„Главна ствар коју треба да схватите је

да је готовина последња гаранција слободе појединца“.

Валентин Катасонов

„Како свет улази у еру ЦБДЦ-а, можемо очекивати почетак следећег и много енергичнијег круга борбе монетарних власти са готовинским, безготовинским или депозитним новцем“, пише у чланку „ЦБДЦ – средство моћи великог брата. Део 3” Доктор економских наука, професор, председник Руског економског друштва им. С.Ф. Шарапова (РЕОШ) Валентин Јуријевич Катасонов. Чланак је објављен на сајту РЕОШ-а.

„Ово је потпуно нов феномен у новој и новијој историји новца. Чињеница је да данас, у свим земљама и јурисдикцијама без изузетка, неготовински (депозитни) новац чини највећи део новчане масе. Тако је у Руској Федерацији, према подацима Банке Русије, монетарни агрегат М2 (укупан обим готовог и безготовинског новца у оптицају) на дан 1. јула 2023. износио 87,28 трилиона рубаља, а монетарни агрегат М0 ( обим готовине у оптицају) – 16,92 трилиона рубаља.

Обим безготовинског новца износио је 70,36 трилиона рубаља. Њихово учешће у укупном обиму целокупног новца (агрегат М2) износило је 80,6%. Лавовски део целокупног неготовинског новца не производи Централна банка, већ комерцијалне банке. Они стварају највећи део новца у земљи давањем кредита“, приметио је аутор.

„Нажалост, чак и међу неким економистима постоји заблуда да новац у Русији ствара искључиво Централна банка. Не искључујем да ову заблуду стварају уџбеници који се користе за учење студената економских факултета. А аутори оваквих уџбеника су под хипнотичким дејством Устава Руске Федерације, чији члан 75 каже: „Новчана јединица у Руској Федерацији је рубља. Монетарну емисију врши искључиво Централна банка Руске Федерације.

Устав је устав, а живот у Русији је, нажалост, организован „по концептима“. Највећи део емисије новца обављају комерцијалне банке. Лака утеха нам може бити то што је иста ситуација у скоро свим земљама света. Упркос чињеници да су централне банке у свим земљама света добиле толики обим овлашћења о каквом ниједно министарство или друга државна одељења нису ни сањали, садашњи монетарни систем, по мишљењу закулисних револуционара, није довољно централизован. “, пише у публикацији.

„Управо због присуства комерцијалних банака које имају функцију емитовања новца. Пројекат ЦБДЦ предвиђа концентрацију целокупне монетарне економије у рукама Централне банке кроз постепену замену традиционалног безготовинског новца дигиталном валутом. Комерцијалне банке, лишене права да издају безготовински новац, престаће да буду оно што су биле раније. Њихова моћ се заснивала пре свега на чињеници да су могли да стварају нови новац.

Сада ће већина њих бити осуђена на изумирање. А оне које остану претвориће се у агенте или слуге Централне банке. Они ће радити искључиво са ЦБДЦ-ом, примајући скромне приходе у облику провизија или агенцијских накнада. О томе сам детаљније писао у чланку „ЦБДЦ: крај ере комерцијалних банака“.

Познати блогер и новинар Сергеј Голубицки у свом чланку „Дигитална рубља спасава диктатуру“ скреће пажњу на праве и дугорочне циљеве увођења дигиталне валуте централних банака: „ЦБДЦ се уводе само са циљем потпуног и неповратно искорењивање свих других облика новца из јавног живота.

Главна ствар коју треба да схватите је да је готовина последња гаранција слободе појединца. Безготовински новац је главни извор богаћења банака. ЦБДЦ је апсолутна контрола државе и над животима појединаца и над приватним капиталом. Совјетска моћ у коцки.”

Голубицки скреће пажњу на сличности ЦБДЦ монетарног система са монетарним системом Совјетског Савеза. У СССР-у није било електронског (дигиталног) новца. Али ово није главна ствар. Главна ствар је да је совјетска држава имала највишу централизацију управљања монетарним системом.

Главна ствар је да је 100 посто емисије новца извршила Државна банка СССР-а. И друге специјализоване банке (као што је Промстројбанка) радиле су са већ створеним новцем, који су добијали од Државне банке или Министарства финансија СССР-а. Спољна сличност је очигледна. Али то је само спољашње. Зато што је централизовани монетарни систем СССР-а радио за општенационалну државу, за власт, чији је извор био совјетски народ“, нагласио је професор.

„А ЦБДЦ систем би требало да ради за „дубоку државу“ или „свет иза кулиса“. Дозволите ми да се вратим на роман Џорџа Орвела „1984”. Треба признати да је у овом раду аутор избегао питање како је уређена монетарна економија у Океанији. Али ако мислите за енглеског писца, онда вероватно једина опција може бити апсолутни монопол Централне банке, која држи 100% емисије новца у својим рукама.

Наравно, у Океанији не постоји дигитална валута. Вероватно је тамо у оптицају готовински и безготовински новац који ствара Централна банка. А ово је главна ствар. Новац – у „врлом новом свету“ није толико новац колико средство моћи Великог брата. Очигледно, неки стручњаци спекулишу о роману „1984“ у истом духу.

Пример је чланак “CENTRAL BANK DIGITAL CURRENCIES AND THE ORWELLIAN NEW WORLD ORDER» - „ДИГИТАЛНЕ ВАЛУТЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ И ОРВЕЛОВСКИ НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК“. Ево изјаве познатог америчког предузетника, инвеститора, писца и неумољивог противника ЦБДЦ Роберта Кијосакија: „Највећа забринутост у вези... дигиталне валуте централне банке, ЦБДЦ, је да губимо приватност. Они ће нас посматрати, пратиће сваки наш покрет, знаће на шта трошимо свој новац, коме га дајемо и тако даље. Дакле, да, ситуација постаје слична заплету Џорџа Орвела из 1984. Велики брат ће вас пратити кроз ваш новац“, закључио је Валентин Катасонов четврти део.

Превод: "Борба за веру"

Извор: "Руска народна линија"