Владика Артемије се сели у Шишатовац  Умировљени епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Артемије Радосављевић (75), како је незванично пласирано српској јавности из црквених кругова, убудуће ће становати у манастиру Шишатовац у Епархији сремској, као гост код владике Василија Вадића.Мада се владици Артемију највише допао Крушедол, Синод је, тврде упућени, одлучио да је Шишатовац са игуманом и једним искушеником прикладнији за владику Артемија и четворицу монаха у његовој пратњи. 
Манастир Шишатовац, одредиште Артемија Радосављевића - Владици Артемију још није званично достављена синодска одлука где ће и од чега убудуће живети, пошто он није присуствовао седници Синода на којој се о томе одлучивало иако је то пласирано у поједине медије од црквених инсајдера. Владика Артемије чак и није у Београду, већ у Грачаници чека одлуку о новом смештају, додели службеног возила и будућим месечним новчаним принадлежностима из црквене касе. Јер, он је мимо своје воље умировљен, односно разрешен дужности епископа, али није пензионисан пошто је за то је потребно да поднесе лични захтев - појашњавају стручњаци за црквено и световно законодавство у области социјално-пензионих права. Од Чарнојевића до Радосављевића
Срби са Косова и Метохије под патријархом Чарнојевићем беже од турског ножа "Почев од Велике сеобе Срба са Косова и Метохије под патријархом Арсенијем ИИИ Чарнојевићем из 1690, па преко егзодуса под патријархом Арсенијем ИВ Јовановићем Шакабентом из 1737. године, који су заједно с народом уточиште пронашли и на тлу садашње Епархије сремске у ондашњој Аустроугарској, склањајући се у 17. и 18.веку од османлијске каме, владика Артемије у 21. столећу, заједно са делом монаштва које најављује да ће га следити, наставља прогнаничку судбину претходних српских црквених високодостојника. Само што се у Артемијевом случају, не ради о непријатељској и окупаторској ками, већ о одлуци Светог архијерејског сабора Српске православне цркве", подсећају црквени историчари. Монаштво Епархије сремске, како се сазнаје, поздравило је одлуку Синода о Артемијевом пресељењу у Шишатовац и уверено је да ће његов боравак на Фрушкој Гори, као и монаха и монахиња из Епархије рашко-призренске који одлуче да пођу за својим духовником, бити додатна здрава инфузија у духовном и подвижничком смислу. Претпоставља се да ће, поред оних који су од фебруара већ отишли у друге епархије, још педесетак монаха и монахиња кренути у најновију сеобу са Космета, а пут Срема, заједно са својим духовним оцем. Шишатовац стециште великана Манастир Шишатовац у истоименом насељу, недалеко од села Лежимир на јужним падинама западног дела Фрушке Горе, подигли су српски калуђери 1520. године, који су пред најездом Турака избегли из Жиче. У 19. столећу Шишатовац је био стециште српске интелигенције, а у овом манастиру стварали су и живели Вук Караџић, Лукијан Мушицки, Његош... Као највећи ктитор забележен је свети Стеван Штиљановић, чије би мошти из београдске Саборне цркве ускоро требало да буду враћене у Шишатовац. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/54826/Vladika-Artemije-se-seli-u-Sisatovac |
