header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Уредништво: Циркузантски патос српских екумениста Штампај Е-пошта
понедељак, 31 октобар 2016

 Једна од директних последица усвајања јереси јесте губљење здраве памети. Јер, по Светом Максиму Исповеднику, јерес је грех ума. Ова аксиома доказана је кроз историју Цркве безброј пута, а у њену тачност лако се можемо уверити и данас. Како? Простим посматрањем чињења екумениста и новотараца. То су људи лакрдијаши и циркузанти. "Кад се грађаху мудри, полудеше" (Рим.1,22). Прегледајући, пре неколико дана, главни екуменистичко-новотарски сајт Патријаршије у Београду „СПЦ.рс“, наишли смо на напис који нас је слатко насмејао.

Наиме, 26. октобра 2016. године, на поменутом сајту објављено је „Писмо којим Патријарх српски Иринеј честита Васељенском Патријарху Вартоломеју 25-годишњицу његове патријарашке службе“.  Желимо одмах да кажемо: оваква коресподенција треба да буде озбиљна, и трагично је стање у коме се наша Црква као институција налази. Међутим, с обзиром да је патријарх Иринеј од свог устоличења до данас пуно пута „прописно“ осрамотио Српску Цркву и све њене вернике, доживљава да и њега други осрамоте. Јер честитку вођи „православних“ екумениста, која је потписана његовим именом, није написао он, у то нема сумње.  

Ево тог писма:

>>Његовој Светости

Архиепископу Константинопоља Новога Рима и

Патријарху васељенском

Господину Вартоломеју

Цариград

Ваша Светости,

Архиепископе Константинова Града, Новога Рима, и Васељенски Патријарше, у Христу, Господу нашем, веома вазљубљени и уважени брате и саслужитељу наше смерности, господине Вартоломеје, Вашу особито нам милу и драгу Светост братски у Господу грлимо и најсрдачније поздрављамо.

Поздрављамо Вашу часну и нама веома поштовану Светост у име Светог Синода и све пуноће наше Цркве, као и наше смерности лично, сасвим особеним и благословеним поводом, поводом навршене 25-годишњице Вашег богољубивог, божанственом ревношћу испуњеног, саможртвеног и плодоносног патријарашког служења на преславном трону најсветијих архиепископа константинопољских и Васељенских Патријараха, у исто време Вам братољубиво честитајући и молитвено Вам од срца желећи да се Ваш допринос и Ваше самоприношење настави на још много годинâ.

Четврт века, испуњена и преиспуњена искуством ношења благога јарма Христова, служења у смирености срца и поучавања словесне пастве како ваља налазити покој души у овоме многометежноме свету (ср. Мат. 11, 28 – 30), искуством које треба поистоветити са искуством Крста и Васкрсења Господњега, не представља само Вашу годишњицу, нити славље само за апостолску и мученичку првопрестону Православну Цркву, него представља јубилеј свеправославнога значаја и свехришћанскога домета.

Стога, сећајући се овим поводом, са радошћу, молитвено и са благодарношћу, и претходне, двадесете годишњице Ваше патријарашке службе, у чијем свечаном обележавању смо, уз Вас, узели учешћа 2011. године, још једампут Вам, са братском љубављу, честитамо кличући и говорећи:

Долгоденствуј, Светејши Владико! На многа и блага лета!

Ваше Свесветости у Христу брат и смирени саслужитељ

+Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски

Иринеј,
председник Светог Архијерејског Синода
,
с.р.<<

Ишчитавајући писмо осетили смо сажаљење према аутору, који у свом полтронском патосу изгара да пронађе што снажније суперлативе за титулисање самоумишљеног источног папе. А ствар је тако проста: могао је све ово што је рекао, и још више од тога, - да искаже у само две речи: „ВАШЕ БОЖАНСТВО“.

„Смешно је то и слушати! – одговори мученик с осмехом. Ви сте људи великодостојници, а такве бесмислице говорите, да их и дете не би изрекло. На пример: ВИ НАЗИВАТЕ ВЕЛИКИМ ПРОРОКОМ ОНОГ ЛАЖОВА КОЈИ ПРОПАДЕ; А ПРОПАШЋЕ И СВИ ОНИ КОЈИ МУ СЛЕДУЈУ И ВЕРУЈУ У ЊЕГА КАО ПРОРОКА..." (Преподобни Јустин Ћелијски, Житија светих за јуни, Житије и страда­ње Светог Новомученика Константина, Београд 1996, стр. 55)

На жалост, у цитираном писму има не само комедије, већ и трагедије, садржане у хули. Елем, сва нечасна и цркворушилачка (не)дела Вартоломеја Првог назвати „божанственом ревношћу“ није ништа друго до хула!

Већина наших цењених посетилаца добро зна ко је заиста константинопољски патријарх Вартоломеј, и за чији се он дом „саможртвује“ и „самоприноси“. Но, није на одмет подсетити се. За оне који то желе, препоручујемо да у претраживачу на „Борби за веру“ укуцају реч Вартоломеј, и добиће педесетак текстова на ту тему.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 01 новембар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 11 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Паре

Што више волиш паре то чвршће затвараш Царство Небеско. (Св. Василије Велики)

Побожни православни хришћанин

Буди радостан да ти је допуштено да будеш побожни православни хришћанин. Али исто тако плачи и тугуј за непобожнима и неверујућима који ходе у тами, у рукама ђавола.

...ДУША И ХРИСТ СУ ТИ НЕОПХОДНИ... ТО ДВОЈЕ ЧУВАЈ - НЕМОЈ ДА ИХ ИЗГУБИШ... (Св. Козма Етолски)

Вера и знање

Ко знањем подржава своју веру, вером допуњује своје знање, тај је решио проблем вере и знања. (Св. Николај Жички)

Смрт

Као што је смрт за тело одвајање душе од тела, тако и смрт за душу је када се она одвоји од Бога. (Св. Симеон Нови Богослов)

Осуђивање Бога

Када престанемо да осуђујемо Бога, престаћемо да осуђујемо и створења, човека. (Преп. Силуан)

Тежина грехова

Ко осећа тежину својих грехова, тај не обраћа пажњу на грехе ближњега. (Ава Мојсеј)

Зле мисли

Као што облаци закљањуају сунце, тако и зле мисли закљањају разум. (Преп. Јован Синаит)

Духовни разговори

Нико не би требао разговарати о духовним стварима са људима који су незаинтересовани за њих. (Св. Серафаим Саровски)

Стомак

Завладај над стомаком, док он није над тобом завладао. (Преп. Јован Лествичник)

Љубав

Љубав не гледа на неприлике и не види их. (Св. Теофан Затворник)

Рад

Љуби РАД. Телесни рад пружа срцу чистоту. (Преп. Антоније Велики)

Бог и човек

Ма где да је човек, тамо постоји и Бог. (Преп. Антоније Велики)

Историја

Читајте своју историју како ваља, и видећете сав је закон Божији урезан у њој. (Св. Николај Жички)

Навика

Ма како били гнусни и незнатни греси, навика их чини незнатним. (Бл. Августин)

Стрпљење

Ма шта радио, ради то са стрпљењем и Бог ће ти помоћи свим делима твојим и у свему ма шта се догодило са тобом. (Преп. Антоније Велики)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.