header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Поуке преподобног Макарија Египатског: О ћутању или општој уздржаности
Поуке преподобног Макарија Египатског: О ћутању или општој уздржаности Штампај Е-пошта
среда, 07 фебруар 2024
            Навикавај себе на ћутање у речима, на уздржаност у делима, а такође и на уздржаност у смеху и ходу. Избегавај сваку прекомерност (претераност). Зато што на тај начин ум – не допуштајући себи да изађе из граница уздржаности – сачуваће се јаким и неће ослабити нити попустити стомакоугађању, а ум ће ослабити услед горуће страсности, ослабиће и због других страсти препуштајући се њима на растрзање (на разграбљивање).

  И тако, да би ум владао страстима, ваља да седи узвишено на престолу ћутања и да гледа ка Богу. Али не буди ни инертан на дела, тром у речима и спор у ходу; тако да добра сразмерност влада у свом твом понашању и тако да сав твој изглед буде достојан поштовања и као духован.

Чувај се и знакова надмености: гордог изгледа и подигнуте главе и извештаченог и гордељивог хода; нека код тебе према свима буду пријатељске речи и љубазно опхођење; а у опхођењу са женама буди стидљив и, говорећи са њима, имај очи спуштене и гледај у земљу; а говори све промишљено и са снагом гласа, сразмерном користи и потреби слушалаца, да би те слушали и да се не деси, ако говориш сувише тихо, да те не слушају присутни, али и не прелази у вику; чувај се да не говориш било када о било чему што претходно ниси проучио и промислио, и не слушај свашта што други говоре, а кад наводиш речи другог човека, не подмећи своје сопствене речи. Ваља по мери слушати и по мери расуђивати сам, сразмерно са временом усклађујући и говор и ћутање. Учи се са задовољством од других и радо се сам учи, никад из осећаја недобре жеље (или зависти) не скривај мудрост од других и не одступај од науке стараца, и чврсто се држи стараца поштујући их као угоднике Божије, као очеве.

У онима, који су млађи од тебе, положи начело мудрости и врлине, и не расправљај се са пријатељима, не ругај се њима и не исмевај их. Одлучно одбаци лаж, превару и грубост, него ти сам великодушно поднеси и надменост и грубост према теби, подносећи то мирно и трпељиво. Нека сва твоја дела и речи имају Бога на уму, а све, што је твоје, припиши Христу, и сваког минута обраћај к Богу душу и посвети своју мисао у потпуности сили Христовој, као умирујући се од сваког говора и дела у пристаништу божанске светлости Спаситеља. А дању, ето, подели своје мисли са људима, али и са Богом буди често у општењу током дана, а нарочито ноћу, да не би дуги сан завладао у твојим молитвама Богу и у свештеним појањима; зато што је (продужени) дуги сан сличан смрти (подобан смрти).

Проведи сваки дан радећи или говорећи људима нешто добро, буди увек причасник (саучесник) Христа, Који обасјава (тебе) с неба божанским сијањем. Нека ти Христос буде непрестана радост и мир, и не слаби напрегнутост душе (бодрост душе) обилним гошћењем и предахом у трудовима, пошто одступиш од задовољстава својствених души, којима се не можеш наситити. Дај телу оно, што му је неопходно, и не једи пре него што је време за вечеру. Нека твоја вечера буде хлеб, и уз њега плодови земље и зрели плодови дрвећа. Односи се према храни лагано и не дивљај (не лудуј) испољавајући стомакоугађање. Не једи месо и не буди љубитељ вина, осим ако ти оно не служи за окрепљење снаге у време болести, него уместо задовољстава, које су у тим стварима, побуђуј себе на радости, које су у божанским речима и свештеним песмама, и на мудрост дарованој теби од Бога. Нека те мисао о небу води ка небу, одбаци бројне бриге о телу, пошто ојачаш надом на Бога, верујући да ће ти Он довољно дати све неопходно: и храну за живот, и одећу за тело, и кров над главом од зимске хладноће, јер цела земља и све што из земље израста, све то припада твоме Цару, и то је Његово дело – да се у највишем степену брине о Својим угодницима као о Својим светињама и храмовима.

  Зато се ни болести превише не плаши, ни очекиваног наступа старости, јер ако то буде угодно твоме Цару, а такође буде и на добро твоје душе, болест твоја ће престати, и старост твоју Он ће покрити као крилима Својом Божанском силом. С обзиром на то, а у вези са тешким душевним болом будући неустрашив - као што неки достојан борац на такмичењу непоколебљиво и храбро подноси труд - не мучи се душом од скорби (невоља). Чак и ако болест буде дуга, не мучи себе. Ако ти се нешто друго деси, не сетуј (не тугуј); него покажи храброст душе, одајући благодарност Богу, иако се налазиш у тешком стању, а то је мудрије него за некога ко размишља по општечовечански, и то није могуће и није лако наћи међу људима. Састрадавај са онима који страдају и пред лицем људи тражи од Бога помоћи, јер Он ће указати милост пријатељу Своме, који се моли, и помоћи ће онима, који страдају, желећи да обзнани људима Своју силу, да би се на основу познања они обратили Богу и окусили вечно блаженство кад дође Син Божији одређујући (дајући) добра праведницима.

Добро је увек бојати се и не веровати себи ни у чему, да се не деси некоме по несрећи да „потоне“; јер може човеку да се покаже како он поступа добро, али у стварности то можда није тако. Боље је увек да човек призива Бога да му Он Сам постане Путеводитељ, и Пут, и Ум, и Решење, и Тумач, до тог времена, док човек не нађе Христа у себи, нека ни на који начин не верује себи. Као онај, који је био у опасности да се удави, он из страха од мора ни о чему другом није бринуо осим да се спаси, тако и хришћанин треба, имајући на уму Бога, увек да се боји и да не буде лакомислен. Ко жели да се спаси, нека се подвизава чинећи оно што жели Бог, јер оно што Бог жели, то и јесте Његова воља. Ко љуби Бога нека принуђава себе да љуби и ближњега свога. Нека буде смирен пред Богом и људима, увек на стражи свим срцем и противећи се злим помислима, и кад је неко пажљив, он треба увек да буде у страху и пун љубави и смирења и да се брине о томе како да угоди Господу и да победи у себи старог човека, а ко је лакомислен и колебљив срцем, тај пребива у „старости“ и чак и не почиње да се подвизава и не уме да се бори.

И тако, добро је увек бити у страху и тражити уразумљење и помоћ од Господа, да би могао човек да се спаси уз помоћ Господа, Коме слава у векове. Амин.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 07 фебруар 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 28 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.