header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владимир Павленко: Шта стоји иза стратешке алијансе два највећа клана глобалних олигарха (2) Штампај Е-пошта
понедељак, 25 јун 2012

 Ротшилди неће Европску унију као „европску државу“, њихов штићеник је Обама

Уз помоћ распада СССР и на наш рачун, Американцима је пошло за руком да затворе безброј рупа у својој економији и финансијама. Бројке о томе колико и шта је конкретно извезено из наше земље навео је Бил Клинтон већ 25. октобра 1995. године на затвореном заседању Обједињеног комитета начелника штабова оружаних снага САД (објављене су почетком 2000-тих и веома су импресивне).

Притом, треба одати признање Рокфелерима – колико су могли, они су спречавали распад Руске Федерације, укључујући и Јељцина – који је, за разлику од Горбачова, заступао територијалну целовитост Руске Федерације. И не само Јељцина.

Оно што је опљачкано у бившем СССР било је довољно Америци за двадесет година. Поново је државни дуг одолео и опет су САД – „на последњој црти“ (14 трилиона долара укупног дуга – то није тек један годишњи буџет).
Шта Рокфелери да чине ако САД нестану? У својој новој књизи „Стратешка визија: Америка и криза глобалне снаге“ (објављена у фебруару 2012) Збигњев Бжежински отворено пише да данас САД личе на СССР пре распада и разматра две варијанте глобалног развоја – са америчким лидерством или без њега, тј., ако ствари називамо конкретно, онда без САД.

Поред кризе у еврозони, глобалну ситуацију оптерећује масовни одлазак топ-менаџера крупних финансијских компанија и корпорација са Волстрита, који је започет у пролеће 2012. године. (Такви кадрови у области финансија и банкарства одлично се оријентишу и дању и ноћу, и знају када, где и на шта мирише и куда, при каквом мирису и колико брзо пожурити.

За сваки случај, Рокфелери данас купују земљу у Аргентини и Чилеу. Али истурање беле заставе очигледно сматрају преурањеним.

УЛОГА САВРЕМЕНЕ НЕМАЧКЕ

Насупрот њих, Ротшилди врше притисак. Фрасоа Оланд у Француској њихов је штићеник. У Европској унији Ангела Меркел нашла се усамљена, а унутар своје земље у муклој дефанзиви. Социјалдемократи, који су оријентисани на Британију, узимају федералне јединице једну за другом, и ових дана су победили на локалним изборима, симболички важним, у Северној Рајни–Вестфалији. Нови рокфелеровски изузетак у виду неког Шредера бр. 2 у СДП за сада се не очекује.

У међувремену, парламентарни избори у Немачкој Федеративној Републици већ су 2013. године, а победа СДП значиће консолидацију читаве зоне евра од стране Ротшилдових. А онда ће се, уместо „европске државе“, коју су још од Хитлеровог времена градили Рокфелери, ЕУ претворити у мозаик расцепкан на општине – хаос, који, и ако буде нешто обједињавало, онда ће то бити зона слободне трговине, лишена сваког националног и религијског идентитета (и зато у потпуности одговара Ротшилдима). А у тај хаос ће увлачити (већ увлаче) ЗНД и Русију, почев од Украјине, Молдавије и Прибалтика, где, у суштини, хаос већ царује.

У САД штићеник Ротшилда је Барак Обама: у јуну 2006 године њега је шефовима Демократске партије представио нико други до Дорџ Сорош – најближи сарадник Ротшилда.

У Русији Ротшилди контролишу „породицу“ која је претрчала на њихову страну још у време Јељцина председника. Кључну улогу у промовисању њихових политичких интереса данас игра Волошин. Они такође имају заједнички бизнис са олигархом Дерипаском, а преко њега и са Чубајсовим креатурама – олигарсима Потањином и Прохоровим. (Управо одавде расту и ноге и рогови свих „наранџастих“, „снежних“ и „болотних“ уличних протеста у Москви).

Најпревејанији међу њима је Чубајс: одржава везе и са Ротшилдима (преко ексминистра финансија САД Л. Самерса, који се налази на челу Националног економског савета) и са Рокфелерима – члан је борда директора глобалне банке ЈП Морган Цхасе. Циљ је једноставан и јасан: у сваком случају држати се на површини – и не потонути.

За Ротшилде је посебно важна Кина. Ако успеју да кинеску елиту „угуше“ – а, судећи по расколу који је почео у вези са „предметом Бо Силаја“, то је, нажалост, кренуло – Ротшилди ће моћи да „завежу“ злато за јуан. И да га пажљиво подигну на статус нове светске резервне валуте, која није покривена нафтом као долар, него златом (због тога и повећавају цену злата).

Ако, пак, то прође, онда ће се ускоро моћи урушавати и долар и саме САД, о чему код нас, нажалост, многи одавно и наивно маштају као о нечем веома позитивном).

Због чега?

КИНА И ПИТАЊЕ ВАЛУТЕ

Да би се основао Северноамерички савез са новом валутом амеро, а затим – Трансатлантски савез, у којем би се Северна Америка, у потпуности у складу са „глобалним планом“ Римског клуба, ујединила са Европом, а амеро – са евром. И добила би се „права“ светска валута: фунта вероватно – а шта друго? (Овај пројекат атлантске трансформације предвиђен је Тексашким споразумима, које су у марту 2005. закључили челници држава чланица НАФТА – Северноамеричке зоне слободне трговине).

Међутим, за ову „пресвлаку“ – од долара до фунте (по свој прилици) – потребан је „стабилизатор“. Према плану Ротшилда, то и треба да буде јуан покривен златом (чију цену, као што смо се уверили, Ротшилди одређују сами), као и Кина, ојачана војном и политичком снагом.

Узгред, у оквиру уједињења, прецизније речено, куповине Рокфелера од стране Ротшилда, Кина и Јапан су од 1. јуна напустили међусобни обрачун у доларима и сада ће се он строго водити у јуанима и јенима.
Ипак, ова прича је за наивне. Јуан и јен се своде на заједнички именилац само преко еквивалента (појединачне мере вредности). Пре је тај еквивалент био долар (њега контролишу Рокфелери). А сада?

Пошто се не каже шта конкретно значи, улога појединачне мере вредности прелази на злато. А овај златни еквивалент (стандард), чија цена ће бити основ узајамног кинеско-јапанског обрачуна, биће контролисана од стране Ротшилда.

Односно, у блиској будућности Кини и Јапану потајно је наметнута промена глобалне финансијске власти. Другим речима, Рокфелери су предали још једну границу. А после тога очигледно су затражили примирје. Управо примирје, а не мир.

Исто тако су и Ротшилди 1917. и 1940. године молили Рокфелере за примирје у борби између кланова, и за америчку војну помоћ Британији против Немачке. Као што се каже, чист рачун, дуга љубав!

Ротшилди су сада, као и онда Рокфелери, љубазно пристали. Управо у томе и јесте унутрашњи смисао историјског споразума од 30. маја 2012. године.

Што се тиче историје, овим смо завршили. Прелазимо на суштину споразума.

Превела Ксенија Трајковић

Извор: „Нови Стандард“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 25 јун 2012 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 28 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.