header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Духовно значење бадњака: Божићна посланица Светог Владике Николаја 1938. године
Духовно значење бадњака: Божићна посланица Светог Владике Николаја 1938. године Штампај Е-пошта
четвртак, 11 јануар 2024
         Јесте ли унели бадњаке у своје куће? Знате да је бадњак први и почетни обичај у венцу божићних обичаја којим наш народ од вајкада украшава божићне празновање. Са свечаним уношењем младог храстовог дрвета у кућу отпочиње код Срба светковање Божића. Храстово дрво најјаче је дрво што даје и најјачу гоплоту. Јесте ли намазали бадњак медом? Јесте ли се јутрос огрејали на њему? Јесте ли се радовали са децом својом његовој светлости и топлоти и роју варница? Дрво среће, дрво сласти, дрво здравља и снаге и младости, дрво живота и љубави.

Да ли постоји дрво среће у свету? Је ли бадњак баш то дрво или само символ и слика тога дрвета? Само символ и слика. А стварно дрво среће јесте Онај који се родио у овај свети дан. Уношење бадњака у кућу означава улазак Христов у овај свет, улазак Христов у ваше домове и ваше душе. Славан обичај и красна слика! Бадњак представља Христа. Као младо и снажно дрво Цар љубави дао се посећи, да мирисом Своје вечне младости подмлади свет, и огњем Своје љубави загреје залеђено човечанство, и пламеном Својих божанских откривења осветли и обрадује невесели род људски, и варницама Својих речи попали лажне идоле на земљи, и крвљу Својом као слатким соком заслади горке воде живота човечјег.

Уневши бадњаке у куће, јесте ли унели Христа у куће своје и у душе своје? Слика је слика, а стварност је стварност. Бадњак је слика, а Христос је стварност. Бадњак је слика дрвета среће, и као слика служи вам за напомену и опомену, да унесете у своје домове и своје душе стварно Дрво Среће, а то је Син Божји Христос Господ. Његова наука, нарочито Беседа о блаженствима, то јест Беседа о срећи, представља устав човечје среће, а Он сам собом представља право и вечно Дрво Среће. Горки су наши дани, чујемо често у ово наше време; живот наш је горка вода, стигла нам је до гуше, давимо се у њој. Да нам је неко слатко дрво, које би могло да заслади горку воду живота. Постоји ли такво слатко дрво?

У старо прастаро време један народ би избављен из ропства мисирског и поведен у земљу слободе. Но пут га вођаше кроз суху и безводну пустињу Сур. Мучен глађу и жеђу, народ поче викати на свога вођу. Чинило се народу, да је боље сито ропство него гладна слобода. Што си нас изводио из Мисира? Боље да смо остали робови фараонови него да у пустињи помремо од глади и жеђи. Тако је роптао народ. Ми Срби смо запамтили једну велику реч једног великог нашег човека из Светског рата. Ломећи се низ кршеве албанске и патећи се са осталим ратним народом он је изјавио: Боље као слободан умрети него као роб живети. Но онај некрштени народ у старо време обратно је мислио. Догоди се најзад да тај народ наиђе на неку јаку воду, те појури да утоли своју жеђ. Али вода беше горка и непитка. То изазва још јаче негодовање против вође. Не знајући шта да чини, вођ завапи у молитви Богу за помоћ. И Господ му показа неко дрво, које он метну у воду и вода поста слатка (II Мојс. 15, 23). И оно се место прозва Мери, што значи Горка Вода.

Ова прича није бајка за децу него историјски догађај, описан у Светом Писму Божјем. Свети Оци православне Цркве, истинити тумачи Књиге живота, протумачили су, да је оно дрво у Мери, које је пре творило горку воду у слатку, символ или слика Христа Спаситеља. Дрво сласти, дакле, које је наш небесни Отац ставио у горку воду живота људског јесте Син Божји Господ Исус Христос, чији рођендан данас прослављамо. Јесте ли ви, браћо, ставили ово Дрво сласти у горку воду свога живота? Многи наши савременици жале се на овај живот као на горку воду. Многи који су у браку говоре о горчини брака; развод брака ту горчину не умањује. Многи се жале на горчину сиромаштине; обогаћење земљом горчину не ублажује. Многи плачу што због нешколованости морају да пију чашу горчине доњих и задњих редова друштвених; школовани пак више ропћу на живот и чешће насилно прекраћују свој живот. Једнима је горка вода њихов лични живот, другима је горка вода живот национални, трећима је горка вода живот васцелог човечанства. Према томе изгледа, да цела ова планета заслужује да се назове Мери, или Горка Вода.

Дошао нам је овај Божић, да по хиљаду и девет сто тридесет и осми пут опомене људски род на лек од горчине. Лек је у Дрвету Сладости, а Дрво Сладости је Господ Спаситељ. Порука овога Божића као и свакога гласи: Стави, човече, слатко дрво Божје у горку воду твога живота и горчина ће ишчезнути. Као што си ставио бадњак, дрво среће, на огњиште своје, тако стави у загорчану душу своју Дрво Сладости, Спаситеља света. И Спаситељ твој засладиће ти горку воду живота.

 „Ово и није живот“, говоре многи философи. Ово је само један нарочити изглед смрти. Живот је смрт у покрету, и ми смо покретни мртваци. Слични смо песку што га ветар подигне да га мало после опет баци на земљу. Да ли ћемо ми звати непокретни песак мртвим а летећи песак живим, сасвим је свеједно – песак је мртав у оба случаја. Тако је, кажу ови философи, и са животом човечјим.

Али сви здравоумни људи осећају, да је ово мудровање лажно. Жеђ свакога човека за животом је огромна. Борба за што дужи живот силнија је од свих других борби на земљи. А то значи да ми у тајанственим дубинама срца осећамо, да живот и смрт нису исто, и да је бољи живот од смрти. Зато су се људи од памтивека мучили, да открију неко средство за продужење живота; да пронађу неко дрво живота, од кога кад би се јело, живело би се довољно дуго.

Постоји ли дрво живота?

Једна једина књига у свету тврди да заиста постоји дрво живота. У књизи Постања, а то је прва књига Писма Божјега, описује се Рај, који створи Бог, и у који уведе Бог првога човека. А усред Раја бијаше дрво живота. Ко би јео од тог дрвета, био би бесмртан и вечно би живео. Тако пише у Књизи. Апостоли и Оци православне Цркве видели су у том дрвету символ или слику Христа Спаситеља, који и јесте право и стварно Дрво живота: ко од Њега једе, тај не умире. Као што је и Он сам рекао: Ко верује Сина, има живот вечни.- И још је рекао: Ја сам живот.- И још је рекао: Ко верује Мене, ако и умре, живеће.- И још је рекао: Овце Моје слушају глас Мој, и Ја ћу им дати живот вечни.- И још је рекао: Ко Моју реч слуша и верује, има живот вечни.- Па је онда још рекао: Ко једе Моје тело и пије Моју крв (то јест ко се причешћује), има живот вечни.- Никад од постања света ни један човек није овако што о себи тврдио нити је смео тврдити. Овако је могао и смео говорити о себи само Син Свевишњега, који је духовно рођен у вечности од Бога Оца и телесно рођен у времену од Пресвете Деве Марије и Духа Светога. Родио се и јавио као истинско Дрво живота на овој њиви смрти и пролазности. Питомо Дрво усред дивљег растиња. Небесно Дрво усред трњака зла. Да би трње искоренио а дивљину облагородио и добрим родом украсио.

Главни символ и знамење Дрвета живота јесте Крст Господњи. Оци нашег народа и наше народне Цркве то су од почетка сазнали и осетили. Зато су пригрлили крст са љубављу и одушевљењем. Зато су се и борили за крст часни са беспримерним пожртвовањем, које се може наћи само код људи који не верују у моћ смрти. Зато су крстом украсили сву земљу своју стављајући га и на живе и на умрле, и на колевке и на гробове, и на храмове и на домове, и у њиве и у торове, и на свадбене барјаке и на војничке заставе. Пред крстом су се заклињали на истину, верност и слогу. Крстом су се освећивали, чистили, целили; крстом се храбрили, крстом благосиљали. Крстом су општили са небеским светом, са анђелима и светитељима као са сродницима. Да се обистини она реч из црквених песама: Крстом твојим, Христе, сјединио си у једно стадо анђеле и људе.

Па ипак крст је само видљиви символ и знамење, мада најречитије и најсавршеније од свих символа и знамења Христових. Крсно дрво јесте дрво праве среће и духовне насладе и бесмртног живота. Кад то кажемо ми као да кажемо: Христос је наша права срећа, Христос наша духовна наслада, Христос наш бесмртни живот. Није српски народ мислио да бадњаком замени крст – Боже сачувај. Знао је он да је "крст хранитељ целе васељене"; знао је богату символику крста. Али је по своме генију и по својој неизмерној љубави према Спаситељу света хтео бадњаком, као и другим сликовитим обичајима, да на свој начин украси светли празник Његовог Рођења. Да би појимање спасоносног дела Христовог било јасније; да би овај радосни дан био још радоснији. И бадњак и сви остали божићни обичаји јесу народна одлика наше Цркве. Лепо је да држимо све те красне и изразите обичаје, али не смемо остати само на површини њихове сликовитости, да не би и ми заслужили прекор Господа упућен некада формалистима јеврејским: остависте заповести Божије а држите обичаје људске. Него морамо дубоко поронити у смисао и стварност коју ти обичаји изражавају. А смисао и стварност свих тих празничних обичаја увек је сам Господ Спаситељ наш, који се на Божић родио, на Велики Петак на крст распео, на Васкрс васкрсао, на Вазнесење узнео на престо вечне славе, све ради нас и ради нашега спасења. Да би нас избавио испод сатанске власти. Да би нас очистио од греховности и исцелио од трулежи и покварености. Да би нас уздигао изнад животиња и животињства. Да би нас убелио и опрао од сваке душевне прљавштине. Да би нас излечио од сваке немоћи и опасао духовном крепошћу. Да би нас тако Богу приближио, с Богом сјединио и Божјом децом учинио. То је смисао и стварност свих хришћанских символа, то суштина и свих наших верских обичаја. Кад то разумом схватимо и срцем прихватимо, онда нам сви символи или слике и сви наши верски обичаји постају још милији, а радост празнична још већа.

Света Црква ваша позива вас да држите обичаје своје вере али да се владате по суштини вере. А суштина вере је сва у Ономе који се на данашњи дан родио. Света Црква ваша позива вас да се радујете Његовом рођењу непомућеном и чистом радошћу. Црква не може наћи боље речи да вам објави оно што се пре 1938 година догодило у пеђини Витлејемској од речи анђела пастирима: Јављам вам велику радост – данас вам се роди Спас, а то је Христос Господ. Ваша Мајка, Црква Светосавека, трвена но несатрвена, бијена но неубијена, прљана но неупрљана, гоњена но непобеђена, сија се од радости кад вам јавља ову радосну вест о рођењу Оснивача свога, непобедивог Јагњета Божјег. Ако има неких међу вама који се муче тражећи или очекујући неког нарочитог Спаситеља, било за себе лично или за свој народ или за човечанство, таквима Црква шаље ову поруку: Не тражите га, јер се нашао; не измишљајте га, јер је дошао; не очекујте га, јер се родио, – Он, једини прави и истински Месија и Спаситељ свију и свакога. Вера у Њега никога до сада није постидела. Нада у Њега никога до сада није изневерила. Нити је ичија љубав према Њему остала до сада ненаграђена животом, здрављем, радошћу, миром и вечним спасењем. Зато нека се свака душа Њему покори и Њему поклони. У име тога јединог Спаситеља рода човечјег Црква отаца ваших позива све вас на покајање, на лично исправљање, на измирење и свеопште радовање. Дрво среће израсло је. Дрво сладости процветало је. Дрво живота донело је и доноси богате плодове по целој васиони па и у нашој отаџбини. А то благословено Божје Дрво јесте Господ Исус Христос који се у данашњи дан родио у Витлејему, и који нас позива све на спасење и живот вечни у царству небеском.

Божићња посланица епископа Николаја 1938. године

„Мисионар“, јануар 1939.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 11 јануар 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 20 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.