Драго Жарковић

СМИРЕЊЕ ПО АТАНАСИЈУ И АМФИЛОХИЈУ

 Онај који седи на херувимима опрао је ноге своме издајнику,

а ти, човек – земља и пепео, величаш се и мислиш високо?...

 Смирење је знак велике душе,а надменост-ниске душе.

Свети Јован Златоусти

30. децембра 2010, бивши администратор Атанасије вазнесе у част бившег администратора Амфилохија, у поводу 20./25.годишњег јубилеја, када каза „да у личности митрополита Амфилохија имамо наследника Св. Петра Цетињског“ (Извор: сајт митрополије црногорско-приморске).

Ова „скромност“ ми изазва асоцијацију на два значајна догађаја.

Догађај први

Кад је Стипе Месић, као члан Председништва СФРЈ, у Загребу реферисао Туђману, каза: „Задатак је извршен! Југославије више нема!“

На свој 20./25.годишњи јубилеј члан Синода СПЦ Амфолохије може, чиста образа и уздигнута чела, поднети свој рапорт: Свети оче, задатак је извршен! Српске Цркве у Црну Гору више нема! А неће је, вељу, бити, еве ође сам најтањи, ни на Косово! Јер је Теодосије мени и Атанасију дао ријеч. Зато смо му ми и уступили наше мјесто. Да није обећа, не би се макли од онђе, па да би се за гркљане ватали.

Догађај други

Кад је књаз Милош пошао у Беч, договараше се са својим сарадником како ће наступити пред тим виђеним светом. Ти, вели, мене Господаре, ја ћу тебе сердаре...

Тако и Атанасије и Амфилохије уздижу један другог међ' свеце (опрости Боже и сви свеци), к'о да ми не знамо...

Закључак

„Пошто је ђаво по гордости нарушио послушање вољи Божијој, због чега је био збачен с неба, јасно је да је овај грех гордости Богу најмрскији, као грех ђавола, непријатеља Божијег и губитеља душа људских. Из овога можемо закључити да, уколико је ђаволу нарочито драга гордост, онда, разуме се, он понајвише мрзи смирење...“ (Минеји... у поукама, I део, Епархија жичка, 2006, стр. 344-345).

Нека би Бог дао да Атанасије и Амфилохије нишчету пригрле и тако се спасу.

На Туциндан 2010. г.