Веома сам задовољан што у Србији постоје људи који схватају да је будућност државе само у једном — да се врате у Србију. Док нисте у Србији, то није Србија. То није Србија, још увек није Србија. Напустили сте своју Србију, ону Србију о којој је говорио цар Лазар. Након што сам прочитао речи цара Лазара, провео сам многе бесане ноћи. Какве речи и какве мисли! О чему пише велики српски светитељ. Сви смо ми православни. И ми морамо да схватимо да, када је велики српски светитељ Николај (Велимировић) писао о цару Лазару, то није био само обичан књижевни есеј. Он се, пишући, обраћао и Србима и Русима и свим православним народима.

Како бисмо могли да то читамо као фикцију? То је показатељ како треба да живимо. То је вечита дилема. Да издамо Србију зарад тренутне добити или да не издамо Србију и да жртвујемо себе. То је завет и за нас Русе. Да ли смемо да издамо Русију? Колико пута смо издали Русију? Издали Русију и издали Србију. И, да ли нам је добро? Живимо ли добро? Да ли нам држава цвета? Лутамо, лутамо и не видимо крај свом лутању. Изгубили смо се.

Ми сада много говоримо о Великом отаџбинском рату. Кажемо да смо победили. А ко је прави победник у Другом светском рату? Изгубили смо 27 милиона људи, а победник рата су САД. Они су постали господари света. Како се то догодило? Зашто се то десило? Изгубили смо 27 милиона, а они 300 000 људи и постали су господари света. Ми не размишљамо о томе.

Када говорим младим људима, питам их да ли знају која је била просечна старост ратника који су стигли до Берлина. На филму су приказани дечаци од 19-20 година, али истраживања кажу да је просечна старост обичног војника-победника била 39 година. То су били обични војници, људи који су рођени у Царству. Они су ушли у Берлин.

Попис из 1936 године је, по Стаљиновом наређењу, сакривен. Зашто? Јер је више од 60% људи рекло да су православци. То је био страшан ударац за стаљинистички режим. Двадесет година је уништавао цркву, убијао вернике, убио или протерао милионе људи, а и даље је 60% Руса сматрало себе Хришћанима.

Од девет маршала победника Другог светског рата, четворица су били официри царске војске, двојица су у царској војсци били подофицири, а двојица војници. Само један од њих није служио у царској војсци. Да ли је то познато? Не. И данас се тврди да је Стаљин победио у рату.

Црвена армија је потпуно уништена 1941 године. Немци су дошли надомак Москве. Тек када је дошла зима, из Сибира су стигли људи.

Има оних који памте речи немачког генерала Халдера.

„Ми не разумемо одакле су дошли ти људи“, написао је он.

„Да ли мислите да се они боре за нас? Не, они се боре за мајчицу Русију“, рекао је тада Стаљин америчком амбасадору.

У нашем институту ради старац од 77 година. Он нам је причао да је његов отац био сељак коме је одузета земља 1936 године. Тада је побегао на Урал, а касније у сибирско село Бодајбо. Када је требало да пође на фронт, његов мали син је чуо да његов отац каже жени:

„Ја ову власт немам намеру да штитим. Одмах ћу да се предам“.

Али, после три или четири месеца су примили писмо са фронта.

„Знате, они желе да униште нашу Русију и наш руски народ“, писало је у писму.

Зато се није предао и након две године је херојски погинуо у Лењинграду. Он је бранио мајчицу Русију и руски народ. Ово је суштина наше победе и нашег поновног рођења.

Често кажем: браћа Срби, браћа Руси, браћа Грци, браћа Бугари. Русија и Србија су хиљадама година живеле по истим законима и по истој традицији. Зашто смо одједном одлучили да смо паметнији од цара Лазара, цара Душана, мудрији од Александра I, Александра Невског, од хиљада наших светитеља, од Светога Саве?

Зашто смо се њих одрекли? Зашто смо изабрали Парламент у коме варамо једни друге? Зашто смо напустили хиљадугодишњи пут? Педесет генерација моје породице је живело по истом закону, а онда наиђе генерација која каже да смо будале и да смо погрешно живели. И да треба да почнемо правилно да живимо.

Зато данас ван Русије живи 25 милиона Руса. Украјински нацисти их малтретирају и убијају их. Колико милиона Срба живи ван Србије? Где су Косово и Метохија? Све то је резултат одрицања од наше традиције, наше вере, од свега. Постали смо превише паметни. И који је резултат?

Поделили смо се, растурили смо наше источно словенско братство. Украјина, Белорусија, Русија, милиони Руса живи у Казахстану. Подељена је и Србија. Сада имамо босанске Србе, црногорске Србе. Само се смањујемо. Ускоро ће остати само Москва и Београд.

„Постојимо јер смо имали стуб око кога смо се сви окупљали. То је наша православна вера, наша Црква. Ако се од њих одвојимо, веома ће лако да нас поделе“, рекао је давно Владика Димитрије.

У совјетско време је постојала анегдота. Наставник је рекао разреду да Бог не постоји и да сви запрете песницом небу. Сва деца су то урадила сем дечака Мише.

„Мишо, зашто небу не запретиш песницом?“, питао је наставник.

„Ако тамо нема никога, шта је смисао претње? А ако је тамо Бог, зашто да се свађамо са њим?“, одговорио је дечак.

Научили су нас да песницом претимо небу. И шта је резултат тога? Порушени храмови. На мојим предавањима су потомци људи који су одбили да прете небу песницом. Они су наша одбрана. Ту је потомак витеза светог Ђорђа из Првог светског рата Павла Андрејевича Кузубова и потомак чувене породице Петра Уварова. Њихови дедови су прошли кроз Југославију. Деда Павла Андрејевича је служио у Краљевској војсци и био је начелник одељења у Министарству одбране. Живео је у Земуну. За њих је ово сусрет са другом отаџбином.

То су било људи који су стали у одбрану Русије и положили свој живот за њу. Али, ми смо претили небу песницом и платили то са 27 милиона жртава.

Увек питам колико људи је погинуло у Првом светском рату. Сви кажу много. Да, много. Онда питам да ли су у Русији гробови оних који су убијени у Првом светском рату. Кажу да јесу. А нису. Нема гробова погинулих. Постоје гробови умрлих у болницама. Гробова ратника нема. Јер цар Николај није дозволио Немцима и Аустроугарима да уђу у Русију. Тада непријатељ није стигао ни до Минска. А у Другом светском рату смо током три године изгубили цео европски део Русије.

Када кажу да је цар лош, питам како је за време цара број Руса повећан за 55 милиона? Тада су у Русији рођени Пушкин, Љермонтов, Мендељев, Достојевски, Чехов. Тада је изграђена пруга од Москве до Владивостока за 10 година а данас ни најкраћу никако да завршимо.

Ми смо учили лажну историју. До дана данашњег је Русу тешко објаснити да је било сјајних ствари у време царевине. Било је проблема, наравно, некада су они били велики, али је су то били проблеми развоја. Ех, када бисмо само знали своју историју и своја достигнућа.. Али, део Руса ни данас не прихвата никакве аргументе. Само понављају да је то била крвава царевина.

Успели су да створе и лажну религију, јер су схватили да су Руси без вере ништа. Циљ је био уништити свету Русију. У замену су дали нови идеал, комунизам на земљи. Створили су лажног „Бога“ Лењина, и његовог лажног „светитеља“ Стаљина. И, као и свака јерес, заузела је срца људи и не дозвољава им да разумеју шта је свето, када то црнило сматрају светлом.

Видим овде доста својих вршњака. Шта да кријемо? Ми смо скоро на крају. Нећемо живети још дуго. И немамо права да цео живот будемо тихи и да говоримо истину само у својој кући. Доста је било! Неопходно је рећи оно што лежи на срцу. Свега се бојимо. Не бојте се! Бог нам је дао живот и проживели смо га добро. Сада је време да кажемо шта осећамо. А срце сваког Руса каже да је најважнија ствар на свету истина. А истина је Господ Бог. Без ове истине никуда не можемо стићи.

Погледајте шта смо доживели. Црна Гора се придружила НАТО. Питам Црногорце који су желели да уђу у НАТО чему им глава служи. Због чега САД све прикупљају у НАТО? Ми у Институту видимо да се припрема одлучујући напад на Русију. Зар је могуће да то не схватате?

Ако пустите НАТО у своју земљу, ако им дате базу и дозволите им да поставе ракете, морате схватити да ће, када до напада дође, доћи до незамисливог и да ће руске ракете падати по црногорској земљи! Схватате ли колику глупост смо доживели? Можемо бити приморани да ратујемо са својом црногорском браћом! То се може десити, јер сте ви сада део НАТО!

Браћо Срби, и вас могу да увуку у тај савез. Зашто је неопходно да нестане последње острво независности? Зато да би га претворили у јединствени фронт против Русије. Нашем Председнику је то очито. Тај фронт је скоро постављен. Остала је само Србија. И ако и она поклекне, доћи ћемо до апсурда. Да Срби буду против Руса. Потпуно смо изгубили сваки животни смисао.

Против Русије се води хибридни рат. Увели су нам економске, политичке и културне санкције. У јеку су оружани сукоби у Донбасу и Сирији. Турска провоцира. И баш сада браћа Црногорци приступају НАТО.

Сами смо издали себе. Док се не вратимо Русији, док се не вратимо Србији, ништа нећемо имати. Док се не вратимо Богу, ништа нећемо имати. Свакога дана морамо бити са Богом. А ако протествујемо против агресије на рок концертима, бићемо сигурно поражени. Ми можемо победити само молитвом и вером у Господа нашега Исуса Христа.

Извор: "Правда"