Једног дана сам шетао локалним продавницама и куповао, када сам у једном тренутку приметио да благајница разговара са дечаком старим 5 или 6 година. Благајница му је рекла: „Жао ми је, али немаш довољно новаца да купиш ову лутку.“
Онда се малишан окренуо према мени и упитао: „Чико, јесте ли сигурни да немам довољно новаца?“ Пребројао сам новац и одговорио: „Драги мој, заиста немаш довољно новаца да купиш ову лутку“. Дечак је још увек држао лутку у својој руци. Након што сам платио своју робу, поново сам му пришао и питао коме он хоће да поклони ту лутку...? - Моја сестра је много волела ову лутку и хтела је да је купи. Волео бих да јој је поклоним за рођендан! Волео бих да дам лутку својој мами да је она понесе мојој сестри када оде код ње!... Очи су му биле тужне када је ово испричао. - Моја сестра је отишла Богу. Тако ми је отац рекао и рекао је да ће ускоро и моја мајка отићи Богу, па сам мислио да може да понесе лутку са собом и да је преда мојој сестрици!?… Срце ми је изненада застало. Дечак ме је погледао и рекао: „Рекао сам оцу да не пушта маму да оде док се ја не вратим. Онда ми је показао своју фотографију на којој је био срећан и насмејан. - Желим да моја мама узме ову слику са собом и понесе је сестри, да ме она не заборави. И још је додао: „Ја волим своју маму и не желим да ме остави, али мој отац каже да треба да оде код моје мале сестре. Затим је поново погледао лутку својим тужним погледом... Брзо сам узео свој новчаник и рекао дечаку: „Можда можемо да пребројимо твој новац ако мислиш да је то довољно да купиш лутку?... Да, мислим да имам довољно новаца да купим лутку!“ Не показујући му, додао сам нешто свог новца и поново смо почели да бројимо. Било је довољно да може купити лутку и чак и да му остане нешто новаца. Мали дечак је тада рекао: „Хвала ти, Господе, што си ми дао новац“! Онда ме је погледао и додао: „Јуче сам пре спавања замолио Бога да ми да новац да купим лутку за сестру, да јој је пошаљем преко маме! И услишио ме је! А желео сам и да имам нешто новаца да купим белу ружу својој мами, али нисам Бога питао за то. Али Он ми је дао довољно новаца да купим и лутку и ружу. Моја мама воли беле руже!…“ Завршио сам куповину у замишљеном и чудном стању. Нисам могао да избацим овог дечака из главе. Онда сам се сетио – у локалним новинама је пре два дана био текст о пијаном човеку који је камионом ударио жену и девојчицу. Девојчица је преминула одмах на лицу места, а жена је била у критичном стању. Породица сада мора да одлучи да се искључи апарат који је одржава у животу, због тога што она због тешких повреда не може да се пробуди из коме. Да ли је ово заиста породица дечака који је хтео да купи лутку својој сестрици? После два дана у новинама је објављен чланак да је та млада жена умрла... Нисам могао да задржим сузе... Купио сам беле руже и отишао на сахрану... Млада девојка је лежала у белом, у једној руци јој је била лутка и фотографија, а на другој страни је била бела ружа. Отишао сам сав у сузама, и осетио да ће ми се живот од сада изменити... Никада нећу заборавити љубав овог дечака према његовој мајци и сестрици!!! Молимо вас НЕ СЕДАЈТЕ ЗА ВОЛАН ПИЈАНИ!!! Можете уништити не само свој живот... јереј Роман Горошко Превод: "Борба за веру"
Извор: Москва трећи Рим Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|