header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАЗНИЦИ arrow Божићна посланица Светог Владике Николаја 1928. године (до сада необјављена на Интернету)
Божићна посланица Светог Владике Николаја 1928. године (до сада необјављена на Интернету) Штампај Е-пошта
недеља, 07 јануар 2024

 О измирењу и Измиритељу

Приђите поклонимо се цару нашему Богу!

Приђите поклонимо се Христу цару нашему Богу!

Приђите поклонимо се и припаднемо самоме Христу цару и Богу нашему!

Нека се радује душа наша што ево род људски прославља рођење Христа Спаситеља по хиљаду девет сто двадесет и осми пут. Ово рођење Цара над царевима и господара над господарима прослављано је од поколења и поколења људских у све ширим и ширим круговима, док ови кругови славља нису у наше време достигли све континенте и сва острва земаљска, на којима људи живе. И ово је једини рођендан у свој историји рода људског, који је духовно прослављен на много столећа пре него што се јавио. Прославили су га видовити пророци Божји. А кад се јавио, посведочили су га пастири и мудраци, потврдили пријатељи и непријатељи Божји - сам цар Ирод међу овим последњим, а описали га јеванђелисти и апостоли. На данашњи дан, који нас својим значајем и топлином везује не само за стотине милиона сада живих људских бића, која верују у Христа, него и за многе хиљаде милиона оних, који пре нас живеше на земљи, па чак и за пророке од пре тридесет столећа - на данашњи по свему необични рођендан ја желим да вас подсетим на једно пророчанство пророка Исаије, које се ретко кад тумачи, а које гласи:

И вук ће боравити с јагњетом,

и рис ће почивати с јаретом,

а теле и јунац и лав биће заједно;

и мало дете водиће их. И во

и медвед заједно ће пасти (Ис.11,6).

Овим издвојеним речима не прориче се толико рођење Христа Господа колико стање које ће Он својим рођењем на земљи успоставити. А да је реч о Њему и Његовом доласку у свет, види се из претходећег казивања пророковог, које гласи:

Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејева,

и изданак из корена његова изникнуће.

Јесеј је био отац цара Давида, а из цар Давидовог колена родио се Господ Христос. Зато Га пророк назива шибљиком и изданком Јесејевим. За тај изданак вели он још, да ће бити застава народима. Па провиђајући у далекој будућности рођење Спаситеља света Исаија провиђа и стање, које ће се зацарити у свету због Његовог рођења на земљи. Какво ће бити то стање? Вук ће боравити с јагњетом, и рис ће почивати с јаретом, теле и јунац и лав биће заједно, и мало дете водиће их. Какве су ово тајанствене речи? Да се пророк није пребацио? Да се није преварио? Ево прође хиљаду девет сто двадесет и осам година од како се проречени Месија и Спаситељ роди, а ми још не видесмо, да вук с јагњетом борави, нити да рис с јаретом почива, нити да теле живи у пријатељству с лавом, ни во са медведом, нити да их мало дете води! Него видимо оно што је и сам пророк у своје време гледао, на име, да зверови растржу питоме животиње, и да сваки сусрет једних с другим означава непријатељство, крв и смрт.

Ипак, браћо, није се пророк преварио. Не би се лако преварио у овој визији пророк, који се није преварио у свима осталим визијама, као на пример у визији, да ће Господ бити рођен од девице и да ће Му име бити Емануил (Ис. 7, 14); да ће пре Њега изаћи Претеча, глас вапијући у пустињи (40, 3); да ће Господ доћи као јунак, но ипак препун кротости и нежности (42); да ће бити презрен и одбачен, да ће бити мучен и злостављан (53), и у многим другим визијама о појединостима из живота Спаситељева. није могуће да се тако достоверан пророк преварио, него се варају они који мисле, да он овде говори о измирењу животиња а не људи. Гле, мало доцније пророк говори: јер ће земља бити пуна познања Господњега као море воде што је пуно. А не могу ваљда животиње бити пуне познања о Богу него људи. О људима је, дакле, реч а не о животињама, ни дивљим ни питомим. Под дивљим и питомим животињама пророк подразумева дивље и питоме људе. Ћуд је једних људи као ћуд дивљих зверова, а ћуд је других као ћуд  питомих кивбтЈни>а.: Дивљи зверови служе кар символ дивљих људи, а питоме животиње служе као символ питомих људи. Све је у овом видљивом свету симвблично па и то. Пророк узима овде животиње, дивље и питоме, као символе људи, дивљих и питомих.

Кад ово једном знамо, онда се само можемо разумно питати: да ли је ваплоћени Господ на земљи икада успео, да измири људе зверове са људима јагањцима? И да ли је икад "мало дете" водило заједно вука и јагње, риса и јаре, лава и теле, медведа и вола? Јесте, браћо, јесте. Пророк Божји није се ни пребацио, ни преварио, иако је гледао из велике даљине, из даљине од седам стотина година и више. Оно што је он прорекао ми видимо из Јеванђеља и из прошлости Цркве као испуњено. Многи људи и жене, озлобљени грехом, озверени од греха, били су упитомљени и облагорођени благим Христом, и као питоми и благородни увршћени у овце Христове. Те их је тако "мало дете" из Витлејема водило све скупа. Озверена од страсти света Магдалина се обратила у чисту и кротку мироносицу; озверен среброљубљем мали Закхеј обратио се у милосрдног дародавца; озверени самољубљем неколики кнежеви јеврејски, као Никодим и Јосиф, обратили су се у смерне следбенике Христове; озверен грубошћу војничком капетан Лонгин обратио се под Крстом Христовим у несебичног мученика за Христа; озверени мржњом према хришћанима гонитељ Савле обратио се у одушевљеног апостола Павла. Сви су они најпре далеко стајали од тора Христовога, но постепено сви су се придружили стаду Христовом. И вукови су обитавали заједно са јагањцима, и рисови са јарићима, и лавови љути са мирним телићима, и медведи са воловима. Сви су они дошли под нежну, но крепку руку малога детета, рођенога у Витлејему, и "мало дете" их је све скупа водило. Јеванђеље, дакле тврди, да се пророк није преварио у својој визији.

А то што Јеванђеље тврди и што се догодило за живота Христова на земљи продужило се догађати још у већем размеру после Његове чесне смрти и славног васкрсења. Озверени грешници постајали су праведници, и бесрамне грешнице - светитељке. Џелати хришћана обраћали су се у хришћане, мучитељи у бранитеље, ругачи у прослављаче, судије у жртве. Ту наглу промену у људима изводио је дух живога и свесилнога Господа Христа, онога пророкованог "изданка из корена Јесејева", онога "малога детета", рођенога на данашњи дан у Витлејему међу овцама. Зверовидни цар јерменски Тиридат, који је поклао многе хришћане као гладан лав телад, покајао се и обратио у тихог и ревносног слугу Христовог. Мојсеј Мурин и Давид Разбојник убијали су и пљачкали светиње као горски хајдуци, живећи као зверови међу зверовима у шуми, па су се најзад благодатном силом Христовом укротили, замонашили и посветили. И тако су се зверови нашли у једном тору са овцама, разбојници са светитељима. Све силом и дејством и милошћу "малога детета" из Витлејема. Велике грешнице, као: Марија Египћанка, Таиса, Пелагија, Евдокија, Зоја и друге, покајањем су себе очистиле, дух Божји у себе примиле уместо духа демонскога, и у светитељке се прибројале. Опет све силом и дејством и милошћу онога "малога детета", на данашњи дан рођенога у Витлејему.

То што се догађало са појединим личностима, догађало се и са читавим народима и племенима. Идолопоклонички Мисир обратио се у плодну колевку хришћанских светитеља. Крвава Јерменија, сва опојена невином крвљу хришћанских мученика, најзад је клекла пред Крстом Христовим и упитомила се као упитомљена звер. Тако и сва дивља Европа, која је са вучјом ћуди клала хришћане као јагањце, нашла се најзад на истој паши са јагањцима Христовим. Тако и претци наши, рушилачки Словени, који су за хришћанске народе били страх и трепет због свог зверског нагона за рушењем, крстили су се напокон Крстом Христовим и научили се зидати и помагати другима у зидању, како у зидању своје душе тако и у зидању спољашњег живота. И тако редом савлађивани су варварски народи, један по један, од "малог дијетета", и један по један улазили су међу народе мирне и питоме. И опет је вук боравио заједно с јагњетом и рис с јаретом, и лав с телетом и медвед с волом. И "мало дете" водило их је све заједно. "И земља се напунила познања Господњега као море воде што је пуно". И Господ Христос постао је "застава народама", није се, дакле, видовити пророк преварио, него је истину прорекао. И та се истина довољно јавила и јавља сваком ко има очи да види.

Стога је потребно и право, да се на данашњи велики дан, када прослављамо рођење Христа Спаситеља, сетимо великих и чудесних дела Његових кроз све векове и векове и кроз сва крлена и колена. Тако ћемо само разумети надчовечанску величину Онога кога славимо и у кога се надамо. Тако ћемо само и ми, као и претци наши, с победничком радошћу остати под Њим као под "заставом", која не зна за поразе.

Потребно је и право је још, да кад Христа славимо, Христом се и надахнемо. То је наша животворна корист од тога слављења. Да иначе наше славље не би било лаж, и наше празновање беспослица! А надахнуће Његовим духом данас је главна и једина потреба васцелог рода људског, свакога народа и свакога појединца. На све стране данас се чују жалбе на завађеност људи и народа. Измирење се проповеда и од званих и незваних. Али ко ће измирити? Који је тај чудотворац, који ће моћи извести измирење међу вуком и јагњетом, и рисом и јаретом, и лавом и волом? Јер нема сумње, да где год је велика завада и омраза и претња ратом ту је и велики број људи зверова, људи вукова, људи рисова, људи лавова. Ко ће се приближити зверовима и укротити их? Ко ће их повести на пашу заједно с јагањцима? Ваистину нико Други до Онај који је и до сада био највећи и најуспешнији Укротитељ, Измиритељ, Калемар и Препородитељ. Нико други осим "малога детета" из Витлејема. Он једини може, ако људи хоће. Ако људи и народи хоће, Он може и хоће. Јер Он једини има сво троје, чиме се изводи укроћење и измирење: велику мудрост, велику моћ и велику љубав. Много је оних који кроје веште планове за измирење људи, али су без мудрости божанске, без моћи и љубави, због чега сви њихови планови пропадају. А Он има сво троје ово у највећој мери, и Он може, ако људи хоће.

Зато вам препоручујем, браћо, да празнујући данас рођендан Христа Миротворца и Спаситеља помолите се искрено из свег срца за мир свих људи и народа на земљи. Помолите се Господу благом и милостивом, с дубоким покајањем и смирењем, да укроти све оне људе који као зверови мрзе и насрћу на суседе своје. Да се отклоне крвопролића и ратови, за које су данас многи водитељи народа и држава спремнији него за вечеру. Да се праведници сачувају а грешници покају. Да се верни утврде у вери, а неверни обрате у веру. Да се земља опет и опет "испуни познањем Господњим као море воде што је пуно". Да безгрешно Мало Дете из хладне пештере Витлејемске надахне сав род људски Својом животворном мудрошћу, силом и љубављу. Да Оно, по свемоћи Својој божанској, поведе род човечији ка Царству Свом бесмртном.

 

На дан Рождества Христова, у Охриду 1928. године.

Ваш смерни молитвеник  Николај, епископ Охридски

Mисионар“, јануар 1929.

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( недеља, 07 јануар 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

 ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.