Екслузивно за „Новости“, богослов Владан Миличић, студент духовне академије у Кијеву. Породица богослова Немање Спасојевића из Бијељине забринута за сина

Кијев - Драма је почела тако што су украјински националнисти дошли да преузму Лавру, где ми студирамо. Једни су говорили да то чине зато што је под Московском патријрашијом и хоће да је ставе под патронат Украјинске патријаршије, а други да су, у њој, наводно, неке драгоцености и да хоће неки људи да их узму, а они су ту да их спрече, рекао је за „Новости“ Владан Миличић из Цапарди, код Зворника, један од двојице студената Духовне академије у Кијеву, који је, од суботе увече у амбасади Србије у Кијеву.

По његовим речима, „није било никаквог насиља, они који су дошли у Лавру, чак су се извињавали, помогли им да изнесу ствари“.Наравно, како каже, „свеобухватно пратећи украјинску драму, ситуација није била пријатна, али је, од прексиноћ све лакше“.

- Амбасада Србије нам је и сигурно и пријатно уточиште и верујемо да ћемо за три до четири дана кренути назад кући, у Републику Српску - прича Владан. - Добро се осећамо, све је добро, у контакту смо са породицама и другим сродницима, пријатељима и чекамо повратак. Наравно, било би боље да свега овог нема, али шта је ту је.

Његов колега Немања, такође се јавио својима у Бијељини.

- Жив сам, здрав сам, све је у реду! Не брините. Све вас поздрављам и волим и ускоро се, ако Бог да, видимо.

Тако се, у најкраћем, родитељском дому, у недељу пре подне, као и предходних дана, јавио богослов из Бијељине, Немања Спасојевић(21), студент друге године Духовне академије у Лаври, у Кијеву, где, минулих дана букти рат. Немање је дете за пример, таквог га знају, не само у Ковиљушама, насељу у Бијељини, већ и читавом граду и граду, у овдашњим црквама, Епархији зворничко-тузланској, која га је, по највишим аршинима, одредила и упутила на престужну Духовну академију.

- Најважније нам је да је добро, да је жив и здрав-каже за „Новости“ мајка Љиљана Спасојевић. - Од почетка кризе су у сталном контакту са амбасадором Србије, на сигурном смо, кажу нам да не бринемо. А, ми родитељи ко родитељи, мада га често чујемо,јер телефни раде не можемо да се правимо као да је све у најбољем могућем реду. Гледамо, непрестано, све шта се дешава у Украјини и, природно је, да смо забринути за своје чедо.

Отац Радомир Радо, сестре Николина и Јелена, са мајком Љиљаном, озарена лица чекаку свако Немањино јављане. У гласу помешан оптимизам да ће, што пре доћи, са извесном сетом.

Мајчин отац, Драго Марић, који живи у варошици Јањи, где је, годинама, један од најугледнијих чланова у Црквеном одбору, такође, помно прати вести о свом миљенику, унуку, који има глас „као славуј“.

- Стижу добре вести и верујем, уз Божју вољу, да ће све бити у најбољем реду - прича деда драго, после богослужа у разговору са свештенством и верницима и јањарско-угљевичког намесништва. - Сила је од момка, рођен је за духовника, одличан је богослов, мило моје чедо. Једва чекам да га загрлим и пољубим.

Уз Спасојевиће су, поред свептенства и монаштва Епархије зворничко-тузланске, многи пријатељи, кумови, комшије, рођаци..

http://www.novosti.rs/