Поштовани председниче, Брате у Христу, Томиславе, Ценим Ваш рад и ангажовање на челу наше Србије. Драго ми је било када сте постали председник државе. Надала сам се, очекивала и желела да са Вама на челу, Србија наша постане држава као у доба Немањића, у време наших Христоносних владара, да и власт уз народ, организује живот у свим сегментима, тако да јача Православље и Светосавље.
Нисам очекивала да Ви сада подижете нове цркве и манастире, али јесам да се велики празници Божић, Васкрс, Света Тројица, славе духовно и васпитно и традиционално и торжествено. Зато Вас МОЛИМ да учините шта треба да те предивне празнике који трају три дана, три дана је црвено слово, тако и прославимо, да можемо наше унуке да водимо на литургије свих тих дана, да од малих ногу уче ко су и одакле су и куда треба да иду. Једноставно је то, брате у Христу, Томо! Можда Ви можете сва три дана Божића да будете са вашим унуцима? Многи други, и ја, не могу. Моја деца као и бројних Православаца у Србији не живе у истом месту. Дођу нам унучићи за Божић, Васкрс, Свету Тројицу, буду дан уочи и на сам празник, и увече већ путују кући, јер им родитељи сутрадан раде! А празник још траје, још су црвена слова, литургије, звона звоне на црквама нашим... У срцима бака, као и мом, радост празника помућује туга растанка са најмилијима! Како да малишани наши осете сву величину и светлост празника, када га окрње радни дани световне власти, како да им објаснимо да је духовно вечно, а световно пролазно, како да их несметано водимо кроз школу домаћег васпитања и Србске православне побожности...? Како да их учимо да у овом времену страшних искушења, знају шта је истина и да живе врлински, у љубави, вери и нади? Једноставно је, брате у Христу, Томиславе, на челу сте државе Србије! Еј, оне Србије на чијем челу су били владари светитељи! Православна је ово Србија, пуне су цркве и манастири младог света и дечице. Дајте им још радости... Ето, приближава се Божић, кажите, одлучите, наредите да се Православни празници прославе колико трају, и више, да се породице окупе. Поздрављам Вас подсећањем на речи песме: ''О Небеска, о Србијо права, Ти си наша надежда и слава, Нада си нам јер Господа молиш. Слава си нам јер Христа узносиш.'' (Србски свети, манастир Рукумија, 2000.) Милост Божја, да је са Вама, брате у Христу, Томиславе и са вашима најмилијима! Славица Барбарић, новинар у пензији |