Помоз Бог браћо,

Читам изјаву директора Патријаршијског управног одбора Стојадина Павловића који каже да заветни храст у Савинцима није "ни црква ни светац" и да "светост припада само људима јер су они освећени Духом Светим".

Да ли директор овом изјавом подилази бескрупулозним путарима не знам али је очигледно да је његово расуђивање на прагу протестантизма. Ако заиста нема никакве светиње ван човека онда је нема ни у крстовима, ни у светим предметима, убрусима, одећама, капама, светом уљу којим се помазујемо, иконама које побожни свет поштује... Онда би и њих могли да се решимо, да их распродамо да бисмо допринели "побољшању животног стандарда" у Савинцима и Србији!

Храст је лепа народна икона Христова и то је постао након христијанизације Срба што се најлепше огледа у божићним обичајима. Ушао је у Православље заједно са нашим паганским прецима, захваљујући мудрости и широкој љубави наших Просветитеља. Ову икону је Црква вековима брижно посећивала и освећивала у молитвама и светим литијама а сада би да је сече проналазећи нека патетично-хуманистичка оправдања.

Господин директор из Патријаршије се одриче заветног храста, враћа га у паганизам и не слутећи да ће за њим можда поћи и многи Срба, неутврђени, саблажњени црквеним скандалима, а опрелешћени све популарнијем нео-паганизму у Србији.

Дакле, са једне стране опасност од саблазни а са друге, много већа опасност по веру православну о чему Свети владика Николај пише у данашњем Прологу, (28. јун по старом календару):

"Протестанти су одрекли Богу чудотворство кроз материјалне ствари. Они су мислили тиме да одухове хришћанску веру, међутим су је баш тиме и осиромашили и онаказили. Они су одрекли дејство Божје моћи кроз иконе, кроз мошти светитељске, кроз крст, па најзад, неки од њих, и кроз Причешће. Ако би ишли доследно тим наопаким путем, они би морали одрећи и чудеса, која су се догодила од живога тела Господа Исуса, јер и тело Његово је било материјално; исто тако и чудеса од додира руку апостолских и светитељских, јер и те руке су материјалне, a да и не говоримо o жезлу Мојсејевом, o ризи и појасу Пресвете Богородице, o убрусу апостола Павла итд. У том свом одрицању протестанти стоје у опреци са целом старом црквом. Ево једног од хиљаде и хиљаде доказа, да Бог дејствује кроз ствари, нарочито онда кад хоће да прослави Своје светитеље: у Александрији подигнут је био високи стуб са статуом цара Теодосија у монашкој хаљини и са монашким штапом у руци за спомен цареве победе коју је цар, одевен у расу св. Сенуфија и са његовим штапом у рукама, однео над непријатељем. Кад Бог хоће, онда и једна хаљина светитељска побеђује силне војске неверничке. Ко сме ограничити дејство и начине дејства моћи свесилнога Бога?"

Света

+ + +

ХРАСТ НИЈЕ СВЕТИЊА

Црква са разумевањем гледа на брижни однос житеља насеља Савинац и шире јавности, за храст који се налази у поменутом месту, а на пројектованој и за изградњу сагласностима и дозволама одобреној траси ауто-пута на деоници Љиг – Прељина. Мештани овог краја знају шта за њих представља овај храст. Штета је што ово вишестолетно стабло није у евиденцији законске заштите и што код израде планске документације овог краја нико није указивао на храст и његову заштиту. Небрига мештана исказана је и тиме што храст већ деценијама нема карактер записа.

Болест која је притисла сам храст, сами радови у којима је исти поткопан као и штетне материје које ће се јављати након пуштања у рад поменуте саобраћајнице, сигурно ће му приближили животни крај.

Још код стварања света Творац је биљну и животињску врсту ставио у службу човека који треба да поштује своју прошлост, али да мисли и на будућност. Нико не треба да се хвали тиме што чува стару, оронулу кућу из поштовања према своме деди, већ треба да тежи да сагради нову кућу, показујући тиме да мисли на своје унуке. Познато је и у новијој историји нашег рода да су многи важни објекти међу којима и манастири измештани у реализацији животних потреба.

Важно је да се у овом случају религиозно одвоји од сујеверног. Храст не може бити црква нити светац. Храст се не може сматрати светињом. Светост припада људима јер су они освећени Духом Светим.

Ако је код храста некада била литија, она то може бити и у будућности у непосредној близини. На новоопредељеном простору требало би да буду засађени нови храстови међу које ће се поставити и заштите од пропадања, а од стабла постојећег храста начинити мала крајпуташица са крсним знаком. Новоустановљено место окупљања мештана може да буде и одмориште за путнике. На тај начин ће бити подигнут велики споменик и  храст ће много дуже живети него у постојећем виду.

Радоваће се  Земља и Небо ако овај ауто-пут да свој допринос побољшању животног стандарда и заустави даљи пад броја становништва у овом крају. Мештани Савинца и околине заједно са локалном самоуправом и ресорним министарствима треба да заштите од даљег пропадања зграду основне школе и уреде унутрашњост, историјски важног храма брвнаре у Такову.

Главни и одговорни уредник  „Телевизије Храм”

Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић

Извор: "Политика"