Читалац је вероватно имао прилике да чује од малограђана изјаве као што су "верујем у Бога, али поповима не верујем", "код куће се молим, али у цркву не идем, јер су сви свештеници варалице", "сви они у храму грешнији су од мене: шта ћу ја тамо". А богоборни атеисти говоре још одређеније. Једна парохијанка нашег храма, млада мама, испричала ми је да њеном синчићу, четворогодишњем шврћи, његов деда стално улива у главу исту мисао која је, по његовом уверењу, прожета животном истином: "Упамти: твој главни непријатељ је - поп!" Мама се саветовала са мном о томе како треба причешћивати малишана.

Зашто је у свету тако много клеветања представника свештенства? Лажне оптужбе свештенослужитеља и подозрење да воде грешан живот омиљено је оружје палих духова. Они га користе и у борби са онима који се припремају да приступе светој Чаши. Ако пред причешће демони не могу да поколебају у човеку веру у истинитост Христових Тајни, онда почињу да га искушавају у погледу личности оних који врше свештенодејство.

У египатској пустињи једном отшелнику је долазио презвитер и за њега вршио Евхаристију. Неки посетилац тог пустињака причао му је о греховном животу свештеника, чиме га је саблазнио. После неког времена, када је презвитер дошао отшелнику овај му чак није ни отворио врата. Свештеник је отишао, а старац је чуо глас од Бога: "Преузеше људи суд Мој!" После тога отшелник је имао виђење. Видео је златни кладенац са необично добром водом. Власник тог кладенца био је неки губавац који је захватао воду и уливао је у златну посуду. Отшелника је неочекивано почела да мучи несносна жеђ, али, гнушајући се губавца, није хтео да узме воду од њега. Опет се чуо глас: "Зашто ти не пијеш ту воду? Шта је теби до тога ко је захвата? Он само захвата и улива у посуду". Дошавши себи отшелник је схватио смисао виђења и покајао се због свог поступка. Позвао је презвитера и замолио га да као и раније служи Литургију за њега.

Ко врши Тајну Светог Причешћа? Они који приступају Светим Даровима не треба наивно да мисле да се та велика Тајна врши благодарећи личним врлинама свештенослужитеља. Њу врши сва Црква на челу са Христом. А свештеник, био грешник или свет, - само је честица [делић] Цркве и без ње [или ван ње] не може да свештенодејствује. Преподобни Макарије Александријски испричао је да је за време Литургије видео анђела Господњег како свештенику помаже да врши Тајну и како својом руком заједно са свештениковом руком раздаје Хришћанима Свете Дарове. Тајанствено претварање хлеба и вина у Христово Тело и Крв догађа се по молитвама не само свештенослужитеља него и свих учесника у богослужењу.

Једном је слепи Јулијан, подвижник палестинске обитељи преподобног Теодосија Великог, посумњао у православност јерусалимског архиепископа Макарија. А касније и више: почео је да подозрева да су и браћа која су служила у манастиру пуна грехова. Постепено је сметеност обузела његову душу толико јако да је био принуђен да се обрати за помоћ авви Симеону Столпнику (596). Овај велики светитељ је као дете од шест година отишао у пустињу и тамо у непрестаним подвизима провео око седамдесет година. Сазнавши за Јулијаново искушење, преподобни Симеон му је рекао: "Не удаљавај се нити помишљај да се удаљаваш од свете Цркве. По благодати Господа нашег Исуса Христа, у њој нема ничег рђавог. Осим тога, знај, брате, да је у нашој обитељи старац по имену Патрикије. Тај старац за време богослужења стоји удаљен од светог места, иза свих, близу западног зида храма. И кад неко од свештенослужитеља погреши, он тада достојно савршава свету молитву и она бива примљена као света жртва".

У XIX веку праведница Евдокија добила је од Бога дивна откривења о судбини њој савременог света[1]. Посебно, праведници је било саопштено да је врло мало свештеника достојно свога чина. Ипак, ма колико били недостојни свог великог призвања, Тајна Светог Причешћа коју врше остаје Тајна. Јер уместо недостојних свештенослужитеља њу врше анђели Господњи.

У Цркви је свагда било грешника, али сијали су и велики праведници; у њој су се свагда налазили духовно хладни људи, али је она стално имала и пламене молитвенике.

Говорећи о искушењима пред причешће, треба узети у обзир и чињеницу да приликом припреме за Тајну чак и дубоковерујућем човеку могу доћи хулне помисли. Баш њима нечисти духови покушавају да оскврнаве душу Хришћанина чију веру не могу да поколебају никаквим сумњама. Шта да чинимо ако нас задеси такво искушење? Чујмо причу свештеномученика Кронида (1937). Као послушник у Тројице-Сергијевој Лаври, он је 1878. године, искусио веома тешку борбу са хулним помислима. "Речи хуле, неверја и светогрђа на сваку светињу и, страшно је рећи, чак и на Светињу над светињама, то јест, на Христове Тајне, потекле су из мене као незадржива бујица. Обамро сам од несносне туге и нисам нигде имао мира. Моја душевна мука била је толико велика да сам се за пет дана потпуно променио у лицу. Архимандрит Леонид је једном обратио на мене нарочиту пажњу и упитао:

- Константине! Шта је с тобом? Не могу да те препознам!

Одговорио сам да се уопште не осећам добро. Док сам ишао своме духовном оцу да се исповедим, помисао ми је дошаптавала: "Зар ћеш исповедати духовнику све своје грешне и хулне помисли?" Послушао сам мислени савет и, исповедајући се, прећутао помисли. Али кад сам излазио из келије духовника осетио сам тако јаку тугу да услед страшне унутрашње пометње нисам могао да уздржим своје ридање и, плачући као дете, пао сам на диван. Духовник се збунио и упитао ме:

- Костја, шта је с тобом?

Тада сам му исповедио своје душевне помисли.

Кад сам завршио духовник је упитао: - А да ли се ти наслађујеш тим помислима?

Одговорио сам му: - Не наслађујем се, баћушка, него неописиво патим.

Тада је духовник поново прочитао разрешну молитву и отпустио ме. После тога у души ми је постало тако лако да од духовника нисам ишао, него летео на крилима радости. Све страшне помисли су ишчезле и ја, грешни, могао сам спокојно да приступим светој Чаши"[2].

Кад вам се пред причешће појаве хулне помисли о Светим Даровима, у борби с тим помислима треба да се руководите трима правилима:

а) прво, треба да одвојите нечисте помисли од своје савести, јер оне нису плод ваше душе, него семе демонске злобе које се споља уноси у наш ум;

б) друго, молитвом Богу супротстављајте се хули, не дајући помислима да овладају вашим умом. Ни у ком случају не упуштајте се у расправљање са самим собом поводом помисли које су се појавиле у вашој свести: нечистим духовима само то и треба - они ће вас сигурно победити у спору, јер имају вишевековну праксу вођења таквих дискусија;

в) треће, на исповести потпуно отворите своју душу духовнику и реците му о хулним помислима које вас узнемиравају. Отворена исповест руши све демонске сплетке.

          _____________

          НАПОМЕНЕ:

          1. Види: Сила Божија и немоћ човечија, М., 1994, стр. 259.

          2. Тројицки цветићи из духовног луга / ТСЛ., 1997, стр. 86-87.