Само једна реч може да изазове неизлечиву болест

      С времена на време у друштву се распламсава расправа о томе да ли је дозвољено (да ли треба?) да се псује. Научници кажу да се псовке буквално урезују у генетски апарат услед чега настају мутације које из покољења у покољење доводе до дегенерација.

Када особа константно псује, њени хромозоми се кидају и савијају а гени мењају своје место. Због тога ДНК почиње да производи неприродне програме чиме се постепено на потомство преноси команда за самоуништење.

Експеримент у коме је семе биљака излагано дејству (пре свега ружних) речи вршен током дужег низа година. Резултат – скоро сво семе је угинуло а оно које је преживело постало је генетски дегенерисано. Ово дегенерисано семе је преносило многе болести које се преносе путем наслеђивања и након неколико генерација њихово потомство је било потпуно дегенерисано. Интересантна је чињеница да мутагени ефекат није зависио од јачине речи, тј. није важно да ли се се речи изговарају гласно или шапатом.

Закључак истраживача – речи имају не енергетски већ информациони ефекат на ДНК.

Спроведен је и супротан експеримент. Научници су „благосиљали“ семе, које је пре тога било излагано смртоносном радиоактивном зрачењу. Као резултат тога, измешани гени, покидани хромозоми и ДНК спирале вратили су се на своја некадашња места и умртвљено семе је оживело.

Скептици се са неповерењем односе према овим закључцима – како могу обични речи да утичу на наслеђивање? Једноставно речено, наша представа о генетском апарату који се састоји искључиво од хемијских компонената је – застарела. Да би се изградио живи механизам ДНК, потребне су много сложеније структуре. Програм човека је кодиран у физичким пољима која су изграђена око хромозома и имају холографску структуру.

Све информације о прошлости, садашњости и будућности тела су у концентрованом облику садржане у било којој тачки таласа генома. Молекули ДНК размењују те информације преко електромагнетних таласа, укључујући звучне и светлосне.[3]

Данас су научници научили да ДНК „допуњавају“ енергијом светлости и звука чиме се покрећу одређени генетски програми и стимулишу резервни капацитети организма.

Закључак је недвосмислен – ДНК опажа људски говор. Њене „уши“ су идеално оспособљене за пријем акустичних вибрација.

Једном је Пушкин написао својој жени: „не прљај своју душу читајући француске романе… „
Неко би могао да се подсмехне тој препоруци генија, али показано је да се читањем (и читањем у себи) шаље информацију која електромагнетним каналима стиже до ћелијског једра. Дакле, један текст може да лечи наследни материјал, а други да га оштећује.

Познати физичар Пјотр Гарјаев сматра да уз помоћ вербалних мисаоних облика човек ствара свој генетски апарат. На пример, дете наслеђује од родитеља деформисани програм и почиње да ружи и псује. На тај начин он уништава и себе и своју околину и друштвену и психолошку. И таква „снежна грудва“ се ваља из генерације у генерацију.

Дакле, нашем генетском апарату није свеједно какаве књиге читамо. Све се бележи у таласном пољу генома, тј. у таласном генетском програму који у једном или другом правцу мења наследне особине и програм сваке ћелије. Једна реч може да изазове неизлечиву болеста а друга – да излечи човека. Притом, ваша ДНК не разликује да ли ви комуницирате са живим људима или ликовима из ТВ серије .

Човек је налик на књигу утисака у којој се бележе како његови коментари и жеље, тако и коментари и жеље свих осталих људи. Ова информација не само да формира човекову личност, већ се уписује и у ДНК. Од те информације зависи и здравље његовог потомства.

         Молитва је јача од радијације ^[2]

Истраживачи су вршили експерименте са зрнима пшенице и јечма која су добила дозе зрачења од 2 до 10 хиљада рентгена. Честице високих енергија кидале су хромозоме – чинило се да су зрна већ мртва. Међутим, научници су их обрађивали нарочитим електромагнетским таласима на које су биле наслојене акустичке вибрације људског говора. И то не једноставног, већ ритмичког, упућеног високом идеалу – једноставно речено, молитвама. Као резултат тога у зрнима су формирани таласни “скелети” здравих хромозома, на којима су се покидани хромозоми обнављали. Генетски апарат ћелија се чудесно ослобађа од оштећења.

Засад том технологијом влада само група руских научника под руководством Гарјајева. Али, на сву срећу, молитве могу обнављати здравље и без помоћи техничких уређаја: то доказује хиљадугодишње искуство религије. Молитвама светих и обичних људи који су им се обраћали за помоћ, устајали би слаби, прогледали слепци, оживљавали мртви. И сада научници покушавају да пронађу објашњење тих чудеса.

Изгледа да молитве у генетском апарату буде резервне механизме које су наши далеки преци развили. Ти механизми су у стању да повећају отпорност на оштећујуће чиниоце из спољне средине.

На пример, познато је да гигантски љускари подносе чудовишне дозе радијације. Те древне животиње су такву способност стекле пре много десетина милијарди година када су живеле заједно са диносаурусима. Крајем мезозоика нагло је порастао радиоактивни фон. Можда су управо због њега диносауруси изумрли. Али, варани (врста јужних великих гуштера Varanus) су се прилагодили и доживели до нашег доба. А људи су се од онда врло много променили. Међутим, у нашем генетском фонду је, на сву срећу, очувана способност древних предака за обнављање после снажног зрачења. Само треба да научимо како да укључимо тај древни програм који се код љускара, по свему судећи, остварује путем фантомских механизама.

- Изванредна отпорност појединих организама на оштећујуће утицаје објашњава се тиме – каже Петар Петрович Гарјајев – што су они у стању да очувају здраве таласне матрице својих ћелија, ткива и органа. Њих стално разарају радијација, инсектициди, хербициди, електромагнетна поља, али се распали молекули обнављају по схемама таласних матрица.

Ми смо ту способност пробудили у зрнима пшенице и јечма, али се она и код људи може обновити. Тада ће се у њима појавити организујуће начело, некакав фантом здравља који ће се стално заодевати новом пути. Ма колико много ћелија да угине, уместо њих ће се увек стварати нове. Таквом човеку никакво зрачење не може наудити, па ни ултразвучно. Он под утицајем тог фантома младости неће старити. Раније, група Гарјајева није имала за циљ вршење експеримената на људима, прибојавајући се непредвидивих последица по њихов генетски апарат. Међутим, увереност научника је поколебана када су схватили да неки други “стручњаци” већ одавно тај апарат разарају, и не знајући шта чине. Може се испоставити да су ти експерименти већ предалеко отишли и да ће човечанство свој пољуљани генетски фонд моћи да обнови само вештачким методама, као у експериментима с озраченом пшеницом и јечмом.

Међутим, ја верујем да поједини људи то могу да учине и без помоћи технике. Свети оци православне цркве су уз Божју помоћ створили дивне молитве које изузетно благотворно делују на душу и тело. Многи наши преци су се тим молитвама исцељивали од најстрашнијих болести. А савремено поколење је толико немоћно можда управо зато што је свете молитве заборавило.

Референце:

[1] Распер.бг (превод: Редакција СРБског ФБРепортера)

[2] Преузето са странице: http://www.srpskapolitika.com/intervjui/2008/011.html

[3]http://eng.wavegenetic.ru/

[4] http://www.youtube.com/watch?v=uqOqghixGvM

Извор: „Фејсбук репортер“