Гнусан терористички чин који је почињен у северном предграђу Москви, на тржни центар „Крокус Сити Хол“, где је према последњим званичним подацима 152 особе лишено живота, а више од 140 је повређено, по старом наративу веома убрзо је добио главног осумљиченог кривца.

 „Исламска држава“ исте вечери преузела је одговорност за напад у саопштењу на друштвеној мрежи Телеграм, а потом и објавила слике људи за које тврди да су извршили напад.  Руске власти навеле су да су код четворице нападача пронађена документа државе Таџикистан и да су неки од њих ухваћени на стотинак километара од украјинске границе где су покушали да побегну, а сви су већ изведени пред суд у Москви, признавши да су починили терористички акт.

Већина људи је прихватило званично саопштење званичника Руске федерације и мејнстрим медија, а галама ће трајати још неколико дана и све се враћа у нормалу. Исламисти су кривци, као што је био случај рушењем куле близнакиња у Њујорку, напади у Паризу, Амстердаму, Берлину итд, без обзира што се после извесног времена, детаљном анализом војно – безбедоносних стручњака и истраживачких новинара, дошло до сазнања да у већини случајева напади имају крваве трагове обавештајних моћи, пре свега Мосада, ЦИА и МИ6.

Да ли у највовијем случају злочина у Москви имамо поново представу са другим глумцима? Зашто је ИСИС уопште поново умешан у ову причу? Можда што су добро покриће за све терористичке нападе у целом свету, и тако се скреће пажња од правих налогодаваца?

Ево неколико запажања на стравичан злочин у „Крокус Сити Холу“.

-Терористи су у тржном центру провели мање од 20 минута. Специјалне јединице Руске гарде - СОБР и ОМОН - стигле су у концертну дворану сат времена након терористичке инвазије, јавила је државна агенција „ТАСС“ и други руски медији, упркос чињеници да су извештаји о нападу стигли одмах по његовом почетку.  

-Према хронологији коју је обновио канал „Опрез, вести“ Ксеније Собчак, терористи су се довезли до зграде у 19:55 часова, отворили ватру на стражаре и оне који су били у сали. У 19:58 људи у сали су чули пуцњаву, а већ у 20:01 терористи су упали одмах, почели да убијају окупљене и пале излазе за случај опасности. У 20:13 Рено са четворицом нападача удаљио се са паркинга.

-У 20:26 „ТАСС“ је јавио да су хитне службе евакуисале људе, а пет минута касније се сазнало да су ватрогасци на путу на лице места. Истовремено, тек у 20:33 појавила се порука да су московски СОБР и ОМОН узбуњени и да иду ка „Крокусу“.

Дописник агенције је са лица места јавио да су специјалци у зграду стигли у 21:06.

-Сам јуриш је почео у 21:30. Прокремљански „Маш“ објавио је снимак са снимком како специјалци улазе у зграду у 21:43. Истовремено, посланик Државне думе Александар Хиштајн тврди да су запослени у Руској гарди стигли у „Крокус Сити Хол“ 15 минута након првог извештаја о трагедији.

-Терористи су мирно напустили тржни центар, сели у бели Рено и возили се московским кружним путем до излаза на кијевску магистралу, а затим у област Брјанска, где су заустављени после скоро пет сати вожње. На аутопуту је на десетине надзорних камера, баш као и на московским обилазницима. Све ово време нико није покушао да их приведе?

-Видео снимак сугерише да је у пуцњави било више од 4 особе. Ауто за бекство је прилично мали, па где је друго возило? Прва информација за јавност била је да је у атентату учествовало 11 лица. Где су се у међувремену изгубила седморица атентатора?

-Један од терориста је хоспитализован након задржавања јер су му припадници ФСБ-а одескли ухо. Тројица су саслушана, а видео снимци (првог, другог и трећег) испитивања су објављени на друштевеним мрежама. Обе праксе није уобичајне у обавештајним круговима.

-Да ли су други људи могли учествовати у нападу на „Крокус Сити“, а да су четири путника белог Реноа једноставно одиграла своју улогу? Нису пуцали ни на кога, већ су се једноставно одвезли од тржног центра на команду како би скренули пажњу на себе. Прави нападачи у то време тихо су се сакрили негде у Московској области или су се кретали у супротном смеру од Брјанске области. Ову верзију поткрепљују снимци са места напада. Међу терористима било је најмање двоје људи смеђе косе и једног са дугом брадом. Нико од четворице из Реноа не личи на њих. На снимцима на којима су приказани ухваћени терористи виде се преплашени људи, који дрхтавим гласом једва одговарају на постављена питања, што свакако није уобичајно за професионалне убице.

-„Вероватно је деловала још једна група која је запалила велику количину запаљивих материјала и изазвала огроман пожар“, рекао је за „Известија“ Алексеј Филатов, председник синдиката официра Алфа групе. „Терористи су очигледно користили бензин за подметање пожара, јер се ватра таквих размера не може запалити запаљивим гранатама. Шибица, ватра или опушак неће ово запалити. Очигледно су радили веома професионално“, додао је Филатов.

-Масивна камена грађевина се запалила као печурка. Само акцелератори ватре и пуно бензина чине да се тако брзо запали. Према извештајима очевидаца, терористи су са собом носили велике пластичне кесе напуњене течношћу. Снимци мобилног телефона на којима терористи улазе у зграду су у супротности са овим изјавама.

-Како је дознала платформа „Чека-ОГПУ“, Министарство унутрашњих послова Руске Федерације крије одређене информације. На видео снимку тренутка када се бели Рено зауставља код „Крокуса“ и из њега искачу наоружани терористи, у близини се види велики комби, а поред њега човек. Неколико извора је одмах јавило да се ради о комбију кинолошке службе Министарства унутрашњих послова Руске Федерације, који је тог дана учествовао у мерама обезбеђења концерта групе „Пикник“. На снимању из дворане првих минута напада јасно се види службеник ове службе са псом, који је, чим је почела пуцњава, брзо бежи. Такође, видео запис из хола дворане, указује на човека у жутом прслуку, који неометано иде, док терористи пуцају из наоружања.

-„Судећи по мапи, тачно на територији комплекса, поред станице метроа Мјакинино, налази се полицијска управа за округ Павшино. Друга је удаљена 3,5 километара са друге стране московског кружног пута“, напомиње „Новаја газета Европа“. Истовремено, очевици тврде да, бежећи, нису видели полицијска кола ни кола Хитне помоћи. До објављивања првих извештаја о нападу на лице места још нису стигли МУП и Хитне службе, али су мобилисани у року од пола сата.

-Амбасаде САД и Велике Британије упозориле су 7. марта своје грађане да постоји непосредна опасност од терористичких напада на масовна окупљања у Москви – у том контексту се подвлаче „концерти“. Зашто су се руске власти оглушили о дојави и нису наложиле појане мере безбедности?

-Гледаоци су рекли да су, када су покушали да побегну из концертне сале, затекли сва врата закључана. Ипак, терористи (који су касно дошли) су без видљивих проблема ушли у зграду, а они, што је још мистериозније могли су да изађу, када су завршили свој крвави посао. То указује да су имали кључ или помоћнике у оквиру обезбеђења.

-„Мошов Телеграм“ јавља: Снимци из дворане у којој је требало да се одржи концерт постали су вирални на мрежи. Приказују мушкарце који носе исту одећу: плави џемпер и фармерке. Корисници претпостављају да су то све припадници одељења за сузбијање екстремизма. На снимку се види како су веома добро уиграни. И дају команду: „Затворите врата!“ и „Да ли је затворено?“ У том тренутку терористи су већ били доле и пуцали на људе.

„Крокус Сити Хол“ у власништву је породице Агаларов, азербејџанско-руске милијардерске породице (крипто Јевреја), веома блиских пријатеља Доналда Трумпа и Владимира Путина. Азербејџан је сада главни спонзор исламских терористичких банди у Русији и уско је повезан са Турском и са Израелом.

Концерт је требало да одржи рок група „Пикник“, чији је вођа сатаниста и Јеврејин, Едмунд Шкљарски, који се с правом може назвати најстаријим представником сатаниста и илумината на руској (у почетку совјетској) рок и музичкој сцени. Плакати и концерти групе „Пикник“ садрже низ елемената масонских и ритуалних симбола.

Терористички акт се десио у навечерје јеврејског празника Пурим. На овај дан они обележавају спашавање јеврејског народа од стране првог намесника Ахемендиског царства Амана и крајњу победу над својим непријатељим, уз породични обичај  једења пирошки који симболизују непријатељске делове тела, конкретно уши, тзв. Аманове уши. При хватању једног терористе  припадник ФСБ-а одсеца уво и присиљава га да поједе сопствено уво, на такав начин намерно или случајно испуњавајући јеврејски обичај једења празничних пирошки који симболизују уши непријатеља Јевреја.

Следи хронологија масовних жртвава терористичких напада која се поклопају са јеврејским празницима:

04.02. 2004. Терористички напад у московском метроу. Погинула је 41 особа, а више од 130 је повређено. Јеврејски празник Пурим.

12.05.2009. Пожар у клубу „Хромаја Лошад“. Умрло је 157 тинејџера. Јеврејки празник Ханука.

03.04.2017. Терористички напад у метроу Санкт Петербурга. Погинуло је 16 особа. Јеврејски празник Песах.

25.03.2018. Пожар у тржном центру „Зимска трешња“ где је живот изгубило 60 људи, укључујући 37 деце. Јеврејски празник Песах.

17.10.2018. Масовно убиство на Керченском колеџу. Погинула је 21 особа, а 67 је повређено. Јеврејски празник Симхат – Тора.

20.09.2021. Масакр на Универзитету у Перму. Страдало 6 ученика, а 47 људи је повређено. Јеврејски празник Сукот.

11.05.2021. Злочин у гимназији у Казању. Погинуло је 9 а повређено 32 деце. Јеврејски празник Шавуот.

26.02. 2022. Терористички акт у Ижевску. Преминуло 14 лица. Јеврејски празник Рош Хашана.

Вреди напоменути да је након доласка Владимира Путина на власт у Русији број терористичких напада и катастрофа вишеструко порастао. Када је Путин први пут дошао на власт, било је 135 терористичких напада. У 2009-2010. године већ 786, што је повећање од 6 пута. Пре Путина земља није познавала толико трагедија и масовних погибија. Терористички напади у Русији уназад две деценије имају интересантну „симбиозу“ са именовањем Владимира Путина за председника Руске владе и државе:

16. август 1999.  Путин именован за председника руске владе.

8. 13. и 16. септембар 1999. Страшни терористички напади у Москви и Ростовској области (експлозије стамбених зграда), који су повод за почетак Другог чеченског рата и утиру пут за први Путинов председнички мандат.

14. март 2004. Путин је изабран за други председнички мандат.

16. март 2004. Стравичан терористички напад у Архангелску, експлозија стамбене зграде.

7. мај 2004. Путин преузима дужност председника државе.

9. мај 2004. Терористички напад у Чеченији, где је Ахмат Кадиров убијен у експлозији.

4. март 2012. Путин је изабран за трећи председнички мандат. Све је мирно.

18. март 2018. Путин изабран на још један председнички мандат.

25. марта 2018. Ужасан пожар у „Зимској трешњи“.

18. март 2024. - Путин је изабран за још један председнички мандат.

22. март 2024. - Терористички напад на „Крокус Сити Хол“.

Руски родољуби, а Срби којима је Русија у срцу, питају се откуд оволики пропусти у такој силној држави Русији? Ко уопште влада државом? Све више Руса верује да хасидска секта Хабад доминира руским друштвом. Поглавар Хабада у Русији је Берл Лазар. За време Владимира Путина постао је главни рабин Русије (2000. г.), заменивши на овом месту умереног Адолфа Шаевича. Штавише, промена се догодила под чудним околностима у духу специјалне операције. Од двадесет рабина који су гласали за Берла Лазара, осамнаест нису били држављани Русије. Ни уочи гласања ништа није наговештавало такав исход, али је Кремљ интервенисао и Берл Лазар је победио. Путин је одмах дао Берлу Лазару руско држављанство, кршећи закон који је сам потписао. Пре тога, Берл Лазар је имао израелско и америчко држављанство, а сада има троструко држављанство.

Владимир Путин је већ у првој години свог председниковања, својим рукама отворио широк пут за Хабад у земљи. На предавању у Оксфорду 27.02.2008. године, Берл Лазар је рекао: „Никад ниједан лидер Русије или СССР-а није учинио толико за Јевреје као Владимир Владимирович Путин. Ово је без преседана у сваком погледу. Аријел Шарон је више пута у разговорима са мном наглашавао да „ми Јевреји и Израел имамо свог највећег пријатеља у Кремљу.  Сада су многи градоначелници руских градова, регионални лидери и министри Јевреји.  Ово је постало норма. Данас највиши руководиоци Русије често долазе у наш Центар, то је постала рутина.“

Колики је утицај Хабада и НАТО на руску војску и цео безбедоносни систем? Одговор је дао Ивашов Леонид Григоријевич - генерал-пуковник (у резерви од 2001), председник Академије геополитичких проблема, бивши начелник Главне управе за међународну војну сарадњу Министарства одбране Русије, гостујући на радио програму „Армијски форум“: „Руску војску чине израелски официри. Изузетно су ме занимале речи изговорене 28. јула ове године (2012) на округлом столу у Вашингтону, где се разговарало о перспективама руско-америчке сарадње. Игор Јургенс, председник управног одбора Института за савремени развој (шеф управног одбора института је председник Дмитриј Медведев) је посебно изјавио да: 1) Председник Медведев је први од нових лидера Русије који распад СССР-а не сматра катастрофом. 2) Циљ руске спољне политике је да се интегрише у евроатлантски систем безбедности, у јудео-хришћанску цивилизацију (да будем искрен, ја, на пример, не познајем такву цивилизацију) и, сходно томе, у НАТО. Институт за савремени развој је недавно чак предложио три опције за нашу интеграцију у НАТО на разматрање председнику и друштву. Након тога, Јургенс је додао да је политика Медведева усмерена само на Запад. И такође да је Сердјуков спровео добру војну реформу и да ће у наредним годинама најмање 30% наоружања руској војсци бити испоручено из Израела и земаља НАТО-а. Сада можемо бити сигурни да то нису биле само речи. Потписан је дугорочни споразум о војној сарадњи између Русије и Израела. Ово је потпуно свесна политика за Израел, Вашингтон и за НАТО, и по мом мишљењу геополитичка издаја Кремља.“

Сада постаје јасно зашто је са таквом упорношћу 2008. године Берл Лазар инсистирао на увођењу војног рабината у руску војску. Руско друштво је тада показало нескривено изненађење. Рабин Русије рекао је да се нада да ће у руској војсци пронаћи 40 хиљада (скоро четири дивизије!) Јевреја.

Емисија „Армијки форум од 12. септембра 2012. године, преноси изјаву бившег високог рангираног официра руске војске, који је из безбедоносних разлога желео остати анониман: „У току је слање високопрофесионалних официра израелске војске ИД (бивших досељеника из Русије ) у Русију, при чему добијају руско држављанство и положаје у војсци. Након што су руски официри отпуштени, на њихова места су постављени израелски официри који су се заклели на верност Израелу. Наши генерали се не питају много, већ дуго служе по законима тржишта и профита. А 30% наоружања долази са истог места, из Израела и других земаља НАТО-а.“

Средином децембра 2007. године, одлуком Руске владе, у руску војску је уведен такозвани војни рабинат. Важно је напоменути да овај институт није уступљен чак ни традиционалним Јеврејима, већ представницима ултрарадикалног крила јеврејске религије – хасидима из Федерације јеврејских општина Русије (ФЕОР). Медији преносе да је доношењу ове на први поглед чудне одлуке (у самом Израелу Хасиди не служе војску) претходио састанак првог потпредседника Владе руске Федерације Дмитрија Медведева са руководством ФЕОР-а, Берл Лазаром. Након ње, ФЕОР је одмах именовао првог „војног рабина“ руске армије, израелског држављанина Арона Гуревича.

Рабин Гуревич се све време бави активним јавним и друштвеним радом: координира програме Федерације јеврејских општина Русије за обнављање структуре заједнице у Московској области, руководи одељењем ФЕОР-а за интеракцију са Оружаним снагама, Министарство за ванредне ситуације, агенције за спровођење закона и борачке организације Руске Федерације, учествује у Јавном Савету при Министарству одбране Руске Федерације, члан је одбора европске конференције јеврејских капелана, почасни члан покрета „Право на оружје“. За своје бројне заслуге рабин је одликован многим медаљама и почастима. Између осталог, 23. маја 2023. примио је Орден пријатељства од председника Путина, а заузврат захвалио се председнику што је изградио срећан живот у Русији и благословио га.

Руски дипломата и бивши амбасадор у Србији Александар Конузин, остао је упамћен у српској јавности након што је демонстративно напустио београдски безбедносни форум, септембра 2011. године. Тада је Конузин изјавио: „Збуњен сам. НАТО, Кфор и Еулекс планирају да доведу косовске царинике на прелазе на северу Косова и тиме прекрше свој мандат, Резолуцију 1244 и одлуку СБ УН из 2008. године, а из публике на ту тему није постављено ниједно једино питање. Има ли Срба у овој публици, бринете ли за судбину својих сународника?“

И ми Срби, русофили, који по речима Светог владике Николаја плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују, са тугом питамо своју браћу Русе: Има ли Руса на главним државним руководећим местима.