Што је однос Берлина према украјинској кризи јаснији, то је очигледнија аналогија са операцијом „Конзерва“,   познатијом под називом „провокација у Глајвицу“, која је постала повод за напад на Пољску 1.09 1939.године. Истина, сада је географија догађаја нешто другачија и учесници нису исти, али је зато суштина остала: створено је осећање да се припрема нови рат, и да Немачка неће остати по страни.

Ту стрепњу потврђује и писмо познатих немачких јавних радника и политичара Ангели Меркел, коме је дат наслов: „Зар опет рат у Европи?  Неће у наше име!“ које је објављено пре месец дана. Људи који су га писали знали су зашто и о чему пишу -  још сасвим скоро су били главни кувари у немачкој политичкој кухињи: бивши председник Немачке, бивши канцелар Немачке, бивши премијери савезних држава, министри савезних држава. Захваљујући свом великом искуству они виде да се Берлин заједно са Вашингтоном, својом вољом или не, оријентише ка отварању новог оружаног конфликта у Украјини, који се веома лако може раширити по континенту.

Колико је ситуација озбиљна показује  и практично тотално ћутање медија о овом писму (о њему се дискутује само на интернет форумима). А то може да значи и да се медији у Немачкој припремају (или да њих припремају)  за рад у условима ратног времена, када су могућности за отворену дискусију о поступцима владе практично искључене.

После 70 година мира у Европи речено може да личи на бунцање, али има околности које указују баш на такву опасност.

А најважније: тандем Вашингтон – Кијев уопште не размишља о томе да   на територији Украјине могу да постоје и енклаве са ма и најмањим наговештајима  политичке самосталности. Контакт-група из Минска   то  протура само како би Кијев испунио задатак - да   добровољце натера на капитулацију. Али, преко крви која је у том конфликту већ проливена не може тек тако да се пређе, баш као и што са републикама  Донбаса  данас може да се разговара само о компромису, а никако не о капитулацији.

У таквој ситуацији као лајт-мотив Ангеле Меркел када говори о украјинском питању понавља се захтев Москви да „заустави агресију против Украјине“. О аргументима и чињеницама госпођа савезна канцеларка се брине исто толико, колико и јединствена Џен Псаки. Зато и долази до асоцијација на догађаје који су послужили као пролог за Други светски рат.

Према плану операције „Конзерве“ сарадници СС-а, преобучени у  униформе пољских војника, напали су на немачку радиостаницу  у пограничном градићу Глајвиц и на пољском језику прочитали анти-немачки проглас. Истовремено су други одреди напали немачку шумску управу  и царинарницу на немачко-пољској граници, а Химлерове групе су на место напада довезли затворенике из логора,   већ   побијене   инјекцијама и   преобучене у пољску униформу. Ес-ес-овци су такве људе називали „конзерве“, што је послужило и за назив операције.

Ујутро после тог догађаја по немачким медијима се разбеснела бура: „Пољаци су продрли на нашу територију!“, и колоне вермахта су прешле пољску границу.

Судећи по чињеници да се украјинска армија укопава у земљу дуж линије разграничења са добровољцима, судећи по тајним испорукама оружја из САД и по формирању буџета Украјине који води рачуна о потребама државе која се спрема за рат   врло је вероватно понављање  операције  „Конзерве“. Уопште није компликовано да се таква провокација направи на територији Украјине. Чланови казнених украјинских јединица, преобучени у униформе добровољаца ће направити „крвави пир“ на линији додира страна и тамо оставити одређени број лешева. Медији ће то једва дочекати и одреди „осветника“ ће почети други грађански рат чији је циљ да се са лица земље избришу и Доњецка, и Луганска Народна Република.

Логика ратовања нема милости - она ће почети да увлачи у сукоб све нове и нове учеснике, а Немачка сигурно неће остати по страни. Брзо  ће се испоставити да у тај рат треба да се улаже немачки новац, па немачка техника, немачко оружје, а можда  и различити „стручњаци“. Политичке последице таквог обрта догађаја могу и за Немачку да буду врло непријатне.

Ангела Меркел има само четири месеца да  политику Берлина  у украјинском правцу преокрене. Уместо да као главног кривца за конфликт проглашава Русију, она би могла да, заједно са Москвом, почне са  предузимањем корака ка преговарачком прогресу, полазећи од прадавне пословице „И најлошији мир је бољи од добре  свађе!“.

Могуће је да ће госпођа - вођа владе Савезне Републике Немачке доћи на помисао да је федеративна Украјина много боља ствар од спаљене и људском крвљу натопљене земље. А утицај немачких политичара на Кијев – уз утицај Москве, вероватно би довео до тога да се тај посао који   води  политичком регулисању покрене са мртве тачке. Уколико  до тога не дође, и точак рат почне да се котрља низбрдо, уз престанак зимске хладноће кроз  етар може да се зачује шифра „Бабушка умерла!“ којом  је 1.септембра 1939.године руководилац операције „Конзерве“  Рајнхард Хајдрих  објавио њен почетак. 

Извор: "Фонд стратешке културе"