header image
НАСЛОВНА СТРАНА
О чудима лозе Св. Симеона (сведочења) – 2. део Штампај Е-пошта
петак, 19 август 2011

 СВЕДОЧЕЊА

 Неизмерна захвалност

Јављам вам се из Србије, из села Сирча код града Краљева. Скоро осам година, муж и ја нисмо имали деце. Много времена сам провела по болницама лечећи се, али није било успеха. За ваше грожђе са Хиландара чули смо од јереја Рада Булатовића, такође из Сирче, који није више међу нама живима, али је сигурно у рају, а умро је на Велики Четвртак. Тај дан сам и ја добила свето грожђе светог оца Симеона Мироточивог. Грожђе ми је донео човек који долази код Вас на испомоћ, и то пешице из Краљева до Хиландара, заједно са својим другарима. Не знам му право име, али знам да га зову Вукас и желим да му Бог да сваку срећу, њему и мојој комшиници, као и њеној колегиници, преко којих сам добила грожђе.

Скоро осам година сам лила сузе и живела као у паклу, то је било нешто неописиво. Тачно на Велики четвртак комшиница Драгана Јеремић ми је ујутру донела коверат у коме је било свето грожђе, парче свете лозе, икону светог Симеона Мироточивог и Упутство. Нисам могла да поверујем. Од огромне среће сам почела да плачем и да љубим коверат притискајући га на груди. И док ово пишем, поново ми од среће теку сузе, и од огромне и неописиве љубави према свему светом и милости Божијој.

Једва сам чекала да почнемо, муж и ја, да постимо. Пост нам је прошао тако брзо и представљао нам је задовољство које је испуњавало душу, и заједно уз молитве смо осећали Божији мир. Ниједног трена нисмо посумњали, све је текло савршено. Причестили смо се на свете Тројице.

Након месец и по дана ја сам остала трудна, али два и по месеца ја то нисам знала, јер нисам више могла да идем лекарима. И онда, 14. октобра 2003. године, на Свету Богородицу, одем код лекара. Када је докторка рекла да сам трудна, у том тренутку као да се небо отворило, и мени су кренуле сузе. Била сам шокирана од среће, да то не може да се опише. До седмог месеца било је све у реду, али после сам, одједном, добила висок притисак и огромне отоке. Месец дана сам лежала у болници. На дан, када сам напунила тачно осам месеци, родила сам прелепу девојчицу. Беба је рођена месец дана пре, а тај дан је био Велики четвртак, баш када сам добила грожђе. Девојчица је рођена 8. априла 2004. године, у 15 сати и 25 минута, у краљевачком породилишту. Тешка 2 кг и 700 грама, са отоцима на врату и без плача. Сместили су је у инкубатор и након 2 до 3 дана, све је било у реду. Сада има 15 месеци и зове се Невена Андрић. Невена вас моли, заједно са мамом и татом, да се молитсе за њено здравље, и да јој милостиви Бог подари брата или сестру, да би имала с киме да се игра и дели све, да не би остала сама.

Неизмерно се захваљујемо огромној светињи Хиландару, и једином леку, светој лози и грожђу светог Симеона Мироточивог. Хвала Господу Богу што услиши молитве наше, јер велико је царство Божије и Његова слава.

Иако покушавам да на овом парчету папира искажем сву љубав према Хиландару и Господу Богу, не могу оловком, јер то је нешто што се осећа у души, огромна љубав, захвалност и дивљење.

Услиши, Господе Божс, молитве наше, да добијемо још једно здраво дете, ако буде било потрсбно, писаћемо да нам пошаљете поново свето грожђе. Ми верујемо.

Желела бих да поменем јереја Љубинка из Матарушке Бање, који нас је са задовољством причестио и дао адресу Хиландара, пошто смо желели да вам пишемо. Иначе, у Матарушкој Бањи смо се причестили у храму светог Цара Лазара и ту смо и Невену крстили. Клањамо се и захваљујемо великој светињи Хиландару, и поздрављамо све Његове, Божије службенике. Молите Бога заједно са нама, да нам подари још једно здраво дете, и нама и свима који то желе.

Хваљен Господ Бог и Хиландар, и Царство небеско. Слава Оцу и Сину и светоме Духу. Амин.

Пуно поздрава од захвалних родитеља, Драгана и Слађане Андрић, а посебан поздрав од мале Невене, која се захваљује Хиландару, и Богу, и свим Светима, што јој подарише живот.

Мир Божији свима и Мајка Божија Богородица са свима нама.

Драган, Слађана и Невена Андрић

 +++

Брчко, 3. април 2005. године

Хвала Богу и св. Симеону Мироточивом и св. Богородици Мајци Божијој, која нам је подарила нашег сина Сретена Петрића.

Много је година иза нас, нашег заједничког живота без деце, пуних шеснаест. Обишли смо много болница, много лекара, било је много туге и разочарења све док нисмо добили грожђе са Свете Горе. Тад се јавила нада, као обасјање, бар мени као жени која је рођена у породици која верује у Бога, док мој муж и није био одушевљен. Знајући да је одрастао у атеистичкој породици, нисам му ни замјерила. Одлучила сам да испоштујсм упуте са Свете Горе. Молила сс и вјеровала. Мој муж се крстио и вјенчали смо се у цркви, за што сам му захвална. Након црквеног вјенчања, ја сам дубоко у души знала да ћу постати мајка, уз помоћ блажену Мајке Божије, која је послала свој благослов, три зрна грожђа и парче од одрезане лозе.

Испоштовала сам, и молила за себе и мужа. Причестила сам се 15. јуна 2003. И прође година у ишчекивању срећног сазнања, 15. јуна 2004. ја сам затруднела; 28. фебруара 2005, родила сам здраво и живо мушко дијете, лијепо као сам Анђео. Крстит ћемо га 11. јула 2005. године.

 

Срећни родитељи Здравка и Драган Петрић

+++

Помаже Бог, драга браћо!

Јављамо вам се да Вам саопштимо радосну вест о рођењу нашег сина Михајла.

Захваљујући Богу, Господу Исусу Христу, који је услишио наше молитве, Пресветој Богородици и Светом Симеону, по употреби грожђа, добили смо дуго очекиваио чедо.

Лозу смо добили преко нашег кума, који је лозу добио из цркве у Раковици. Сину смо дали име Михајло, јер нам је кућна слава Архангел Михајло.

Хвала Господу Богу и свим светима на пруженој милости и небеском дару.

Даница и Драган из Зрењанина, СРБИЈА

 +++

ЈЕРОМОНАХ МЕТОДИЈЕ,

Манастир Хиландар, Света Гора

Помаже Бог, часни оче!

Пишем Вам молећи да благословите мој долазак у Ваш манастир. Искористићу ово писмо за кратко објашњење мојих разлога за долазак.

Одавно сам желео да дођем у Хиландар и покло-жним се Богородици Тројеручици, али је од недавно жеља за доласком постала јача него икад. Разлог је чудо Божије које се десило у мом дому. Наиме, моја супруга и ја већ пет година немамо деце. Супруга болује од ендометриозе, неизлечиве болести, која узрокује неплодност и изазива појаву болних циста такве природе да се могу отклонити само операцијом. Дутжго смо се лечили, обилазили лекаре, а моја супруга је била на две операције које су само на кратко побољшале њено стање. Болест се убрзо, опет, враћала. Лека није било.

Због тога смо, пре две године по први пут, уз благослов оца Николаја, из манастира Црна ријека, узели лозу св. Симеона Мироточивог. Постили смо и учинили све како пише у Вашем упутству. Након поста се десило прво чудо - моја супруга је оздравила! Цисте су се повукле и, слава Богу, више се нису вратиле. Порода, међутим, није било и даље.

Тако смо опет, уз благослов, ове године поново узели лозу Св. Симеона, постили и молили се усрдно Богу да нам да пород. И десило се и друго, још веће чудо! Ми смо, наиме, већ дуже време били у процедури за усвајање детета. Та процедура је дуга, напорна и неизвесна и може да траје годинама без доброг исхода. Код нас се, одмах после поста и причешћа, десило да смо, лако и једноставно, као да је то најлакша ствар на свету, усвојили предивног здравог дечака из Крушевца, старог само годину и по дана.

Све наше молитве биле су услишене! И много више од тога, Бог је благословио не да родимо већ да усвојимо дете, и нашој срећи сада заиста нема краја. Моја је потајна жеља била, ако икада будем имао сина, да се зове Јован, по моме деди. И, треба рећи, добио сам сина који се управо тако и зове.

Мали Јован сада трчи и игра се по нашој кући, и расте у здраво и срећно дете.

 +++

ПОШТОВАНОМ ХИЛАНДАРСКОМ БРАТСТВУ

Прошле зиме, пред страшни пожар који се догодио, био сам код вас у посети, у манастиру Хиландару. Пошто смо имали потешкоћа да добијемо децу, замолио сам вас да нас упишете у ваше молитвенике и спомињете на молитвама, мене Бенџамина, православног Швајцарца (отац Кирил ме је крстио '99 у Хиландару), и моју супругу Јелену, православну Рускињу. Тада сте нам дали и грожђе са гроба Св. Симеона.

Приликом мог повратка кући, моја супруга је већ била у другом стању. Трудноћа је добро прошла и нама се родило здраво мушко дете. Из захвалности нашем молитвенику пред Господом, св. Симеону Мироточивом, крстили смо нашег сина, у руској православној Цркви, и дали му име Симеон.

Велики поздрав шаљем оцу Кирилу и желим добро здравље.

Ми се молимо да се манастир Хиландар брзо опорави и обнови после страшног пожара, тако смо преко оца Пантелејмона са метоха Јованица, дали мали прилог за обнову и помоћ.

Још једном се много захваљујемо, свој браћи хиландарској, на свим вашим молитвама. Желимо свако добро од Господа на многа љета.

У Швајцарској, октобар лето Господње 2004.

Бенџамин и Елена

+++

Драга браћо,

Желим да вам напишем о Димитрију и Сари. Супруг и ја смо их дуго чекали. Бар некога од њих. Али није ишло. Лекари су нам рекли да проблем није велики, да треба само мало, али се то „мало" никада није десило. Остајала сам у другом стању више пута, а 2000-те године била је моја прва трудноћа. Живели смо у Кијеву тада. Убрзо сам схватила да нешто није у реду. Ванматерична трудноћа, излив крви у стомак, једва сам остала жива, додуше без неких женских органа. Следио је опоравак од годину дана, па нови покушај. Опет лекови, опет трудноћа у Кијеву, дете је у мени, макон пар недеља, умрло. И сада, када ово пишем, још се сећам тог страшног бола, кад знаш да ти је рођено дсте умрло у теби! Опет болница, опоравак, и мисли, мисли, мисли... „Хоће ли икада..."? У пролеће 2002. још једна трудноћа, опет неколико недеља и опет дете умире у мени. Лекари не знају за разлог, само знају да су, у последње две трудноће, деца мушка. Моји синови.

Ја сам обична жена, са обичним слабостима. Замишљала сам свој живот свакако, али никада без деце. А тада је то постајало све извесније. Једном приликом сам на исповести у Кијево Печерској лаври, поменула у какав сам очај пала, да сам свесна да је то грех, али је то било јаче од мене.

Жеља за децом. Отац ми је тада рекао да ни његова сестра није имала деце, да је муж због тога оставио, али сто, она још живи. Било ми је страшно, али лакше. Схватила сам шта је хтео да ми каже. Онда сам некако сазнала за лозу Св. Симеона. Након неколико месеци, решила сам да се обратим нашем куму, пуковнику Гроздићу, јер сам знала да он одлази код вас у Хиландар. Хтела сам да га замолим да нам то донесе, и кад сам му поменула, он је рекао да парче лозе и грожђе он баш сада има код себе, да га је донео за један други брачни пар, који је са неке друге стране већ добио лозу, па он ову може нама дати.

Супруг и ја смо учинили све по упутству. Причестили смо сс у ваведењском манастиру у Кијеву, и након тога дошли у Београд. Ја сам и даље била под медицинским третманима. Остала сам у другом стању, и то са две бебе, и изнела трудноћу. Пет дана пред Св. Димитрија 2003. су се родили Димитрије и Сара. Сари је њен тата дао име још пре много година, говорио је да жели принцезу, а Димитрије је добио име по св. Великомученику Димитрију.

Дуго вам нисам написала о овоме, драга браћо, и стидим се због тога. Свакакве су ми мисли биле у глави... „Ма ко си ти да баш теби Господ да децу, преко лозе Св. Симеона? То је теби сигурно од медицине. Али и раније је било медицине, па ништа... мртви синови..."

Било како било, драга браћо, пре два дана сам се обрела у манастиру Јазак на Фрушкој Гори. Упознала сам све монахиње и мати Параскеву, која нам је отворила кивот св. цара Уроша, да целивамо мошти. После тог дана, верујем, више нећу бити иста, и још нешто - никада у животу нисам осетила да ме (све нас) неко толико воли, као мати Параскева, а виделе смо се тада први пут у животу!

И одлучила сам да вам напишем све. Уствари, осетила сам велику потребу да то урадим. Извините на мом празнословљу, што сам вам узела толико времена, али ја одавде осећам колико вас све волим, иако се вероватно никада нећемо видети.

Волим вас, драга браћо, јер знам да сте се молили за све нас бездетне жене.

Биљана Ждрале, Београд

 +++

Стефан Николић, рођен 8. октобар 1999. године, од оца Радоша и мајке Јеле из Ивањице, Србија. Стефан је рођен после десет година брака. Рођен је од лозе светог Симеона Мироточивог.

 +++

МНОГОПОШТОВАНОМ БРАТСТВУ

СВЕТОГ МЛНАСТИРА ХИЛАНДАРА

Желим па првом месту да се захвалим Господу Богу, Пресветој Мајки Божијој, а и Вама, што је моја молитва услишена. Господ ми је подарио здраво дете, 3. марта 1992. године, које смо крстили 12. јула на Петровдан, и наденули му име Страхиња.

Из Вашег и нашег светог манастира Хиландара добила сам свету воду, грожђе, тамјан и свећу, и држала се ваших упутстава. Петком сам постила, палила свећу, пила свету воду и узимала свето грожђе. Господ је услишио Вашу и моју молитву, и подарио ми здраво и лепо дете.

Пре тога сам два пута изгубила дете. Лечила сам се у новосадској болници, али без резултата. Господ ме је упутио на Вас и наше молитве је услишио. Дубоко сам захвална и срећна мајка.

Шаљем Вам слику нашег сина Страхиње, да се молите за нас, да нас Десница Божија, увек води на свако добро.

Захвални родитељи нашем светом манастиру Хиландару, са његовим братством.

Снежана и Милан Радуловић

 +++

Поштовани оче,

Шаљемо Вам ово писмо са великом радошћу у срцима и у жељи да своја осећања поделимо са Вама. Мога супруга и мене је Бог благословио ћерком, захваљујући лози Св. Симеона и заступништвом његових молитава. Она је здрава и лепа девојчица којој смо дали име Симонида, а рођена је 31. марта 1986. и сада је већ скоро осам месеци стара.

Не улазећи у све појединости историје мојих проблема око трудноће, дозволите да Вам само кажем да сам за последњих шест година имала пет операција, и да сам узимала све могуће лекове, укључивши и оне које се узимају ако се жели дете из епрувете. Иако нисам узела учешће у таквом програму, из етичких разлога, ипак сам узимала лекове, јер ја имам само једну половину јајника и један канал. Обзиром на бројне операције, које сам имала, узимала лекове без икаквих резултата и слично, лекари су покушали да усмере моју пажњу од остајања у другом стању на усвајање неког детета.

Лекове сам престала да узимам у августу 1984, а наш драги свештеник и пријатељ, донео нам је лозу св. Симеона са Свете Горе. Узели смо грожђе и почели молитве у новембру 1984, пре божићног поста и држали смо се упутства о посту и молитвама. Наставили смо са молитвама све док нисам остала у другом стању у јуну 1985. године, а Симониду сам родила у марту следеће године. Крстили смо је по православном обреду код оца М. Матејића, од кога прима редовно свето причешће.

Ми Вас молимо да се стално молите за нас, да би смо Симониду одгојили у Православљу, да би била истински хришћанин. Нека нас Господ све благослови!

Прилажемо један чек за потребе манастира. Ако на било који начин можемо бити од помоћи, молимо да нам јавите. Били би смо срећни да Вам помогнемо како год будемо могли. Прилажемо и Симонидину фотографију.

С поштовањем,

Патриша и Зоран Охајо, САД

+++

Помаже Бог управи манастира Хиландар!

Обраћа вам се брачни пар, Љубо и Милица Краговић, пошто нас Господ, по употреби грожђа Светог Симсона, благослови породом и добисмо сина Милоша. Ми вам се од свег срца захваљујемо и уједно обавештавамо Управу, због јачања вере других бездетних супружпика.

Строго смо се придржавали упутства, почевши са постом 22. новембра 1993. и причестили смо се 2. јануара 1994. након чега је дошло до зачећа и порођаја, 28.октобра 1994. године. Породила сам се царским резом, због тога што је пупчана врпца била обмотана око врата два пута. Господу хвала, дете је здраво и пормално.

Грожђе светог Симеона нам је донео Миладиновић Гићо, из Зебица, који ради у Крушевцу.

 +++

Београд, 6. јануар 2000. године

Драги наши,

Монаху Василије, пишем Вам са великом радошћу, у жељи да и Вас ово писмо затекне у добром здрављу и расположењу.

Ја сам Вам телефоном јавила, а сада ево и писмом, да смо у августу 1999. постали родитељи, тачније, 20. августа 1999. родио се мали Милош, који је једна здрава, напредна беба. Шаљемо Вам његову слику, како сте нам рекли, док Милош не порасте, па ће са оцем доћи у Хиландар.

Монаше Василије, не знам како да Вам захвалимо, супруг и ја, што сте услишили нашу молбу, и послали нам зрнца грожђа са лозе светог Симеона. Ми смо испоштовали све што је требало, како сте нас саветовали, и молили се да Бог услиши наше молбе.

Наша вера, велика љубав и нада уродили су плодом, и Бог нам је подарио здраво и лепо дете. Хвала Вам што сте са нама и Ви молили, и давали нам наду и веру, да истрајемо у нашој борби.

Милош има 4 и по месеца, и послушали смо Ваш савет, да га крстимо у манастиру Сланци. Крштење ће бити на дан светог Симеона, 26. фебруара 2000. године. Волели би да и Ви присуствујете и будете нам драги гост, јер Милош је хиландарско дете.

Монаху Василије, рекли сте ми да Вам јавим за дан крштења, како би послали благослов из Хиландара за нашег Милоша.

Још једном, пуно Вам хвала на свему, а када будете долазили у Београд, бићете наш драги гост. Много Вас поздрављају и желе свако добро: мали Милош, бака Јелена, мама Гордана и тата Миливоје.

 +++

Драги оче Василије,

Срећан Вам Божић и Нова 1994. година! Коначно, супруг и ја, можемо да Вам јавимо радосну вест, ми ћемо, Алексапдар и Оливера Михаиловић, у име Бога, постати родитељи у јуну 1994. године. Обавестили смо и др Предрага Годаревића, можда Вам је он и јавио. Када је лекар потврдио моју трудноћу, радост за мене и мог супруга била је огромна.

Писала сам Вам, прошле године, како смо се осећали, а посебно ја, после узимања грожђа. Обишли смо неколико манастира, одлазили, а и сад одлазимо редовио у цркву на службу. Спријатељили смо се са попом Србом из Лајковца. Код њега смо се и венчали, и посебне молитве нам је читао за децу. Ја нисам губила наду и нисам се предавала, тако да сам била и у Чачку (једна баба ме подвезала), а ишла сам прошле године и то неколико пута (13 пута), за Београд код Зорице (биоенергетичарке) и пила чајеве од Слободана Тешића. Сви, а највише Бог нам је помогао. Сада нам је још остала жеља да се то дете роди живо и здраво. И даље се молимо Господу Исусу Христу и свим свецима да нам помогну.

Вама желимо све најлепше у Новој 1994. години и здравља.

Пуно поздрава од Александра и Оливере Михаиловић.

 +++

Лајковац, 17. август 1994. године

Драги оче Василије,

Сад сам пресрећна мајка, захваљујући Богу, лози светог Симеона Мироточивог и Вама.

Од фебруара '92. године, када смо супруг и ја добили грожђе, нисмо престали да се молимо Богу. Прошле године, на Преображење, супруг и ја смо се причестили у лајковачкој цркви. Добар, наш драги свештеник Срба, читао нам је посебну молитву за децу и сада се испунила жеља. У захвалност њему, сина смо крстили код њега. Вама хвала што сте били заинтересовани за крштење нашег сина Мирка. Име је добио по очевом деди.

Рођен је царским резом, јер је био крупна беба, 3.600 грама и 55 цм дугачак. Драгом нашем Господу Исусу Христу, мајка се брзо опоравила, тако да може бебу да гледа. Обично се мајке жале да бебе ноћу плачу, Мирко, хвала Богу, лепо спава. Мама му пре спавања отпева (исприча) неку молитву и прекрстимо се. Онда се тек ујутру буди, тако се и мама наспава, да може преко дана да обавља потребне послове.

Како сте сви ви скупа са здрављем? Када можете, пишите нам. Ми смо сада, тренутно у Лајковцу, код Миркових бабе и деде (од маме).

За успомену, шаљемо Вам Миркову слику са крштења.

Пуно поздрава од пресрећних родитеља, Александра и Оливере.

 +++

Драги брате по Христу, Василије,

Ја имам дванаест година и идем у IV разред и зовем се Бранислава Алексић. У нади да ћеш се помолити за мене, шаљем ти пуно поздрава, и жив био!

Ја сам Милена, мајка мале Браниславе, која је на свет дошла после осам година чекања, захваљујући Господу Богу и вашим молитвама, уз помоћ благослова Божијег и грожђа Светог Симеона.

Она је порасла велика и лепа девојчица. Имала је, при рођељу, срчану ману, која је хирушки отклоњена. Сада је добро. Међутим, постоји проблем лошег памћења, па јој школа тешко иде. Њен отац Никола и ја смо због тога забринути, па Вас молимо да се помолите за здравље и напредак мог детета и нас.

Упапред хвала!

Велики поздрав, брате Василије

 +++

Ненад Трајковић и Зорица Трајковић, из Приштине, од оца Илије. Девет година без деце, од 1986, а од 1992. користимо грожђе са лозе Светог Симеона, а 6. новембра 1994. добили смо кћер по имену Станислава. Непуне две године након њеног рађања, рађа се и син, 2. августа 1996. на светог Илију, и зове се Илија.

 

+++

Поштовани Оче,

Пре око годину дана, мој супруг и ја, смо Вам се обратили са молбом да нам пошаљете грожђе Светог Симеона, јер нисмо имали деце. Наше молбе су услишене и срећни смо што можемо да Вам јавимо да смо на празник, 2. августа ове године, постали родитељи. Добили смо сина, коме смо дали име Немања.

Јављам Вам се у нади да ће Бог помоћи и другима да доживе срећу која нас је походила.

Са неизмерним поштовањем, захвалношћу и вером, захвални родитељи, Иван и Александра

+++

 Драга наша браћо по Христу,

На један леп и помало необичан начин, добили смо грожђе Светог Симеона. Било је то септембра 2003, свештеник, који нам је донео грожђе, донео нам је и упутство о његовој употреби. Ми смо то правило испунили, исповедили се и причестили тајном светог причешћа на Аранђеловдан. После неколико дана почео је и Божићни пост. Наша неплодност није се разрешила по истеку Божићног поста, али решили смо да будемо упорни.

Те године, одлазећи сваке недеље на свету литургију, у манастир Радовашница, упознали смо оца Михаила, из манастира Сланци, који нам је рекао да треба да одемо до оца Андреја, да нам и он прочита посебну молитву испред иконе Пресвете Богородице.

Отишли смо до манастира Сланци (30. јуна 2004), заједно са монахињом Марином (сада већ упокојеном), а по њеном упутству уплатили смо проскомидије, у исто време у три манастира, Каону, Радовашницу и Сланце, са молбом да нас Господ благослови породом.

Док трају велике молитве, почиње и наш годишњи одмор, тако да смо били у могућности да одемо и до Студенице. У манастиру нам је поново читана молитва за супружнике, који желе да имају децу (11. јула. 2004), а по упутству мати Марине, ја одлазим на третмане и у Матарушку бању.

Убрзо, Господ нас је благословио првим зачећем (5. августа 2004). Када смо то сазнали, били смо пресрсћни. Наше молитве су биле услишене!

Трудноћа је спадала у осетљивију категорију, јер је наступила у 35. години живота и захтевала је опрез и мировање, што пије било тешко издржати. Посебну пажњу посвстили смо молитви, што и дан данас чинимо.

Другог дана Ускрса, добили смо мушко дете, а по завршетку Петровског поста смо га крстили у манастиру Радовашница и дали му име Јован.

Желимо да Вам се захвалимо на грожђу Светог Симеона, које сте нам дали, као и на Вашим молитвама, које сте читали пре испуњења правила.

Заједио са овим писмом, шаљемо Вам и новчани прилог, 500 евра, за обнову наше највеће светиње, манастира Хиландара, са молбом да се и даље молите за спасење наше душе и за наше здравље.

Младен (крштен у Москви као Сава), Наташа и Јован

 +++

 Поштовани Оче,

Послије нашег посљедњег разговора телефоном, по Вашем савјету одлучих да Вам напишем пар ријечи и захвалим Вам се у моје и супругово име.

Као што смо Вам преко телефона испричали, дубоко вјерујем да су нам моје молитве Богу и Светом Симеону помогле и биле услишене, те да смо супруг и ја, после осам година брака добили бебу, Маријану, зачету природним путем и доста здраву. Нашој срећи нема краја! Ја као да ходам по рају када је држим, отац, мој супруг, је пресрећан.

Питали сте ме да ли смо имали евентуално каква предсказања, а ја Вам нисам жељела преко, телефона, о томе причати. Ја, и мени блиске особе у породици, смо осјетили, предосјетили да ћу добити бебу у блиској будућности. Дакле, извјесна предсказања су постојала.

Трудноћа је била угрожена и ја сам читаво вријеме провела у мировању и молитвама, да добијем бебу и да буде бар релативно здрава. Молим се и даље за нас, али и за све који су ми блиски, свакоме желим добро и помажем колико могу.

Сада када сам доживјела срећу и постала родитељ, најважније ми је да беба остане жива и здрава, као и до сада, и даће Бог да имам још дјеце, ми свакако желимо, али сам и са једним пресрећна. Хвала Вам за подршку и за молитве. Радо Вас се сјећам и пуно Вас поздрављам.

Светом Симеону и Богу смо захвални, заувјек и довијека. Надам се да ћемо, супруг и ја, доћи са кћерком доћи у Грчку и да ће он посјетити Хиландар. До тада чувамо слику и плошку са уклесаном сликом Св. Симеона и Манастира Хиландара, те посвећену слику Богородице Мајке, овдје у далекој Швајцарској, гдје смо свили топли дом.

Још једном топли поздрав и хвала.

Уз вјеру у Бога, иако сам одрасла у послијератној комунистичкој Југославији.

Збогом.

Швајцарска, 14. март 2001. године

Последњи пут ажурирано ( петак, 08 август 2014 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 61 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.