header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Подсећање: циркузанти у мантијама или ко нам руши Цркву (видео) Штампај Е-пошта
понедељак, 12 децембар 2011

 СПЦ: Мантија и уз рокенрол

У Српској Православној Цркви све бројнији свештеници и монаси који се сматрају носиоцима новог духа. Очекује се да одговоре на питања које ново време ставља пред свештенство

СВЕШТЕНИКА који слуша рокенрол, монаха који облачи маскирну униформу или владику који се опушта свирајући гитару, већина православних верника у Србији доскоро није могла ни да замисли. Епископе крушевачког Давида (Перовића), ремезијанског Андреја (Ћилерџића) и липљанског Јована (Ћулибрка), међутим, овакви спојеви не чуде. Ова тројица архијереја, заједно са низом сличних монаха и свештеника, макар по својим занимљивим биографијама и интересовањима, сматрају се носиоцима новог духа у СПЦ.

Нова лица у врху Српске цркве, којима су владичанске инсигније поверене на овогодишњем мајском сабору, у црквеним круговима позната су не само по свом образовању већ и по енергији и отвореном начину размишљања. Сличне особине красе и десетине монаха и свештеника. Није тајна да се од ових људи очекује да припреме одговоре на питања које време поставља цркви, а која су протеклих година изостајала.

Међу новим владикама највише пажње јавности привукло је устоличење епископа липљанског Јована. Разлог за то је биографија овог архијереја, у којој је место нашла духовност, књижевност, рокенрол, савремене технологије, али и - војска. Професор књижевности и јужнословенских језика, резервни је подофицир Војске Србије и падобранац 63. падобранске бригаде. Осамдесетих година прошлог века био је укључен у алтернативне уметничке покрете на линији Скопље - Ниш - Загреб - Љубљана и свакако је један од најзанимљивијих тумача националне и глобалне поп културе.

 

Владика Јован важи за врсног познаваоца музике, а музичком критиком бавио се у часопису “Ритам”. Посебно интересовање гаји за музичко-социолошка тумачења музике група “Џој дивижн”, “Перл Џем”, “Џенезис”, као и филозофију нихилизма, која је саставни део њихове музике.

За врхунског интелектуалца и човека широких видика сматра се и нови владика крушевачки Давид (Перовић), који је и професор на Богословском факултету у Београду. У животопису овог теолога уписано је и да се бавио студијама књижевности, али и филмском и ТВ режијом. Пажњу јавности изазвало је његово дело посвећено бићу кича и шунда.

За светског човека важи и нови викарни владика ремезијански Андреј. Рођен је у Немачкој, говори више страних језика, а, осим као богослов, познат је и по ангажману на сарадњи СПЦ са другим црквама. Мање је, међутим, познато да је одличан познавалац црквеног појања, али и да свира гитару.

Веза са музиком заштитни је знак и оца Герасима, игумана манастира Ђурђеви ступови. Захваљујући својим љубавима из младости - рок музици и фудбалу - овај монах везао је за себе велики број младих из овог краја. Исповедање вере на једноставан и модеран начин, али и топла реч и љубав према свим људима, учинила је оца Герасима омиљеном личношћу и код хришћана и код муслимана.

На свој начин православље исповеда архимандрит Гаврило, игуман манастира Лепавина. Иако старији од 60 година, своје поуке пастви отац Гаврило упућује на чету, скајпу, “Фејсбуку”, где има више од 2.000 пријатеља.

Необичан је и ђакон Ненад Илић. После романа “Цариградски друм”, посветио се снимању документарног ТВ серијала на тему смисла и значаја иконе у православљу.

ЈЕДИНСТВЕНИ СТАВ

У ПАТРИЈАРШИЈИ СПЦ кажу да је црква пуна људи који својим врлинама и начином живота представљају православље и Христову науку. То је и разлог што се у врху цркве нерадо користе изрази “нови људи”, “савремени дух” или “модерна схватања”.

- Сваки архијереј, као и верник, део је једне целине - цркве - кажу у Патријаршији. - И поред тога што нас понекад оптужују за конзервативизам и затвореност, сваки епископ има право на свој начин размишљања, сопствени став, али то никада не утиче на саборност и јединствени дух цркве.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:357205-SPC-Mantija-i-uz-rokenrol

Последњи пут ажурирано ( субота, 25 новембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 39 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.