Часно свештенство епархије аустријско-швајцарске, помаже Бог!

 Обраћамо Вам се у овим данима када се сви спремамо за празник Рождества Христовог и када би требало, да су наша срца и душе испуњене миром Божјим и радошћу.

Међутим, у инзбрушку парохију стигле су немиле и нимало радосне вести. Наиме епископ бачки и администратор аустријски Иринеј, разрешио је дужности протојереја-ставрофора Слободана Радојчића а од 01.01.2024. године враћа јереја Александра Столића на место инзбрушког пароха.

Зашто је то жалосна вест? Зато што је о. Александар, који је лишен православне црквене свести, урадио следеће: приватизовао je цркву, неканонски напустио Српску Православну Цркву и прешао у цариградску патријаршију, посвађао и разделио народ, јавно обрукао своју Цркву, епископски и свештенички чин, две недеље са бившим председником Ц.О. Живорадом Карајовићем држао Храм у Инзбруку закључаним и тиме онемогућио богослужење; затим непрестано ометао рад СПЦО Инзбрук тако што је ширио дезинформације и неистине да је Храм СПЦ-е у Инзбруку затворен, да само код њега има богослужења, клеветао је новопостављеног свештеника са својим верним следбеницима на најружнији могући и за православне хришћане недостојан начин; у спрези са римокатоличким бискупом је интервенисао у банци за новац који није њихов, него верног народа СПЦ-е који овде од 1992. године сакупља тај исти новац и опет у присној сарадњи са бискупом је онемогућио богослужење у Ројтеу (Reutte) – дакле од 05. октобра 2023. па све до данашњег дана, он је водио рат против Српске Православне Цркве!

Поред свих ових недела  – за неке сте сигурно чули а неке и видели на друштвеним мрежама пре нашег обраћања – светојовановска парохија СПЦ-е у Инзбруку је уз свог новопостављеног свештеника опстала, наставила свој рад и вратила мир и слогу. Верници су из Храма одлазили испуњени духовним и душевним миром а не празни као што је то раније бивало. Са радошћу смо се припремали за Божић у нашој парохији да би нам та радост и тај мир једним актом, једном вешћу били одузети. Никако не можемо да схватимо ту одлуку епископа Иринеја да врати осведоченог црквоборца, сејача немира и онога који раздели овај народ, баш пред овај велики празник рођења Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Као сведоци и очевици свих недела оца Александра против Цркве и народа, верни народ не жели да присуствује богослужењима која он служи. Питамо се како ће само смети да стане испред олтара на Божић и пожели народу „Мир Божји!“ када је трајно посејао семе раздора и неповерења међу овдашњим Србима?

Часни оци, Вама је свима добро познато ко су представници цариградске патријаршије, такозвани фанариоти, и какав је њихов однос према другим православним народима кроз историју био, а поготово према Србима. Ништа се ту није променило јер они и даље мисле да сва васељена њима припада, да су они једино мерило истине и православности у свету; тако их мало има а опет тиранишу нас којих има у толико већем броју! То раде по читавом свету, али и овде у Аустрији. Зар нас све не боли када посматрамо недела патријарха цариградског у Украјини и како он ствара раздор, како је починио грех раскола?! Неће се он зауставити на Украјини већ ће ићи даље. Вартоломеј неће стати док се Украјина не догоди у свакој помесној Цркви, стићи ће у сваку парохију а већ је стигла у Инзбрук. Украјински сценарио се на духовном плану одвијао и код нас у Инзбруку! Зар сада треба наградити оне који су се борили против Цркве – јер будимо искрени, није то био напад на поједине личности, него на саму Цркву, чин епископа, чин свештеника и верни народ који се није дао завести и обманути?!

Свети Григорије Богослов каже да се ћутањем издаје Бог! Из тог разлога се ми и обраћамо Вама као верници ове парохије у Инзбруку и коленопреклоно Вас молимо као духовне пастире, подигните Ваш глас и немојте дозволити да се враћају црквоборци и расколници, да се награђују њихова недела а верни народ Светосавске Цркве лишава богослужења на радосни празник рођења Богомладенца Христа.

Какав пример се овим даје другима? Да ли то значи да је СПЦ за подкусур, да свако може у СПЦ и са СПЦ да ради шта хоће и како хоће а да за то буде награђен?

Часни оци, ако Ви не проговорите, камење ће проговорити! Ми рекосмо и душу своју спасосмо!

Верни народ инзбрушке парохије