(Документ усклађен од учесника Сабрања Предстојатеља Помесних Православних Цркава у Шамбезију (21-28. јануара 2016. г.), осим представника Антиохијске Патријаршије.

Објављује се у сагласности са одлуком Сабрања Престојатеља.)

Члан 1.

Увод

Свети и Велики Сабор по благодати Свете Тројице јесте ауторитативно изражавање канонског предања и постојане црквене праксе у односу вршења саборског устројства у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, и сазива га Његово Свјатејство Васељенски Патријарх, уз сагласност Блажењејших Предстојатеља свих општепризнатих Помесних аутокефалних Православних Цркава. Он се састоји од чланова, коју су одређени у састав њихових делегација.

Члан 2.

Сазив Сабора

Васељенски Патријарх извештава о сазиву Сабора све Предстојатеље Помесних аутокефалних Православних Цркава патријаршијским писмима, у којима:

1) објављује о завршетку предсаборске припреме дневним редом Сабора, о коме је одлука била прихваћена свеправославно;

2) одређује време и место спровођења Сабора у сагласности Блажењејших Предстојатеља свих Помесних аутокефалних Православних Цркава и

   3) позива Помесне аутокефалне Православне Цркве, у сагласности са сваправославним договорима, постигнутим на Сабрањима Блажењејших Престојатеља, да одреде своје представнике на Сабору.

Члан 3.

Састав Сабора

   Чланови Сабора су архијереји, одређени од сваке аутокефалне Православне Цркве у својству њених преставника:

   1) број чланова је био одређен на Сабрању Предстојатеља свих Помесних аутокефалних Православних Цркава у марту 2014. године на Фанару;

   2) делегације могу да прате специјални саветници: клирици, монаси или мирајни; али, њихов број, као правило, не може бити више од шесторо (6) људи. Позива се такође помоћни персонал у броју од три човека, од сваке аутокефалне Православне Цркве.

   3) специјални саветници могу да присуствују на пленарним заседањима Сабора, без права речи или гласа; при том, потребно је да помажу у раду Секретаријата Сабора или Саборским Комисијама, где они имају право речи, и вршења посебних задатака, који им се дају.

   4) у наставку рада Сабора сваки Предстојатељ може имати уз себе једнога или, ако је то могуће, два јерарха – чланова делегације своје Цркве. Председавајући због својих многобројних обавеза може уз себе имати два таква члана и једног секретара. Сви саветници треба да седе иза својих Предстојатеља.

   5) у случају немогућности да Предстојатељ неке од Помесних Црквава лично присуствује на Сабору, или на једном од његових заседања, он треба да буде замењен другим архијерејем те Цркве, у сагласности с њеним правилима.

Члан 4.

Председништво Сабора

   1) Председавајући на заседањима Сабора је Васељенски Патријарх. Предстојатељи других Помесних Православних Цркава седе десно и лево од њега, сагласно диптисима Васељенске Патријаршије;

   2) чланови делегација Помесних Православних Цркава се распоређују сагласно поретку диптиха на за њих одређено место у просторији, где се врше заседања Сабора, при чему специјални саветници сваке делегације ради подесности заједничког рада седе поред њих.

Члан 5.

Пуномоћја Председавајућег

   Председавајући Сабора

   1) објављује о отварању и затварању рада Сабора;

   2) заједно са Предстојатељима аутокефалних Православних Цркава планира рад по питањима дневног реда Сабора, а такође сарађује с њима у циљу неодложног решавања било којих питања процедуралног карактера, или оних који се тичу рада Сабора;

   3) утврђује програм богослужења током рада Сабора;

   4) управља ток расправе сваког заседања, иступајући са критичким запажањима у зависности од околности, с циљем обезбеђивања веће сагласности расправе задацима Сабора;

   5) даје члановима Сабора реч и наступа као јемац тачног очувања и правилне примене принципа важећег Правилника, ради тога да би се обезбедио ток рада, који одговара и принадлеже црквеном поретку;

   6) усклађује рад Свеправославног Секретаријата Сабора.

Члан 6.

Секретаријат Сабора

   Секретаријат Сабора је свеправославни, наиме:

   1) он укључује једног јерарха из сваке делегације, као и секретара за припрему Светог и Великог Сабора, који врши надзор над радом Свеправославног Секретаријата;

   2) члановима Секретаријата у њиховом раду помажу одговарајући саветници: клирици, монаси или мирјани, који се бирају од саветника делегација Помесних Правосланвих Цркава и треба да подржавају вишеструки рад Свеправославног Секретаријата. Број таквих саветника не може прелазити два човека сваке делегације.

Члан 7.

Пуномоћја Секретаријата Сабора

   На пуномоћја Секретаријата Сабора се односи:

   1) стварање фасцикли с одговарајућим материјалима предсаборског тока, ради припрема текстова по питањима саборског дневног реда, на званичним језицима рада;

   2) вођење Протокола заседања Сабора;

   3) помоћ у раду пленарних заседања и саборских комисија;

   4) обезбеђивање одговарајуће организације синхроног превода саборских расправа на службеним језицима;

   5) стварање Специјалних комисија, како ради састављања Саопштења с циљем непосредног обавештавања јавности о ходу рада Сабора, тако и за припрему његове Посланице;

   6) одговарајуће обавештавање присутних посматрача из других хришћанских цркава или конфесија, путем стављања на располагање одговарајућих фасцикли са питањима саборског дневног реда;

   7) неодложно решавање свих других непредвидивих питања практичког или процедуралног карактера.

Члан 8.

Рад Сабора

   Рад Сабора почиње и врши се савршавањем свеправославне Божије литургије, на којој началствује Васељенски Патријарх, и у којој учествују сви Предстојатељи аутокефалних Православних Цркава, или њихови представници сагласно с диптисима Васељенске Патријаршије;

   1) он се спроводи у форми пленарних заседања или/и саборских комисија, сагласно израђеном програму рада по питањима дневног реда - текстова, који су једногласно одобрени на Свеправославним предсаборским конференцијама и Сабрањима Предстојатеља аутокефалних Православних Цркава;

   2) на саборско разматрање се не могу износити текстови или нова питања, који нису били једногласно одобрени Свеправославним предсаборским конференцијама и Сабрањима Предстојатеља, за изузетком Посланице Сабора. Његов нацрт ће бити спремљен од специјалне Свеправославне комисије на недељу дана до сазива Сабора и биће одобрен од Предстојатеља Православних Цркава.

   3) са изузетком почетка и завршетка рада Сабора, сва друга заседања се врше иза затворених врата.

Члан 9.

Расправа

   1) Расправа се врши на службеним језицима Сабора: грчком, руском, француском и енглеском, као и на арабском као радном језику. Превод на њима се врши синхроно;

   2) Питања се разматрају у том поретку, у каквом они стоје у саборском дневном реду. Расправа је строго ограничена само темом утврђеном за свако конкретно заседање.

   3) Било каква иступања ван теме се забрањују, иначе се говорник лишава речи, са изузетком случајева када је то иступање основано и тиче се процедуралног питања или питања личног карактера, и према томе, ко тражи реч треба да у таквом случају укаже који је, наиме, став Правилника нарушен.

Члан 10.

Учешће у расправи чланова Сабора

   Иступање на Сабору је слободно, међутим, нико не може говорити ко претходно није тражио и није добио допуштење Председавајућег Сабора.

   1) О својој жељи узимања учешћа у расправи о конкретном питању, делегати Сабора треба да писмено упознају одговарајућег члана Секретаријата Сабора, који води списак редоследа оних који желе да наступе, и даје га Председавајућем Сабору;

   2) временски оквир сваког говорника не може прелазити десет (10) минута, а у случају поновног наступа, ако су потребна објашњења, или Председавајући Сабора сматра то неопходним или корисним – пет (5) минута. Предстојатељи аутокефалних Православних Цркава имају на располагању двоструко више времена;

   3) не дозвољавају се неумесне препирке речима и личне размирице међу члановима Сабора, зато што је то не само страно, већ и супротно задацима Сабора. 

Члан 11.

Исправке текстова

   Формулисани предлози о уношења поправки, исправљања и допуна у текстове по питањима дневног реда, као и у текст Посланице Сабора, који су једногласно утврђени Свеправосланвим предсаборским конференцијама и Сабрањима Предстојатеља, у време разматрања сваке теме

   1) предају се од стране делегација аутокефалних Православних Цркава у Секретаријат Сабора ради тога да би их Председавајући предао пленарном заседању, и о њима било донета службена саборска одлука;

   2) одобравање тих поправки по завршетку њихових разматрања врши се сагласно установљеној свеправославној процедури путем испољавања консензуса делегација свих аутокефалних Православних Цркава. То значи, да се не утврђују поправке које нису биле прихваћено једногласно.

Члан 12.

Гласање и утврђивање текстова

   Гласање према разултатима разматрања и прегледа текстова од стране Сабора по питањима дневног реда

   1) врши се од стране аутокефалних Православних Цркава, а не од сваког посебног члана представљених делегација на Сабору, сагласно једногласној одлуци Сабрања Предстојатеља Православних Цркава;

   2) ситуација да на Сабору гласа Црква, а не члан делегације, не искључује могућност, када један или неколико јерараха делегације неке аутокефалне Цркве заузму одречан став у односу на унесене поправке, или било ком тексту уопште. Чињеница несагласности се уноси у Протокол Сабора;

   3) оцена таквог несагласја јесте унутрашњи чин те аутокефалне Цркве, којој припадају архијереји. Црква може гласати полазећи од принципа унутрашње већине, које изражава њен Предстојатељ, и зато јој треба дати неопходно место и време за расправу по том питању унутар делегације.

Члан 13.

Прихватање и потписивање текстова

   Једногласно прихватање текстова по питањима дневног реда Сабора саставља се на четири службена језика и имају исту снагу. Они:

   1) се потписују иницијалима свих Предстојатеља аутокефалних Православних Цркава на свакој седници и на свим службеним језицима Сабора, а на крају докумената потписују се од Предстојатеља и свих чланова Сабора;

   2) потписане саборске одлуке, као и Посланица Светог и Великог Сабора, шаљу се патријаршијским писмима Васељенског Патријарха Предстојатељима аутокефалних Православних Цркава, који њихов садржај објављују као саопштења својих Цркава. Ови документи имају свеправославни ауторитет.

Члан 14.

Учешће посматрача

   Посматрачи из других хришћанских цркава или конфесија, као и међухришћанских организација присуствују на почетку и завршетку рада Сабора, без права речи или гласа.

Члан 15.

Припрема Протокола

Протоколи рада Сабора ће бити дешифровани и обрађени у установљеном поретку ради публиковања на службеним језицима и слања свим аутокефалним Православним Цркава, од стране специјалне Свеправославне Протоколарне комисије Секретаријата Сабора, одређене одлуком Предстојатеља свих аутокефалнх Православних Цркава.

Члан 16.

Обавештавање медија

По одлуци Председавајућег и уз салгасност Предстојатеља других Православних Цркви ствара се Саборна комисија од четрнаест чланова Сабора (по један из сваке Цркве), којој помажу специјални саветници. Комисија ће правилно обавештавати средства масовног обавештавања о току рада Сабора.

Само новинари, који су добили неопходну акредитацију у Секретаријату за припрему Светог и Великог Сабора, могу присуствовати на почетку и завршетку рада Сабора.

27. јануара 2016. године, Шамбези

Превод: архим. др Никодим (Богосављевић)

______________

[1] Κανονισμός οργανώσεως και λειτουργίας της Αγίας και Μεγάλης Συνόδου, http://www.romfea.gr/diafora/6182-kanonismos-organoseos-kai-leitourgias-tis-agias-kai-megalis-sunodou (15. 03. 2016.); Регламент организации и работы Святого и Великого Собора Православной Церкви, https://mospat.ru/ru/2016/01/28/news127391/ (29. 01. 2016.).