БОГОСЛОВИМА ПРИЗРЕНСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

ПРИВРЕМЕНО У НИШУ

Господу се за Вас молим, да пре заборавите да дишете но да заборавите

Сваког јутра се са Призреном будили, ка Пећи ходили, на леђима носили Љевишку и Архангеле, срећући се са Дечанима.

На Бистрицама куће градили, на Ситници и Лабу жеђ гасили,

 на Паштрику и Шари стада напасали.

У Мушутишту се крштавали, у Грачаници венчавали, у Призрену школу учили,

у Крушевцу и Бањској столовали!

У Биначу Мораву кротили, у Девичу и Зочишту тиховали, увек и свагда Бога молили, Христа Васкрслог на Космету славили.

У Господу ми је нада, да се на Коритник попнем и Паштрик загрлим, Призрен загрејем и са Вама у њему смејем!

Липа богословска да процвета и врате јој се деца!

Када умрем са чика Симом над Коришом ме сахраните, са Бистрицом окупајте,

молитвом у Љевишкој са мене грехе сперите.

Крст са Светог Спаса ми у руке снесите, на одру пред Светог Ђорђа ме положите.

Мач са фреске скините, њиме ме уснулог дигните, да са Ваших груди Газиместан и Крушевац гледам!

Грачаницу и Пећ ниједном некрсту недам!

Бобан Миленковић,

бивши ђак и наставник Призренске Богословије,

привремено у Нишу.