Константинопољска патријаршија нема право апелације, а њен акт о враћању Андреја Курajeва у чин је неважећи, - каже  протојереј Владислав Ципин Уважени канониста наше Цркве је дефинитивно у праву. Међутим, мало је вероватно да ће једна таква изјава бити довољна, да се реши још једна нова претња црквеном јединству.

Током протекле године, испоставило се да је, цео један одред "клирика" разчињених у РПЦ завршио у оквиру [за муницију*] Константинопољске патријаршије – Умински, Коваљ, Курајев, литванска група. Они имају све шансе да постану, попут украјинских расколника, инструмент Фанара зарад наметања његовог примата осталим помесним Црквама, као и доприношења признавању ПЦУ.

Шема очекиваног деловања вероватно изгледа овако. Сасвим је могуће да Константинопољ ове „оце“ позове да саслужују са свештенством других Цркава, што ће бити представљено као:

а) бацање изазова ових Цркава Московској Патријаршији, и

б) њихово признање јединствених „права“ Фанара, као „првог без једнаких“ ["први без премца"], на апелацију и "враћање" у чин.

У следећој етапи, слична ситуација ће бити искоришћена за легализацију ПЦУ – ако неке Цркве пристану да саслужују са условним Курајевим, признајући тако Фанару „право“ на апелацију, онда, шта ће их спречити да признају украјинске расколнике „обновљене“ истим тим „правом“?

У причи са Курајевим и другима, постоји још један непријатан моменат - у условима канонског безакоња Константинопоља, лишавање чина због кривице клирика се више не може сматрати нормом, која ће одвраћати од непоправљивих преступа, већ својеврсним „прозором могућности“ – главно је да се пред Московском патријаршијом појавиш са протесним ставом, да ти се досуди разчињење, а онда можеш да добијеш „рестаурацију“ од Фанара, и исто то ти је - улазница за какву такву европску парохију.

Да ли је могуће да наша Црква некако спречи такав сценарио?

1. Као минимум, информисати друге помесне Цркве, да су одређена лица бивши клирици и да је саслуживање са њима недопустиво и неприхватљиво.

2. Важније је - настојати да се отклоне узроци растућег еклисиолошког хаоса – путем обнављања аманског формата или посредством других механизама међуцрквене интеракције, изношењем свеправославне оцене новог учења и деловања Константинопољске патријаршије.