header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow "Кадровски проблеми" у СПЦ: Како све мањи број монаха утиче на будућност Цркве
"Кадровски проблеми" у СПЦ: Како све мањи број монаха утиче на будућност Цркве Штампај Е-пошта
уторак, 07 фебруар 2017
          Духовне службе у СПЦ, према расположивим подацима, обавља више од 2,500 свештеника и око хиљаду монаха. Највећи број њих је у епархијама у Србији. Мањак образоваих калуђера са искуством посебно забрињава, јер се из круга монаха бирају епископи који истински управљају Црквом.

Духовне службе у СПЦ, према расположивим подацима, обавља више од 2,500 свештеника и око хиљаду монаха. Највећи број њих је у епархијама у Србији. Мањак образоваих калуђера са искуством посебно забрињава, јер се из круга монаха бирају епископи који истински управљају Црквом.

Иако се последњих година све чешће чују примедбе да цркве широм Србије остају без свештеника, већи проблем је њихово образовање, а још малобројнији монаси.

Иако у седишту СПЦ не негирају да у појединим крајевима недостаје свештенослужитеља, објаснили су за Новости да црквени „кадровски план“, упркос слабијем приливу нових људи, генерално одговара потребама верника.

„Већина епархија СПЦ у Србији, Црној Гори и БиХ добро је попуњена свештенством“, навели су у Патријаршији. „Ситуација је нешто неповољнија у неким деловима БиХ и Хрватској.“

Духовне службе у СПЦ, према расположивим подацима, обавља више од 2,500 свештеника и око хиљаду монаха. Највећи број њих је у епархијама у Србији. Упућени у црквена збивања наглашавају да суштински проблем није у број свештеника, већ у њиховом образовању и преданости задужењима. Већина клирика има завршену средњу школу, док је диплома Богословског факултета привилегија само ужег круга, чије су парохије махом у већим градовима, Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Подговрици…

Образовању свештеника се последњих година, ипак, поклања све више пажње. У већим и угледнијим епархијама, каква је на пример Архиепсикопија београдско-карловачка, мешу новорукоположеним клирицима бројни су магистри, па чак и доктори наука.

Свештеничко звање често се преноси и с колена на колено, па међу младим богословима велики део чине деца из свештеничких породица.

„Све је видљивији проблем са монаштвом“, кажу из СПЦ. „Међу њима је мало образованих и калуђера са искуством који би могли да преузму важне црквене задатке. То би могао да буде велики проблем, јер се епископи који управљају Црквом бирају из реда монаха. Епископ би требало да има највише теолошко образовање, да има искуства са цивилном администрацијом и законима, говори стране језике, али и да има потребну ширину и општу културу. У монашком реду, међутим, таквих је све мање.“

Када обитељ нестане, једна од могућности је прерастање манастира у неку врсту духовно-историјских центара, али без монашког братства као главног стуба манастира.

„Није први пут да прилив монаштва опадне“, објашњавају у Цркви. У прошлости се то дешавало више пута, а у појединим моментима овај проблем је доводио у питање и сам опстанак значајних манастира. Хиландар је, на пример, после Другог светског рата остао готово без калуђера, а слично се крајем осамдесетих догодило и са манастирима на Косову и Метохији.

Извор: "Недељник"

Последњи пут ажурирано ( уторак, 07 фебруар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 28 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.