мистерије, познате су по драматичном паду наталитета. Људи престају да рађају децу и лако се разводе, али имају опширно знање о сексуалном животу.

Чедност претпоставља приватност сексуалног живота. Тајна је нешто о чему се не говори наглас — она се с поштовањем чува у тишини. Захваљујући овој приватности, свака породица има свој живот ван контроле очију других људи. Захваљујући приватности, брачни живот није неко осредње или вулгарно задовољење телесних жеља, већ чедна узајамна љубав супружника и свештено учешће у Божанском Промислу ради рађања деце.

За нас постоји само један излаз — да у школама говоримо о лепоти невиности и чедности, о томе каква је срећа пронаћи свог јединог изабраника, имати децу у својој јединственој породици без претходног броја „веза“ и „партнера“. И, наравно, пружати позитиван пример.

Жена коју познајем једном је признала: „Да сам знала да ћу упознати овог свога мужа, сачувала бих невиност за њега“. Недостатак поверења у Бога да ће вам дати најбоље, води најгорем. Дотична жена је живела за своје задовољство и абортирала је; после овога је постала неплодна и није могла рађати децу када се удала.

Пре или касније сваки блудник зажали због својих падова. Неморални односи на крају се покажу да су без радости. То је оно од чега желимо да заштитимо наше драге тинејџере.

Овакве лекције су кварење деце, а не васпитавање

Протојереј Фјодор Бородин

Мислим да такве лекције у ствари кваре децу и адолесценте и утичу на њихову психу. Нажалост, на интернету постоји много такозваних техничких информација о сексуалној активности мушкараца и жена, али оне уопште не говоре о томе како изградити и сачувати породицу, о томе каква је то велика врлина чедност и како може сачувати људе од свих невоља касније, нарочито у породичном животу.

Пракса показује да развратни људи врло брзо узимају у своје руке поље наставе такозваног сексуалног васпитања. Њихов циљ је да младе људе што раније уроне у свет промискуитета. Мислим да је то прави циљ људи који се залажу за овакве пројекте у школама. И видимо да ситуација са породицом у земљама у којима се ови пројекти реализују, не само да није боља, већ је много гора од наше. Имамо праву националну катастрофу са нашим породицама у Русији, а у тим земљама влада страшна ноћна мора. Ту је скоро потпуно изгубљена вредност традиционалне породице.

Уопште, што је неко развратнији, мање жели породицу. Дакле, какве ће последице имати ово „васпитање“? Само што ће се наш руски породични систем још брже распадати. Као хришћанин не могу то уопште назвати „васпитањем“. Ове лекције су кварење деце и њихово искушавање, а не васпитавање.

Требају нам „лекције чедности“

Свештеник Димитрије Шишкин

Хвала Богу, ми Руси као народ сматрамо се носиоцима и чуварима православног предања. Дакле, треба отворено рећи да у Православљу нема забрањених тема. А тема односа полова, тема полне привлачности, грешних страсти које паразитирају на овој привлачности, и борба са овим страстима биле су међу темама које су више пута и озбиљно покретали сам Спаситељ у Јеванђељу, апостоли, и свети Оцу кроз историју хришћанства. Дакле, о овим предметима је могуће и потребно разговарати са тинејџерима, па и у формату школског предмета.

Међутим, било би добро да таквом предмету дамо одговарајући назив — на пример, „Лекције чедности“. Јер целомудреност је дубок појам чија је суштина у православном учењу о целовитости нашег духовног, душевног и телесног живота у складу са Духом Светим. Само такав живот може послужити као основа за добар и плодан живот, и овде на земљи и у вечности у стању блаженства. То је оно о чему можемо и треба да разговарамо.

Што се тиче наметаних лекција из „Сексуалног васпитања“, оне су део спровођења плана духовног поробљавања и кварења нашег народа, нашег потпуног потчињавања туђинском либералном и безбожничком погледу на свет са његовим самообожавањем, обожавањем човека, када се стари, плотски човек, са свим својим страстима и пожудама, сматра јединим темељом за изградњу напредног приватног и јавног живота. Морамо се заједно одупрети — мудро и чврсто — овим покушајима да нас поробе. Верујем да је то наш задатак: да доследно и стрпљиво радимо на повратку на добар пут православне државности, памтећи и примењујући све оно добро што смо стекли на свом столетном путу и, по могућности, ослобађајући се свега што је погрешно и штетно. Морамо бити храбрији у говору и понашању како доликује православним хришћанима, изграђујући благочестив живот у нашој заједничкој Отаџбини како би наши млади људи што пре имали јасну представу о томе какав треба да буде њихов начин живота и каква треба да је мисија човекова у очима Божјим.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Приредио Јуриј Пушчајев

За портал "Ризница", са енглеског превео

протођакон Радомир Б. Ракић

Извор: Оrthochristian.com

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( петак, 10 новембар 2023 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 23 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.