У чему је суштина греха примања данашњих бројчаних идентификатора и будућих ''печата – жигова'' у светлости Христових заповести

''Зашто ви Мене зовете: Господе! Господе! – а не извршујете то што вам говорим?'' (Лк. 6:46).

  Многим људима је неразумљиво – у чему се лично састоји грех примања садашњих бројева? Такви говоре: ''ми се трудимо да не учествујемо у злим делима света а контролни број у компјутерској бази података, ништа не значи''. Но, тако мисле само при површном погледу на то тобоже апсолутно нерелигиозно питање и, оно што је главно, јер смо ми навикли да свако дело посматрамо не у светлости Христових заповести већ просто ''по човечански''. Покушајмо, с Божијом помоћу, да откријемо суштину датих проблема – још дубље – у светлости Јевнђелских заповести, по којима ће нам се судити на Страшном суду.

   ''Сваки који чини гријех и безакоње чини; а гријех јесте безакоње'' (1.Јов. 3:4) т.ј. када човек поступа не по закону Божијем, већ по својој греховној жељи. Када ми са потцењивањем испуњавамо Христове заповести у свакодневном животу – тада ми у величини затамњења својим гресима, престајемо да сагледавамо своје грехе, па и оне који се тичу примљених бројчаних идентификатора.

   Грех се уопште, обично јавља тада, када човек одређујући смисао и циљ свога живота (уопште и појединачно у сваком случају) мисли ''не о томе шта је Божије, него шта је човечанско'' (Мт. 16:13). То јест, примајући решење, ми не размишљамо о томе колико ће то или друго дело бити угодно или пријатно Богу, но се бринемо о томе колико ће то дело бити пријатно нама.

  ''Буди милостив према себи да не буде то (страдање) с тобом'' – шапће ''леви саветник'' сваком човеку. И у томе је скривена највећа, најнеприметнија саблазан ђавола за нас, иако је такав улизички (тобоже човекољубив) предлог веома пријатан за нас. И прихватајући ту саблазан, ми већ не тражимо познање и испуњавање  Божије воље, но тражимо испуњавање своје воље, устремљене ка блаженом животу на земљи, а такође воље ''човечије, која одвраћа од истине'' (Тит 1:14) – упркос заповести да их не слушамо, ми их ипак слушамо. Таквим видом, живећи ''по обичају овога света'' (Ефе. 2:2) ми не видимо грех у примању бројчаних идентификатора.

    Ако говоримо кратко, то је грех – у одступању.

 ''Да вас нико не превари ни на који начин; јер неће доћи док најприје не дође отпадништво и не појави се човјек безакоња, син погибли''           (2. Сол. 2:3).

  И читајући реч ''отпадништво'', није потребно одмах ''климати'' у правцу архијереја и свештеника, као што је то код неких прешло у погубну навику.

  Сваки човек треба пажљиво себе да сагледа у светлости Христових заповести и да одреди (определи): не јавља ли се почетак одступања лично у мени и у мом свакодневном животу?

 То се јавља у речима, делима, осећањима, мислима, и жељама и завршава се постепено и неприметно. То се не дешава у току једне године. То одступање се констатује у некаквим преломним етапама као завршни факт (како у појединачном тако и општецрквеном животу). У том се односу, као упадљив пример (време Христа), јавља среброљубље Јудино, доводећи до издаје Господа, неморални живот народних старешина, предајући на распеће Сина Божија и привезаност ка земљи јудејској, не увидећи у необичном, смиреном Чудотворцу очекиваног Месију.

  У Русији, слободоумље, топлохладност, и пад карактера номиналних хришћана у почетку ХХ века, омогућили су да се изврши револуција. После револуције, то ''ослобађање'' од ''конзерватизма'' довело је до обновљенства.

  Грех одступања јавља се у томе, што ми по својој чистој савести не можемо да кажемо: ''међутим, наше живљење је на Небесима, откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа''(Фиб. 3:20) а ако неко може тако да каже, то – слава Богу! Но, колико је таквих? ...ако је наше живљење већ приземљено – ми смо у опасности.

  Светитељ Андреј Кесаријски у тумачењу 8. стиха 13. главе Апокалипсе каже: ''ако њихова имена нису записана у животним књигама Агнецовим (књига живота Агнеца – Христа) и живећи на земљи незнатно (т.ј. безначајно) и немарни су према Небесима, једино служе земним делима, они ће се поклонити антихристу. Јер су они приклоњени земљи а немарни су према Небесима'' ...јер је телесно мудровање – непријатељство Богу, пошто се не покорава закону Божијем, нити пак може'' (Рим. 8:7).

  У такву погибељ ми излажемо себе, прилепивши се ка земном, телесном и кратковременом. Светитељ Јован Златоуст каже: ''ако се ми прилепимо ка садашњем, да ли ће нам поверовати да ми стремимо ка другој отаџбини?... Зар ти не знаш како је заповедао Христос?'' (том VII), - а Христос је заповедао: ''Ко мени служи, за мном нека иде, и гдје сам Ја, ондје ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст Отац мој'' (Јов. 12:26).

  Тако, ако не испуњавамо вољу Божију, која нам је откривена у Његовим заповестима (а таквим обликом одступајући од Христа) неминовно, чак и не желећи, ми се придружујемо духу одступника – ђаволу и већ почињемо да творимо његову вољу.

  Воља Божија о спасењу човечијег рода састоји се у следећем...''да буду (људи) са Нама једно... како је о томе рекао Христос у својој првосвештеничкој молитви ка Богу – Оцу: ''не за њих (Апостоле), не молим се само за њих, но и за вернике... да буду сви једно, као Ти, Оче што си у мени и Ја у Теби, да и они у Нама једно буду, да свијет вјерује да си ме Ти послао'' (Јов. 17:20-21).

  Ради стицања таквог сједињења са Христом, дат нам је земни живот.

   А воља непријатеља Божијег ''кнеза овога света'' подобна је споља: да се сви обједине около њега по његовој заповести: ''Пролетери свих земаља уједините се!''

  Наша воља с ким ћемо се споља ујединити, приликом одобрења тог или другог процеса (или облика живота) – увек има спољашњи израз: у првом реду, у присвајању нових назива и имена. Тако, на пример – они који верују у Христа, зову се хришћани, примајући ангелски вид, постају монаси/монахиње – ''монашки'' живећи – добијају ново лично име, а људи комунистичке партије, добијали су партијске псеудониме ''Стаљин'', ''Калинин'' итд.

  Ако се ми обратимо Светом Писму, по коме смо дужни да проверавамо све своје мисли, видећемо да у старо време, када је Авраам ступио у завет са Богом, Господ му је дао друго име: до тада он се звао Аврам, а када је ступио у завет са Богом т.ј. обећао да ће служити Богу, Господ му је дао име Авраам, додавши само једно слово. И Сара је била Сара, а постала је Сарра (см. Бит. 17:5,15). То јест, једно додатно слово је сведочило о томе да су људи променили свој начин живота, своје служење, и однос према Богу. А наши данас творци ''новог светског поретка'', предлажу примање нових бројчаних имена и тим фактом примања, људи ће сведочити своју спремност да служе новом господину ''књазу овога света''.

  Свима нама сада је неопходно да дознамо, да када је Исус Христос дошао на земљу, приневши Његово учење о Царству Божијем: ''него иштите најприје Царство Божије и правду Његову, и ово ће вам се све додати'' (Мт. 6:33), и о ношењу крста: ''ко не узме крст свој и не пође за мном, није Мене достојан'' (Мт. 10:38).

  Створили су Цркву и почели су да се зову по Његовом имену – Хришћани (добијајући у Светом Крштењу лична имена). А Јудејцима, одбацивши Христа, Господ је рекао о антихристу: ...''Ја сам дошао у име Оца Својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити'' (Јов. 5:43). Будући да се више пута спомињало у Светом Писму име антихриста, представљено у виду броја, затим примањем нових доживотних бројчаних имена (идентификатора личности, у виду имена ''звери''), настала је последица вековне богоборне идеје сатане, а са тим и формирање цркве будућем антихристу.

У Светом Крштењу одрекли смо се ''од ђавола и свих дела његових''. А као главно ''дело'' непријатеља Божијег јавља се стварање ''раја на земљи''. И у основи тог ''раја'' јавља се саблазан удовољавања својих страсти, потцењујући закон Божији (што се у суштини јавља као богопротивљење). Но, такво унутрашње расположење људи, као и то што се приближава крај историје човечанства – о чему нам је и предсказано: ''и опустошиће сву земљу безакоње'' (Прем. 5:24) - а не термонуклеарно оружје итд. како нам се каже...

Због тога је многострани циљ стварања ''новог светског поретка'':

·  уништити на земљи (у људским срцима) спасоносну веру у Христа, заменивши је са свакодневном религијом антихриста, а у појединостима – вера у то да се може лепо живети и не испуњавајући законе Божије.

·  Чеда Христове Цркве објединити у једно ''веће'' стадо с неверницима и јеретицима, стварајући екуменистичку ''интернационалну цркву'' – и тада ће се испунити речи Христове: ''...кажем вам да ће их убрзо одбранити. Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи''? (Лк. 18:8).

·  Учинити све могуће, да би човечанство почело да ропће на Бога и да одступи од Њега, а као последицу, сва људска унутрашњост да подржи вековну, богоборачку идеју сатане – о циљу овога – да се човечанство окоми против Бога, које је казано у Откровењу: ''Јер ово су духови демонски који чине чудеса, и одлазе царевима цијеле васељене да их скупе на бој за Дан онај велики Бога Сведржитеља'' (Откр. 16:14).

Тако, под благопријатним предлогом ''благоустројства света'', ђаво оваплоћује у живот своју многострану богоборачку идеју. Ми, не разумевајући дубину лукавства сатане, одобравамо тај план и примамо учешће у његовом оваплоћењу у живот.

   Ми, Хришћани, ''суграђани светих'' (Ефе. 2:19) и ''чеда Божија'' (1. Јов. 3:10), не пазећи на забрану Божију ''саображавати се овоме веку'' (Рим. 12:2), ступамо у сједињење са ''невернима Богу'' (2. Кор. 6:14-16) примајући од њих бројчане идентификаторе. То произилази из тога што ми не видимо зло у ''новом светском поретку'' и одобравамо га. Тако ми признајемо (индиректно) да ван Бога и воље Божије – у Божијим противницима (сатани) – може да буде нешто добро. А то је већ – неверовање, богохулство и почетак богоборства.

 Ко одобрава и прима то данашње ''усавршавање'' (бројчану идентификацију личности) у коначном исходу, може да одобри и прими и остала дела ''књаза овога света'' и његових присталица. Зато нам је заповедано у Светом Писму: ''...не одобравај то, што одобравају нечастиви: разуми, што се они ни до самога ада неће исправити''(Сир. 9:15). Пошто кроз такво одобравање и они благочестиви, неприметно ће постати нечастиви.

   Ето зашто нам је дата заповест: ''покорите се Богу и успротивите се ђаволу'' (Јак. 4:7) у свим идејама и делима његовим, т.ј. у свим оним – богоборним, јер они желе на први поглед да представе његове идеје као благотворне т.ј. оне које ''усавршавају'' и ''улепшавају'' наш живот.

  Но, фактички, крајњи циљ светске идеологије богоборства представља глобално распрострањивање религије богопротивљења, обоготварајући ''књаза овога света'' – ђавола (''аждају'') и његовог штићеника – антихриста (''звер''): ''и видјех једну од глава њезиних као на смрт заклану, и њезина смртна рана излијечи се. И сва земља дивећи се пође за звијери, и поклонише се аждаји која даде власт звијери'' (Откр. 13:3).

Присвајајући нам број, нас уписују у једно ''стадо'' са слугама ''овога света'', а ми се плашимо да се одвојимо од њих ''ради света'', заборављајући шта је о томе рекао Христос: ''мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздељење'' (Лк. 12:51).

Раздор са невернима Бог је увек захтевао: не само у Новом Завету: ''мислите ли да сам дошао да мир дам на земљи? Не, кажем вам, него раздјељење, јер од сада ће петоро у једној кући бити раздијељени: троје против двоје, и двоје против троје, а ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати'' (Лк. 12:51-52,2). ''...Не упрежите се у исти јарам с невјерницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има свјетлост с тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав дио има вјерпи с невјерником? И какво јс слагање храма Божијег са идолима? Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ. Зато изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог, и Ја ћу вас примити, и бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.'' (2. Кор. 6:14-18), но још у Старом Завету. И ако ми хришћани не послушамо закон Божији, може се десити оно што читамо у Библији: ''...и дође Анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: нећу покварити завјета Својега с вама довијека, А ви не хватајте вјере са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте гласа Мојега. Шта сте то учинили?Зато и Ја рекох: нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка.'' (Суд. 2:1-3).

  Због тога, ако ми ступамо у савез са ''невернима'', ми ћемо пасти у проречену ''замку'' и ''мрежу'' и да ли ћемо тада бити способни да се ослободимо од њих?

  Ми смо дужни да посведочимо наш раздор са њима и тиме сами да испунимо заповест: ''не приклањајте се под туђим јармом са неверницима'' (Кор. 6:14), а то што се са примањем бројчаних идентификатора прима јармова мрежа – то је јавно (при томе зависност – је сведржавна и доживотна).

 ''Не упрежите се у исти јарам с невјерницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има свјетлост с тамом?, А какву сагласност Христос са Велијаром? (хришћанско име са његовим (Велијаровим) бројем). Или какав дио има вјерпи с невјерником? (у систему сатаниног новог светског поретка). И какво јс слагање храма Божијег са идолима? Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ... Зато изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог (у датом случају броја), и Ја ћу вас примити, и бићу вам Отац и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ'' (2. Кор. 6:14-18). Ову заповест ми треба неопходно да испунимо, да би били примљени од Бога и били Његови синови. И веома је важно то одвајање хришћана од људи овога света, које је Апостол Петар још првим трима хиљадама обраћеника заповедао: ''Спасите се од овога покваренога рода'' (Дела Ап. 2:40). Фактички, то је прва заповест дата младој Цркви Христовој. Али ми је не испуњавамо. И још јавно нас хришћане призивају савремене лозинке ''сједините се са свим људима добре воље...''.

   Та погубна екуменистичка лозинка само на први поглед изгледа лепо. Но шта стоји иза ње, на самом делу, видно је из говора митрополита Јована (Сничева): ''у таквом ''свесаједињењу'' биће изгубљена величанствена драгоценост – истина Закона Божијег, сахрањена под тежином човековог мудровања... ''Светска религија'' општа за цело човечанство – а именом она се јавља као крајњи циљ свих настојења екумениста – она није нешто друго, него фундамент ''новог светског поретка''. Та јединствена лажирелигија, дужна је да духовно образложи неопходност рушења суверених националних држава и обједини цело човечанство у једну супер државу, на челу са светском владом. Са хришћанске тачке гледишта, покушај стварања универзалне религије оцењује се као синоним – припреме зацаривање антихриста''.

Зашто Господ поново однова заповеда последњим хришћанима који се налазе у прељубодејном Вавилону: ''изађите из ње, народе Мој, да не саучествујете са гресима њеним и да вас не снађу зла њезина'' (Откр. 18:4).

  Апостол Јаков каже: ''не знате ли да је пријатељство према свету, непријатељство према Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје'' (Јак. 4:4).

Да ли је још потребно да се тражи сведочанство које је јасније и опредељеније?

Зашто ми не обраћамо пажњу на ове ужасне Апостолове речи? Имајући уши да слушамо – не слушамо? Но да ли је тај факт – највећи кривац нашег одступања од покоравања Богу?

Христос је рекао: ''ко одбацује мене, и не прима ријечи моје, има себи судију: ријеч коју Ја говорих, она ће му судити у посљедњи Дан'' (Јов. 12:48).

Каква ће бити још потреба о свакодневном одрицању од Христа? Да ли се ми одричемо Њега својим делима, не пазећи на речи заповести Његове – у својим поступцима?

А да ли сада Типик, и савремено испуњавање Црквене доследности монашког устава – личи на садашњи монашки живот по манастирима? Ако се чита књига Апостолских правила и седми Васељенски сабор, то колико ћемо још набројати разних одступања?

Без сумње неколико, а овом напомињању могу се увидети ''фарисејство'' и ''законичество''.

Али циљ у свему реченом је у томе, да би се ми, сагледавши своје грехе, избавили од самозадовољства: ''О, Господе, Царе, подај ми да сагледам своје грехе'' (из покајне молитве преподобног Јефрема Сирина). А о томе данас многи размишљају веома самоуверено. Они мисле да не могу да изгубе Христа због такве ''ситнице'' као што је, на пример, примање идентификационог броја. Они као да не верују Речи Божијој која говори: ''а Господ рече: неће се Дух мој до вијека прети с људима, јер су тијело; нека им још сто и двадесет година.'' (1. Мој. 6:3).

У Светом писму је казано: ''они који живе по телу, Богу не могу да угоде'' (Рим. 8:8). Ми данас никако не обраћамо пажњу на те речи. Ми желимо да живимо по телу и да угађамо Богу. Фактички, тај покушај ће изумрети и устројити ново ''растерећено'' хришћанство, а тачније – нову религију. Но таква религија већ траје не један век. И ко хоће да живи по телу – тај ступа у редове њених чланова, са свагдашњим опредељењима са идентификационим бројем.

Зато и долази потреба о напомињању Заповести Христових, устав наше Цркве и Саборна правила, које ми нарушавамо ''са покривеним очима'' (т.ј. савршено не обраћајући пажњу на та нарушавања). Треба напоменути, ако бисмо ми себе спознали као грешнике и одступнике избегавајући Божије заповести, надимајући се самозадовољством, тада би се смирили и покајали. Тако, без покајања, нема спасења. Дакле, то се говори не са осуђивањем, већ са расуђивањем – за покајање и исправљење.

Господ нам је заповедао: ''уђите на тесна врата, јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст и много их је који њиме иду'' (Мт. 7:13-14) – и још: ''не бој се мало стадо! јер би воља вашега Оца да вам даде царство'' (Лк. 12:32).

 Но у какво ''стадо'' се слива тај што је примио доживотни идентификациони број – мало или веће? И по каквом путу иде – по тесном или широком? И где иде...?

И зашто многи мисле и тврде да примање личног идентификационог броја није грешно дело? Као да никада нису слушали (чули) Заповести Христове: ''А ако вас ко не прими нити послуша ријечи вашијех, излазећи из куће или из града онога отресите прах с ногу својијех'' (Мт. 10:14) него, примајући бројчано име од ''силних овога света'', одбацујући учење Христово, припремају све сфере друштвеног живота ка примању антихриста.

Апостол Павле у Посланици коринћанима каже: ''сами себе испитујте јесте ли у вери, или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Сем ако у нечему нисте ваљани?'' (2.Кор. 13:5). Многи житељи са идентификационим бројем су уверени да пребивају са Христом и у чистој вери. Али, то се не одређује нашим мишљењем, већ речју Божијом: ''побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посјећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопогањена од свијета'' (Јак. 1:27). А већ са примањем доживотног идентификационог броја произилази сједињење са ''светом'', имајући антихристово устројство, и то представља свако зло. Зашто ''ако је ко у Христу, нова је твар'' (2. Кор. 5:17)? А да ли ћемо ми спознати своје духовно обновљење у Христу?

У једној од молитава пре спавања ми изговарамо следеће речи: ''избави ме Господе од сујетних мисли које ме опогањују''. Но ако опогањују сујетне мисли, зар примљени од света доживотворени број, неће опоганити нас и нашу веру?

Апостол Јован Богослов каже да је љубав према Богу то ''што ми испуњавамо Његове заповести, а Његове заповести нису тешке, јер сваки рођени од Бога, побеђује свет'' (1. Јов. 5:3-4).

А примљени број не сведочи о нашој победи над светом, већ о томе да су хришћани од света, ступајући у пуну оживотворену робовску зависност од њега! ''Обећавајући им слободу а сами су робови покварености; ''јер од кога је ко побијеђен томе и робује'' – рекао је Апостол Петар (2. Петр. 2:19).

Свети Оци уче – ко не покорава своју вољу Богу (т.ј. Његовим заповестима) тај хтео не хтео, покориће се ђаволу – другачије не може.

А уколико сатана своју вољу изјављује кроз ''синове противљења'' (Богу и Његовим Јеванђелским заповестима) дајући им, по допуштењу Божијем, богатство, славу и власт, стварајући их тиме ''силним овога света'' (Тит. 1:14), потребно је да ми будемо крајње обазриви и да не слушамо заповести људи који презиру истину.

Образац таквог духовног размишљања даје нам Апостол Павле: ''зар ја сада настојим људе да придобијем или Бога?” – каже он у својој посланици Галатима – “или тражим људима да угађам? Јер када бих људима угађао, не бих био слуга Христов'' (Гал. 1:10).

Говорећи о тој немогућности спајања и другим угодностима, потребно је не да се говори, но да се виче (дере) ''до крви''... али - авај! Сада се грех светољубства и човекоугађања облачи у личну добродетељ смиривања и послушања.

 Грех је у томе што, примивши од света доживотни идентификациони број човек постаје пријатељ света, а следствено томе (временом) - и пријатељ његовог ''књаза''. ''Пријатељ света'' – говори светитељ Игњатије Брјанчанинов - постаје обавезно, може неприметно за себе, зао непријатељ Богу... ''кад се служи свету, немогуће је служити Богу, и нема Га, желећи да он и представља суштину. Њега нема. А то што представља, није ништа друго, него лицемерство, притворност, обмана себи и других'' (Том V гл.41).

И управо на томе (т.ј. на схваћеном или несхваћеном светољубљу, проузрокујући одступништво од Христове заповести и приводећи на крају крајева, ка покорности антихристовом, богоборачком поретку живота) заснива се грех примања садашњег бројчаног идентификатора, а сутрашњег ''печата – жига''.

Коначно сваки човек, будући да је слободан, нека изабира за себе шта хоће, да иде тесним путем, испуњавајући заповести Божије, отказујући се од убрајања себе у број пријатеља ''овога света'', или ''смирено'' приспособити се (због чувања свакодневних богатстава) ка ''новом богопротивном, антихришћанском поретку'' живота.

И због чега тражити од таквих још и усмено одрицање од Христа?

Сада већ не пазе на учења Светих Отаца о томе, да црта т.ј. граница раздора међу вернима и невернима, служи за испуњење Христових заповести и измислили су своју илузорну границу: ''та граница – је питање о вери, о Христу''.

А за ту погрешну мисао следи убитачни закључак: ''ако се буду издавала електронска документа без икаквих религиозних услова – то и они неће вредети духовно''! Ето, такав, слични, обамрли поглед на свет учи ''иди по широком путу и усаглашавај се овоме веку'', не видећи грех у томе.

И ''благослови се'' да примиш све, ако не буде питање о вери. Но, да ли је у реду да то тако буде? Слично, и сам аутор врло добро разуме такво мишљење, говорећи: ''обманитељ света'' неће се јавно борити против Христа. Он неће јавно хулити Њега. Он ће разбацивати Јудине пољупце на Његову адресу: ''Велики учитељ...; при таквом побожном и ''миротворном'' понашању антихриста, јавно, не местимично, биће питање о приморавању одрицања од Христа. Тако, неприметно замењивање може да превари чак и изабране, очекујући захтев само усменог одрицања од вере.

Таквим видом, обликом, из разматрања установљавања бројчаних идентификатора (ИБН, ОБИЛР, УЕК, итд.) следује, да примљени лични доживотни бројчани идентификатори представљају:

·  ''антииме'' хришћанина, који је ступио у антихришћански систем,

·  суштину ''печата – жига'' долазећег антихриста,

·  претњу уништавању хришћанства, обамирање Христове Цркве и нестанак држава и нација.

Пријем идентификационог броја је:

·  последица и сведочанство о одступању од Христових заповести,

·  прелазак у веће антихришћанско ''стадо'' које иде ''по широком путу'',

·  први корак ка примању ''печата – жига'',

·  избор ''хлеба'' уместо ''крста''.

  Без присвајања идентификационим бројем целог човечанства (или претежно његове већине), не може се завршити процес глобализације организован од стране антихристових слуга. И сам антихрист не може да се зацари и да приступи управљању светом.

  Због тога: прихватање бројчаног идентификатора представља пројаву ''смирене'' покорности и почетак услуживања долазећег антихриста, иза кулиса ''новог светског поретка''.

   Но, не. Ми се не бојимо ''бројева''. У књизи прича Соломонових речено је: ''премудар се боји и уклања се од зла, безуман се нада на себе, придружује се безаконима'' (Прича 14:16). Ми се бојимо греха нарушавања Христових заповести, а не нечег другог (које нам приписују пропагатори бројчаних идентификатора). Заповести нам налажу да истресамо прах прилепљен на ногама, из тог града, прихватајући Јеванђелску благовест: ''ако вас ко не прими, нити послуша речи ваших, излазећи из куће или из града онога, отресите прах са ногу својих'' (Мт. 10:14). Јеванђелска благовест зове све нас да дођемо на готову ''брачну свадбу'' (Мат. 22:2-3) т.ј. у Царство Небеско, а не да устројавамо глобални ''рај на земљи''.

   Ми, примајући број, идемо на ''свакодневну трговину своју'': ''а они не маривши за то отидоше, овај у поље своје, а овај у трговину своју, а остали ухватише слуге његове, изружише их и побише'' (Мт. 22:5-6), и према томе, по праведности добијамо поуку, којом нас упозорава ова Јеванђелска прича (Мт. 22:2-14).

   Неопходно је свима нама да разумемо да се сада ми налазимо у веома важној, решавајућој етапи историје, када ће примање или непримање идентификационих бројева, електронских докумената и других изазивача глобализације, одредити даље стање, не само у Цркви Христовој, но и у држави, једнако као и спасење или погубност сваког конкретног човека.

   Потребно је обратити пажњу на то да је још давне 1988. године, у својој Посланици од 3. јуна, Свештени Синод УПЦ (Украјинске Православне Цркве) упозоравао да ''индивидуални идентификациони број... може да постане ''печат антихриста''. А данас, у 2012. години, узимајући у обзир разматрање горе назначене бројчане идентификаторе (личне), тај факт више не изазива сумњу. Приликом разматрања овог проблема, веома озбиљну пажњу заслужују:

·  решење Грчке Православне Цркве, да призове своја чеда ка отказу електронских докумената,

·  трезвено мишљење и однос према том питању архијереја и стараца других Јединствених Цркви, који не одобравају примање бројчаних идентификатора,

·  глас Свете Горе Атон, у лицу стараца и монаха т.ј. Свети Атон, који се јавља као сведок Васељенског Православља и чувар његовог духа.

Светоотачко наслеђе

  У разматрању питања о грешности примања бројчаних идентификатора (нпр. електронских картица) и духовних последица тог корака, као не мало важно сведочанство, јавља се наслеђе Светих Отаца наше Цркве.

·  Православним верницима је познато житије преподобног Василија Новог, у коме је његов ученик Григорије описао митарства блаженој Теодори и Страшни Суд, онако како је то њему открио Господ.

  Како није чудно да је то тада, још у Х веку, Спаситељ јавио такве подробности, које ми преживљавамо у ХХI веку – о картицама?

  Српски превод виђења Преподобног Григорија о Страшном Суду: ''после тога, Господ је оделио многе који су се налазили, на леву руку, и ето дошли су лукави, они су били гори од других. Очи су им биле тамне и мрачне, као и код осталих, на челу свакоме од њих, били су натписи: “сатана”, у рукама су држали дашчице на којима је било написано њихово “одступање”, ка њима се Господ обратио следећим речима: ''О, нечастиви, зашто сте ви оставили Мене и моје Свето Крштење, опоганили и обратили сте се ка антихристу, и њему сте се покорили, који је чекао вашу погибељ? Шта очекујете добро од њега? Заједно са њим, послаћу вас на мучење. Тако, како сте га ви заволели, ево вам и награда за то! Свети Ангели, схвативши речи Божије, одвели су их у бездан, у којој пребива сам сатана. Њихови крици су се чули отуда. Ја сам то пажљиво видео и слушао њихове вапаје и стењања. Они су болно молили за помоћ и мени је било страшно слушати све то''.

  Чудно виђење Григорија, ученика преподобног Василија Новог о Страшном Суду Христовом и будућем Вечном животу (о лукавима и онима који су се одрекли).

   У том фрагменту виђења, нарочито треба да обратимо пажњу на то да су у рукама они људи држали ''дашчице'' на којима је било написано њихово отказивање.  Вероватно да те ''дашчице'' нису просте дашчице, већ су то саме електронске картице, по облику сличне ''дашчицама'', са чијом су помоћу одступници добијали земна богатства, после којих им је Господ рекао: ''какво богатство сте очекивали од њега, такво сте и примили''.

  То је једно од важних, неоспорних и јасних сведочанстава о томе да примање идентификационих бројева, који нам се сада предлажу у виду картица, за хришћане се јавља као дело грешно и погубно.

  Друго, посебно важно сведочанство о тој теми, ми налазимо у реткој старинској књизи издатој на словенском језику у ХVII веку. Примерак наведене књиге се чува у бибилотеци Свето-Успењске Почајевске Лавре,  по инвентарним бројем №18183. У појединостима, у књизи су сабрана различита казивања о том броју, који за нас представља интересовање о питањима и одговорима монаха Зиновија Мниха о апокалиптичној тематици (Зиновије Отенски – богослов и полемичар ХVI века, прослављен у лику локално прослављених Новогордских Светих).

Сведочанство – предсказање Зиновија Мниха

Навешћемо цитате у горе споменутој књизи, у којој постоји сведочанство о два ''предпечата'' (текст се доводи у сагласност са нормама старе руске ортографије, са сачуваних неколико граматичких особености црквенословенског језика и карактерне словне сличности оригиналу).

Ипак, због бољег разумевања, правила педантности и писања, поједине речи су оријентисане ка нормама савременог руског језика.

''Питање: којим стварима желе да заглибе ум човечији противећи се Богу?

Одговор: свим стварима које имају. Увек се виде небројена његова лукавства и разне напасти, заповедавши слугама својим, да им даду три печата, јер не могу бити са једним. И тако, хтели – не хтели, они ће прићи и поклонити се њему.

Питање: које печате ће измислити?

Одговор: прво – предузеће велико гоњење хришћана православне вере, да не могу нигде склонити главу. И када не може да преовлада са силнима, тада ће наредити својим слугама да престану са мучењем и наредиће друге заповести да изврше – сви хтели или не хтели да приме све. Заповедиће да се изроди некакав писмени знак на картицама са тајним именом, да без њих не могу да путују. Са тог гледишта да буду сигурни да ће безбедно ићи где хоће.

Друго – на картицама ће тајно писати своје име, да нико од земних неће моћи да види, осим оних који имају 666.

Треће – печат ће се распространити куповином и продајом. Ови ће примити печат и биће без мучења и без несташица намирница. Они који неће примити, остаће без намирница и биће мртви.

Питање: може ли бити мањина сувишна за печат?

Одговор: мањина су неколико. Иако су рекли да јесу, не подносећи сујете овога света, но пљујући на посластице и на црвени свет, али живећи ван њега, њих неће преварити противник''.

...Бојати се од три ствари: лика звери, картице и све опаснијег и душегубног печата, јер због тога нема покајања, такав човек ће погинути од Бога.

 ...И ко од малих, нечим се укаља, врагови на његовом челу напишу одрицање од Христа. Бдите браћо, јер ће вам много пута понудити да узмете печат или картицу, и ако и крв пролијете или се лишите имања, то са радошћу претрпите. Јер не можете се поклонити њиховим многостраним прелестима. За што веселије изражавање, бићете Царска пшеница... а они и сами, од глади ће ускоро умрети, без покајања...

Сматра се да је то довољно озбиљно сведочанство за наше дане и зато заслужује дужну пажњу. Да разгледамо детаљније неке од њих.

· Којим стварима желе да ''заглиби ум човечији, противећи се Богу''?

Из тих речи произилази да је прва смицалица сатане – ''заглибити човечији ум'', т.ј. ''оземљити'' њега, да он ''помишља'' о земном а не о небеском и вечном, упркос заповести ''мислите о небеском, а не о земаљском'' (Кол. 3:2).

Од тога све почиње. Ако човек не добије духовни израз мисли, да би он требао да разматра све што произилази и што се дешава са њим и око њега, биће уловљен у мрежу ''књаза овога света''. Свети Оци говоре: ''имајући стално ум у стварима овога живота и љубећи земаљско, неразумно ће се привезати за суштину свакодневних ствари. Иако слушају реч, немају веру, чак ће им омрзнути овај глагол'' (преп. Јефрем Сирин).

Какво важно упозорење! Ето зашто сав труд, старање противника Божијег – привлачи ум ''људски'' ка земним интересима, јер то неизбежно води ка умањењу вере и духовном слепилу.

Обраћа на себе пажњу то што се предсказани догађаји стварно  реализују у нашем животу.

·  Прво “предузеће гоњење православних хришћана”, које се и пројавило у минулом ХХ веку у совјетско време.

·  Затим, ново лукавство  ''књаза овога света'' – наредиће својим слугама ''да престану са мучењем'' и да ''творе нове заповести''.

Као што видимо, све се то дешава у нашем животу. Тактика непријатеља Цркве се променила – дати ''слободу''!

Можемо приметити: на основу ових речи не треба да се сагласимо са тим да социјално–политичке, друштвене групе не утичу на ход историје.     Из датог предсказања јасно је видљиво да своје планове и богоборачке намере сатана спроводи кроз власт која има ''силу овога света'', заповедајући им да у управљању друштвом ''стварају другу заповест''.

Тако, борба против Православља се продужава, само кроз други метод – кроз заблазни свакодневног напретка. Тако, облик човечијег живота неминовно води ка промени погледа на свет кроз ослабљивање (активне) вере: ''где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше'' (Мт. 6:21).

Приврженост ка земном богатству има своју последицу – духовно слепило, које у свом реду, постепено, доводи човека потчињавању ''књазу овога света'', јер је речено: ''нико не може два господара служити... не можете служити Богу и мамону'' (Мт.6:24).

Књаз овога света, знајући наклоности човека ка разним посластицама, изграђује цео ''свесветски монопол'', ради стварања тобоже комфорних услова за живот на земљи. Но, давање тих богатстава људима биће само посредством компјутерског система (као ''срећног достигнућа'' научно техничког прогреса). И због уласка у тај нови систем, сваки ће човек морати да прими на себе све његове ''атрибуте''.

Као резултат тога, привучени таквим ''меденим колачем'' са једне стране и понуђени ''бичем'' свакодневне потребности с друге стране – људи ће бити принуђени да приме “сва три његова печата”.

Зашто три? Са спољашње стране гледано, очигледно је повезано са постепеним усавршавањем техничког система.

А са духовне – може бити то, пошто смо се ми при крштењу, три пута одрекли сатане и свих његових дела, сада он (било како) нас приморава да три пута примимо ''његово дело'' идентификационог броја: данас у облику обавештења о присвајању ИБН, сутра – електронске картице – а затим и уписаних на тело жигова. Осим тога, такво ''тристепено'' примање ''печата – жигова'' мање је приметно за људе, успављајући их ка будности и ревности о супростављању – које се и потврђује животом.

·  Речи ''тада је наредио својим слугама да им дају три печата, да без ни једнога неће моћи бити'' показују да ће бити створени такви животни услови, када ће сваки од тих печата бити животна неопходност – што ми већ сада видимо на експериментима (вожња, посао, плата, пензија, банковне операције итд.).

·  Први ''предпечат'': ''заповеди да се стварају некаква слова на картицама са тајним именом''.

Анализирајући данашње иновације, видимо да је ''тајно име'' – доживотни идентификациони број.

Нови белоруски пасоши имају такав код, а у руским, та је рубрика још непопуњена. Та ''слова'' читају људи – радници државних структура (на пример, при издавању карти, проверавају веродостојност личности итд.) “да на том (бројчаном имену) буду гледани (грађани) без њиховог знања (т.ј. биће препознати) и без проблема могу ''ићи где желе''.

Други ''предпечат'': ''своје име ће тајно писати, да нико не види од земних, као словно: 666''. То, као што се види, односи се на магнетне траке, бар–кодове, и остале машински уграђујуће информације, записане на универзалним електронским картицама и њиховим сличним носиоцима.

Сви машински упоређујући записи садрже кључну повезаност са три шестице. Записано таквим обликом ''име'', ''нико не може да види од земних'', нико од људи неће дознати, а тачније, неће прочитати „ненаоружаним очима“, јер само техника може да разшифрира ту информацију.

Завршни печат: ''у куповању и продавању... веома ће се распространити'' т.ј. доживотни идентификациони број, зафиксиран у картицама, а после у микрочиповима и ласерима, биће потребан све више и више за све банковне операције, док на крају, приликом укидања готовог новца, не постане јединствени могући начин плаћања при ''куповини'' и ''продаји''.

А заједно са њим, животни и религиозни избор човека, облик живота, одређиваће завршни избор: Христа или антихриста. И запечатиће се то наношење идентификационог броја на телу помоћу некакве ''неразјашњене технологије''.

·  ''Бојати се од три ствари: лика звери, картице и све опаснијијег и душегубнијег печата''. Шта значи ''лик звери''? Очевидно, то је само ''тајно име'' – доживотни идентификациони број – о коме је било више речи и који представља основ целог процеса антихришћанске глобализације.

Бог је створио човека по Своме лику и дао му је усмено име. А непријатељ Божији, који је у Светом Писму представљен као ''звер'',  бројчаним именом ''666'' присваја себи ново име. Том лику, даје свој зверин ''лик'' састављен помоћу броја – који осим мистичког значаја (усвојен као ''господин'' који ће бити убројен у његово ''стадо'') повезан је у правцу изабраног вида живота. Када непријатељ превари човека, убедивши га да живи ''слободно'', ''по човечијем'', не обраћајући пажњу на Божије заповести, прави га својим саучесником у одступању од Бога, таквима је: ''Бог трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско'' (Фил. 3:19).

·  А затим речи: ''не обазирући се на сујете његовог света, но пљувајући на посластице и црвеног света овог''... обраћају на себе посебну пажњу, т.ј. указују на разлог нашег уловљења у мрежу светодршца, и на то шта је потребно да се уради, да не би погинули, но спасили се од ђаволске мреже. Нужно и неопходно је ''пљувати'' т.ј. ненавидети и одбацити од себе излишну сујету о стварању комфорног живота.

Речи: ''тако (једино) не можете да се поклоните многоврсним (разнообразним) њиховим прелестима'' – указују нам да на духовном плану сама сагласност и ''смирено'' примање предложених ''животно неопходних'' картица, представља ''поклоњење''. Због убедљивости, треба навести речи преподобног Нила: ''љубав према драгоценостима је антихрист или царица погибељи... монаси су се поклонили њој... и постали су сасвим безосећајни за спасење и за монашки живот''. Свакоме је очигледно, да ниједан монах није начинио земни поклон „царици погибељи“, но, Дух Свети сматрао је таквим „поклоњењем“ сам облик њиховога живота.

''Бдите браћо, још ће вам много нудити, печат или картицу – да примите (схватите још једном да је печат једно, а картице друго,  у Црквеном предању, она је названа ''предпечат''). ''И ако пролијете крв или се лишите имања, то са радошћу претрпите... за што веселије изражавање, бићете Царска пшеница''. И то је право изобличавање и оповргавање лажних поимања и душегубних савета данашњих стваралаца кодификације који сматрају ''да не треба призивати ка страдању данас, због сутрашњих страховања''. Коме треба веровати...? Као што видимо: овде је јасно призивање за супротстављање картицама исто као и за саме ''печате''. А нас сада слаткоречиво уљуљкују... и ми са олакшаним уздахом примамо.

Речи ''бићете Царска пшеница'' напомињу Христову причу о пшеници и кукољу:  ''Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом, а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде. А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ? А он рече им: Непријатељ то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо? А он рече: Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју'', ''Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к њему ученици његови говорећи: кажи нам причу о кукољу на њиви, а он одговарајући рече им: који сије добро сјеме оно је Син човјечији, а њива је свијет; а добро сјеме синови су царства, а кукољ синови су зла, а непријатељ који га је посијао јесте ђаво; а жетва је пошљедак овога вијека; а жетеоци су Анђели, како што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на пошљетку овога вијека, послаће Син Човјечији анђеле своје, и сабраће из Царства његова све саблазни и који чине безакоње, и бациће их у пећ огњену: ондје ће бити плач и шкргут зуба, тада ће се праведници засјати као сунце у Царству оца својега. Ко има уши да чује нека чује'' (Мт. 13:24-30, 36-43).

Разматрајући ту причу видимо ''да је поље свет'' (Мт. 13:38) где заједно расту – живе – синови Царства и синови лукавога (зла). Но живети заједно, дозвољава им се само до одређене границе.

Тако смо ми живели заједно до данашњег дана, док нисмо достигли ГРАНИЦУ т.ј. време, када су синови лукавога почели да нас записују у доживотном ''ропству'' новог светског поретка, са доживотним бројем (бројчаним идентификатором).

Таквим обликом, на ту границу доживотног примања, произилази одвајање синова Царства од синова ''новог светског поретка''.

И уистину, у глобалном разумевању, живот последњих времена мења се из корена, не приклањајући се вољи Божијој, већ ''светском систему...” ''реална могућност мешања није само у свакодневном животу човека, но и у његовом духовном свету...'', као што је речено у Пројекту документа ''О позицији Цркве у вези са појавом и перспективама развоја нових технологија идентификације личности'' од 30.05.2012. године.

И тако, подајмо славу и благодарност Богу, због јављања нама тако јасног упозорења за уразумљивање!

Као што видимо, светоотачко Црквено предање  о постојању ''предпечата'', сачувано у народу, има своје основе и подудара се са садашњом стварношћу.

Све ово и слично, принети као информацију (саопштење) свакоме ко жели да се спаси и да следи речи Апостола: ''истражујте шта је угодно Господу и немојте узимати учешћа у бесплодним делима таме, него их још разоткривајте... дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри, користећи време, јер су дани зли. Због тога, не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња''  (Ефе. 5:10-11-15-17).   

Крај.     

Превод са руског: Горица Петровић

Расуђивања абхаских пустиножитеља o новим технологијама идентификације личности (1)

Садржај:

Уводна реч................................................................................................

Разматрање о духовном значењу бројчане идентификације...............

На савременој етапи живота друштва, религија богопротивљења приводи нас ка преласку у ропство ''новом светском поретку''...................................................................................................

Данашње стање света – је плод труда идеолога богопротивљења............

''Печат – Жиг'' и лични бројчани идентификатор...............................

У чему је суштина греха примања данашњих бројчаних идентификатора и долазећих ''печата и жигова'' у светлости Христових заповести?...............................................................................................

Светоотачко наслеђе..............................................................................

Сведочанство – предсказање Зиновија Мнихе....................................