header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕЈЕРЕС ЕКУМЕНИЗМА arrow Валериј Павлович Филимонов: Ком богу су "служили" папа и челник содомитске „цркве“?
Валериј Павлович Филимонов: Ком богу су "служили" папа и челник содомитске „цркве“? Штампај Е-пошта
петак, 07 октобар 2016
          5. октобра 2016. године, први пут у историји, римски папа Фрањо и архиепископ кентерберијски Џастин Велби одслужили су заједничко свечано „богослужење“ у римском храму Светих Андреја и Григорија на Монте Челију. На „служби“ су певали хорови Сиктинске капеле и Кентерберијске катедрале.

Нешто раније, 30. септембра, у енглеском Кентерберију, на међуконфесионалном сусрету поводом 50. годишњице отварања Англиканског центра у Риму, окупило се 36 англиканских и римокатоличких бискупа из 19 земаља света. Врхунац овог сусрета била је заједничка „служба“ понтифа и Џастина Велбија.

Служба за информисање Ватикана саопштила је да је ова заједничка молитва прва после раскола између римокатолика и англиканаца 1534. године.

Директор Англиканског центра Дејвид Моксон је изјавио: „Током протеклих 50 година видели смо јасан напредак ка јединству између две цркве“. Још 1966. године формирана је Међународна англиканско-римокатоличка комисија за вођење озбиљног дијалога. „Пуно јединство две традиције је могуће“, - сматра Моксон. По његовим речима, вероучење англиканаца и римокатолика је 85% исто.

У оквиру приватне аудијенције папа и Велби су се сусрели и разматрали питања кретања ка јединству. На крају сусрета било је потписано заједничко саопштење. У њему се истиче да је последњих година у многим областима постигнут велики напредак. „Међутим, нове околности су довеле до нових неслагања међу нама, посебно у погледу узвођења жена у духовни чин и питања која се тичу човекове сексуалности“, - каже се у документу.

 „Ове разлике не могу да нас спрече да се међусобно признајемо за браћу и сестре у Христу на основу нашег заједничког крштења. Ове разлике не треба да доведу до слабљења наших екуменистичких напора“, подвлачи се у заједничкој изјави.

У недавно објављеном чланку „Тријумфални поход изопаченика у англиканској 'цркви'“, наводе се резултати истраживања међу члановима англиканских заједница по коме 38 од 42 бискупије Англиканске „цркве“ подржавају равноправно присуство тзв. ЛГБТ-заједница у црквеној средини, а Николас Чемберлен је постао први англикански бискуп који је јавно признао да је хомосексуалац и да има „интимне“ односе са својим партнером. Познато је да он није једини „свештенослужитељ“ нетрадиционалне орјентације.

Међу члановима „епископата“ и представницима „свештенства“ Англиканске „цркве“ има пуно хомосексуалаца. Многи „свештеници“ живе у содомитским браковима. Код англиканаца је озакоњен женски „епископат“ и женско „свештенство“, а такође и „венчање“ содимита и лезбејки.

Сам Џастин Велби живи у традиционалном браку. Супруга му је Керолин Велби. Имају петоро деце. Шесто дете – девојчица –погинула је, у раном детињству, у саобраћајној несрећи.

Индикативно је да надбискуп кентерберијски, који је духовни лидер 77 милиона англиканаца у свету, износи своје сумње у постојање Божије, при чему он такве моменте има често и у различитим прилима. Остаје да се дода да је папа приликом повратка из своје посете Кавказу у авиону дао интервју новинарима. На питање о његовом односу према полним изопаченицима, Фрањо је одговорио: „Ако човек са таквим склоностима стане пред Исуса, Исус му неће баш рећи: 'Иди одавде, зато што си ти хомосексуалац!' Тако би данас поступао Исус. И молим вас, немојте говорити како је папа канонизовао транссексуалце! Ја желим да будем јасан. Овде је реч о питању моралности. То је проблем - проблем људски. Њега треба решавати онако како је то могуће – увек у духу милосрђа Божијег и у духу истине“.

Истовремено, Божаствена мудрост учи: „Суд Божији није исто што и наш суд, и што је добро и високо у очима нашим, то може бити признато за лоше и обратно“.

Према Светом Писму, Божији однос према перверзњацима апсолутно је супротан овоме што предлаже папа: „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих” (Левитска 20,13); „А људи у Содому бијаху неваљали, и гријешаху Господу веома... Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња, и затр оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски“ (Постање, 13,13; 19,24-25).

Валериј Павлович Филимонов, руски писац, хагиограф

Извор: "Одигитрија"

Превод и приређивање: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( петак, 07 октобар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 83 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.