ПОВОДОМ ОДЛУКЕ ВАТИКАНА ДА ЗА ЛАТИНСКОГ СВЕТИТЕЉА ПРОГЛАСИ ЗЛОЧИНЦА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА

Никада зато не треба да зачуди што је Ватикан донео одлуку да прогласи за свога светитеља овог осуђеног злочинца и злотвора Срба, Јевреја и Рома, загребачког надбискупа Степинца, кога је папа Јован Павле Други прогласио за блаженог, да би једнога дана био канонизован.

Јован Павле Други је јавно, више пута, показао како мрзи православне Србе. Приликом своје посете Републици Српској и самостану Петрићевац који је недалеко од јасеновачког стратишта у Доњој Градини, одао је пошту римокатоличким свештеницима фрањрвцима који су клали срску децу и одрасле у Бања Луци и околини, а није се помолио за невине жртве Јасеновца. Овај поступак канонизације "надбискупа геноцида", како га у својој истоименој књизи назива италијански историограф Марко Аурелије Ривели, Ватикан показује целом свету своје право лице. Римокатоличка црква, као што се види у оромном броју правоснажних пресуда у разним земљама света, има међу својим свештенством огроман број криминалаца, педофила, сексуално настраних особа, мучитеља деце итд. Штампа и медији у свету свакодневно говоре о криминалним радњама појединих римокатоличких свештеника.

Произлази да канонизација једног злочинца попут Степинца није никакво чудо. Римокатолици су у стању да и то учине.

Бројни преживели заточеници Јасеновачког система хрватских логора, посведочили су у судским процесима да је вховни војни викар хрватских кољача Срба, Јвреја и Рома и врховни поглавар Риокатоличке цркве у Хрватској Степинац лично клао православну српску децу и лично је насилно преводио у католицизам невине жртве, о чему је сајт „Борба за веру“ већ писао. Он је лично водио у Рим на поклоњење папи јасеновачке кољаче.

Према томе, овим поступком канонизације злочинца Степинца, Римокатлоичка црква целом свету показује своје право лице. Степинац никада није показивао самилост према Ромима. Њих су у Хрватској сматрали за нељуде или гамад коју треба истребити. Сам Степинац и сви католички бискупи чланови хрватског парламента су гласали за доношење најгрознијих расистичких закона по којима су Срби и Јевреји стављени ван закона, па је свако могао да их убије, силује и опљачка, а да за та злодела никоме не одговара.

На захтев папе Фрање, Свети Архијерејски Сабор СПЦ је заједно да Бискупском конференцијом Хрватске оформио комисију на чијем челу је митрополит загребачки Порфирије која има задатак да саслуша образложење римокатолика о канонизацији Степинца и да да сагласност СПЦ. Хрватски кардинал Бозанић је саопштио да је канонизација Степинца готова ствар, а СПЦ се упушта са њима у некакву дискусију.

После свега изнесеног поставља се питање како поједини епископи СПЦ могу да се и даље боре за "добре односе са римокатолицима". Озбиљно забрињавају поступци појединих српских епископа који покушавају да "приближе" СПЦ Римокатоличкој цркви, који служе заједно са римокатоличким бискупима (иако то канони забрањују) и тиме воде СПЦ у "Загрљај" папи. Овакви српски епископи не схватју чињеницу да "секу грану на којој седе". Скандалозне су изјаве епископа славонског Јован Ћулибрка да Срби треба добро да измере сваку реч противy Степинца.

Скандалозно је и понашање захумско-херцеговачког епископа Григорија који служи са римокатоличким бискупима. Скандалозно је што поједини епископи СПЦ примају одличја од папе и љубе са њим. Скандалозно је што поједини наставници Православног богословског факултета шире јерес међу богословима.

Скандалозно је и што се СПЦ упушта унекакав дијалог са Бискупском конференцином Хрвтске и подлеже слаткоречивости папе Фрање.

Бојим се да ће својим поступцима екуменисти и новотарци у СПЦ отерати српски народ из цркве, а да ће народ, као што је чинио за време Турака и фанариота, чувати Православље и веру у својој кући. Епископи морају да схвате да су великодостојници само дотле док их народ признаје за такве. Када изгубе подршку народа престају да буду поштовани. Ово се показало тачним после свргавања и "пензионисања" великог броја "непослушних" владика и спроведеном диктатуром у њиховим епархијама.

Писмо послато професору Србољубу Живановићу,

Лондон, Велика Британија