Све је почело са нашим праоцима, Адамом и Евом. Они су добили заповест у Рају да не једу од дрвета познања добра и зла. Ова заповест је добро позната Православним Хришћанима. То је заповест поста, најстаријег фактора породичног живота.

Као што знамо прва породица је била искушавана од стране ђавола, оца свог зла. Ђаво је био љубоморан и није могао да гледа њихов срећан живот па је наговорио Еву да једе од забрањеног воћа. Тако су Адам и Ева прекршили заповест Божију па их је Бог позвао да их пита зашто су то урадили, а они су покушали да пребаце кривицу на другог као да они нису криви уопште. Адам је кривио своју жену, коју је са усхићењем раније прихватио. Тако је пад у грех почео, а људи се нису покајали. Због тога их је Бог казнио и истерао из Раја.

Присетимо се казне коју је Бог изговорио. Жени је рекао да ће јој умножити болове за време рађања и да ће жудети за својим мужем, а да ће он владати над њом. А мушкарцу је рекао да ће у зноју лица свог јести свој хлеб све док се не врати у земљу, јер је од земље створен и у земљу ће се вратити.

Туга је ушла у људско биће, па је трпљење туге веома битан део аскетизма.

Треба да памтимо да је туга дошла као резултат греха и треба да је отрпимо без мржње и роптања на Бога. Болно је бити болестан и умрети, односно вратити се у земљу. Овај осећај туге треба утопити у покајање. Онда ће ове тешке мисли о смрти постати само подсећање на смрт.

Након пада, Адам не само да је морао да ради већ је морао веома много да ради. Тако је било у његовом животу, а тако је и данас у нашем. Сваки човек мора да размишља како ће нахранити себе и своју породицу. Понекад мора да ради неке послове који су веома тешки и опасни.

Архимандрит Сергеј је често виђао своје парохијане како су веома уморни због тешког посла, па им је говорио да је посао за ожењеног човека исто што и послушање за монаха. А као што знамо монаси не бирају своја послушања како њима одговара. Монах ради оно за шта је добио благослов. Без обзира да ли му се послушање свиђа или да ли му је досадно. Послушање монасима помаже да одсеку своју вољу, да би творили Вољу Божију. Божија Воља је да Адам и његови потомци живе у условима који нису рајски, да се не жале, и да се покају. Али и да се уздају у Бога који води своје људе у своје Царство.

За жену, време подвига је трудноћа. Она тада мора да размишља више о свом детету него о себи, да води рачуна о свом здрављу због детета, и да остави добар посао због детета. То је њен асктизам. А да не говоримо о боловима током порођаја и непрестаној бризи о неоворођеном детету.

Тада родитељи себи одузимају основни одмор и мало спавају. Брину о беби и моле се Богу за добробит детета поготово када је оно болесно да Господ уради оно што би они желели, али не могу, док Господ може.

А ако је дете рођено хендикепирано… Онда је потребна велика вера у Бога да би се носио тај тежак крст.

Веома брзо након порођаја велики труд започиње-подизање детета. Чак и када би посматрали само не религиозни део знамо да без Божије помоћи не можемо ништа. Отац Глеб Каледа је био у праву када је инсистирао да је основа у породици, док је школа само надоградња. Надоградња је битна, али она само унапређује основу.

Често у школи децу уче да памте информације, али их ретко уче да сами размишљају. А још мање их уче моралу. Породица може да надокнади ове недостатке. То јест, ако се родитељи брину не само о физичким потребама детета већ и о емоционалним. За све ово је потребно много година и стрпљења.

Родитељи такође морају да брину и о духовним потребама свог детета. Било би добро научити дете још док је мало да се моли Богу (јер се то у већини школа не учи). Али да би то урадили и сами родитељи треба да знају како да се моле и како да објасне суштину црквених служби. Како дете одраста треба да буде спремно за прву исповест. Родитељи треба да му објасне детету шта је грех и зашто је неопходно да за време исповести каже своје грехе свештенику. Овде је неопходан личан пример родитеља, како они живе духовно. Ако мајка води дете да се причести, а сама се не причешћује и не исповеда, ако отац ретко иде у цркву, онда је веома тешко убедити дете да су свима нама неопходне Црквене Свете Тајне.

У кући где свако једе кад хоће (чак и кад није гладан), где се не схвата појам доручка, ручка, и вечере, веома је тешко за дете да схвати концепт поста. Тешко је детету да пости које је навикнуто да иде кроз кућу са парчетом хлеба и кобасице у рукама. Можемо рећи да је почетак Хришћанског аскетизма правилан унос хране… Молитвом пре јела, особа учи да све започиње молитвом. Ако су дошли гости и није могуће молити се пред њима онда сваки члан породице треба да се прекрсти, бар умно… Битно је неговати видљиве и тајне форме Хришћанског живота. Отац Глеб је говорио да породични живот може да буде добра потпора за духовни живот, али може да буде и велика обструкција.

+ + +

Страст самољубља је највећи непријатељ породице. Егоизам је веома опасан.

Када супружници не желе да попусте ниучему и морбидно штите своју гордост, ако свако броји шта је урадио за породицу, онда ће се таква породица полако распасти. Ако се супружници лако љуте, свађају око ситница, и не могу мирно да живе заједно са својим ближњима, онда се осећају лоше, а њихова деца упијају њихов лош пример. Веома је тешко дати детету добар лични пример!

Потребан је велики подвиг родитеља да не препусте децу телевизији, интернету, или улици. То је један аспекат, а са друге стране деца не треба да буду изложена превеликој бризи. Након свега, превелика брига доводи чак и до побуне деце против својих родитеља.

Породица је школа љубави.

Сав Хришћански аскетизам има за циљ стицање љубави. Христос Спаситељ је све заповести сажео у две, љубав према Богу и љубав према ближњем. Свети Теофан упоређује љубав са ватром, ако не додајемо дрва на ватру она ће се угасити, ако се љубав међу супружницима не одржава и појачава делима љубави онда ће престати. А дела љубави су она основна и очигледна, знаци пажње. Она су способност да за време свађе превазиђемо гнев и да будемо први да понудимо мир.

+ + +

Отац Глеб Каледа је био професор на Московском Универзитету за време Совјетског Савеза. Тајно је био рукоположен за свештеника. У то доба веома је било опасно молити се пре јела када су гости присутни, јер се није знало ко би могао то да пријави атеистичкој власти тог времена.

Превод са енглеског: чтец Владимир (Србљак)

Извор: http://www.pravoslavie.ru/english/64414.htm

Преузето са: Манастир Лепавина