Млади брачни пар је дошао код остарелог баћушке са молбом да их разведе. Неслагање карактера су навели као глави узрок за развод брака. Баћушка са разумевањем саслуша њихову молбу па рече:

– Ну, да… Проблем је тежак и морамо га решити. Идемо! Ја ћу вас развенчати.

Муж и жена радосно пођоше за баћушком, предосећајући како ће бреме неуспешног брака брзо спасти са њихових плећа. И како ће моћи чисте савести да пронађу нове партнере за нови брак.

Баћушка је ушао у олтар, обукао празничну белу ризу, запалио свеће… Све је било као на венчању.

Пар је поставио испред амвона, отворио царске двери и узео у руке престолно Јеванђеље, тешко ни мање ни више него 16 килограма. Пришао је младожењи и свечано га упитао:

– Желиш ли ти, раб Божји Јован, да се развенчаш од рабе Божје Елене, да погазиш завете дате Богу у тајни венчања и постанеш кривоклетник?

– Да, часни оче, желим!, одговори Јован.

Тада баћушка замахну и удари га Јевањђељем по глави. И док се муж опорављао од шока, баћушка приђе невести и истим свечаним гласом је упита

– Раба Божја Елена, желиш ли да се разведеш од раба Божјег Јована, да погазиш завет Богу дат и постанеш кривоклетница?

 – Да, часни оче желим!, одговори Елена.

У пустом храму одјекивао је ударац Јеванђеља по глави супруге, а баћушка поново стаде пред младожењу и понови му исто питање.

Добивши потврдан одговор баћушка замахну и тресну Јеванђељем по глави несретног младожењу.Онда приђе невести и понови процедуру.

Ишао је тако баћушка од једног до другог док ови у очајању не повикаше:

– Баћушка, али докле ће да траје овај чин нашег развенчавања?

– Док вас смрт не раздвоји! – поносно одговори баћушка.

Супружници трчећи побегоше из храма. У једној споредној улици када дођоше до даха, са осмехом почеше на намештају једно другом рашчупану косу; да пипају чворуге на глави и чврсто одлучише да се не разводе.

Са руског превела: Јагода Милета

Извор: „Видовдан“