Москва и Ватикан разговарају о „новој евангелизацији хришћана"

-          У главном Русије завршава рад „Летњи институт“ за римокатолике из целог света -

У Москви се завршава рад Летњи институт за представнике Римокатоличке цркве - католичке свештенике и лаике из Италије, Француске, Шпаније и Румуније, студенте са Папских универзитета из Рима, раднике Ватикана и представнике академске заједнице.

Трајао је од 26. августа до 4. септембра, известила је прес-служба Богословског факултета Светог Кирила и Методија.

У оквиру двонедељног програма, учесници су посетили Синодске институције и духовне школе Московске патријаршије, светиње, историјске и културне знаменитости Москве и Санкт Петербурга.

Познати научници и црквени стручњаци су упознали студенте са духовним и културним животом Русије и дискутовали о питањима односа између Руске православне и Римокатоличке цркве.

За учеснике је такође била организована свакодневна настава на руском језику.

Пројекат Летњег института је реализован у сарадњи са Одељењем за спољне црквене односе РПЦ, као и уз финансијску подршку “Руског света” и католичког фонда Urbi et orbi и “имао је за циљ јачање академске и културне сарадње између Московске патријаршије и Свете Столице, што има посебан значај у светлу сусрета патријарха Московског и целе Руси Кирила и папе Франциска у Хавани 12. фебруара 2016. године”.

Urbi et orbi је фондација америчког порекла. Настала је пре четири године на иницијативу уредника америчког католичког портала Inside the Vatican доктора Роберта Мојнихана.

Др Мојнихан је човек који симпатише руско православље и руску Цркву. Почетком јула ове године, он је био у ходочасничкој посети Москви, током које га је примио поглавар митрополит Иларион (Аљфејев).

„Наше Цркве (православна и католичка) данас развијају сарадњу у многим областима и управо у овом контексту и разматрамо контакте са фондацијомUrbi et orbi», - рекао је митрополит.

Коментаришући почетак рада Летњег института, Мојнихан је рекао да је пројекат „само једана у низу иницијатива, предвиђених да реализују Заједничку декларацију, потписану од стране папе Франицска и патријарха Кирила током њиховог историјског првог сусрета у Хавани”.

Циљ ових напора је побољшање међусобног разумевања између подељене Католичке и Руске православне цркве “на основу личних сусрета” у контексту бољих односа између Русије и Запада, упркос свим тешкоћама и напетостима, као и између Православног света у целини и Католичког света, између латинске и византијске традиције.

Како подсећа Мојнихан, у мају ове године - током првог дела програма размене - десетак младих руских православних научника боравило је у Риму 10 дана, срели су се са папом, након чега је “један млади Рус рекао да је то искуство било “једно од најмоћнијих и најдубљих у целом мом животу”.

Лични састанци и даље остају најефикаснији начин усклађивања католика и православаца. Ниво интеракције између Свете Столице и Московске патријаршије иде испред расположења њихове пастве и свештенства. То се, пре свега, односи на Руску православну цркву, у којој је одмах након састанка патријарха Кирила и папе Франциска на Куби, дошло до излива гнева конзервативног дела црквене заједнице, чије прогледе на католичанство, изгледа, није формирала чак ни предреволуционарна, већ, биће, совјетска историографија и идеологија.

Активно одбијање било какавих контакта са другим светом - не обавезно католичким– утиче на скуп веровања тих људи. Зато ће сваки институционални контакт на линији Ватикан-Московска патријаршија изазивати повећано негодовање.

Игнорисати овај проблем није могуће, решити га “хируршким методима” такође, преостаје опрезно лечење и тражење области сарадње са онима који су спремни да крену напред, граде мостове и разбијају зидове.

Један од проблема, који заједно могу решити две цркве је - неопходност да се поново евангелизују хришћани. О томе је недавно расправљано на Међухришћанском симпозијуму који је одржан у грчком граду Солуну на иницијативу фрањевачког Института за духовност при Папском Антонианском универзитету и Богословског факултета Православног Универзитета „Аристотел” у Солуну.

Папа Франциско је учесницима симпозијума послао специјалну поруку, указавши у њој да данас многи европски хришћани живе као да Бог не постоји, “не схватају дар примљене вере, не осећају утеху и не учествују потпуно у животу хришћанске заједнице”.

Управо ради њих је “неопходна нова евангелизација хришћанских заједница у Европи”. То јест, потребно је све почети изнова, уз објашњење елементарних ствари, по речима апостола Павла, хранити млеком, а не чврстом храном.

Почети изнова, али без катехизиса и инсистриања на разликама између једне и друге Цркве, већ са проповедањем основа Христовог учења, да би на тој основи људи научили да граде свој свакодневни живот у породици и друштву.

Неке протестантске Цркве и заједнице ће, очигледно, бити тешко вратити на тај пут јер оне иду за световним поретком, а не покушавају да га формирају.

Католичка и Руска православна црква у том погледу су ближе једна другој, јер сматрају да је суштински важно остати при евангелистичким начелима, али не при форми, већ - духу. Они могу себи приуштити да делују заједно, као што се то тренутно планира у Јужној Америци, где католици указују православцима да они нису против мисионарске делатности РПЦ на њиховој канонској територији, и то не само међу имигрантима и њиховим потомцима, већ и међу локалним становништвом.

Две цркве шаљу нове апостоле, али овај пут не ка незнабошцима, већ ка “успаваним” хришћанима, који су изгубили способност да буду со за друге.

Станислав Стремидловски

Превео: Срђан Ђорђевић

Извор: „Факти“