header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow "Кадровски проблеми" у СПЦ: Како све мањи број монаха утиче на будућност Цркве
"Кадровски проблеми" у СПЦ: Како све мањи број монаха утиче на будућност Цркве Штампај Е-пошта
уторак, 07 фебруар 2017
          Духовне службе у СПЦ, према расположивим подацима, обавља више од 2,500 свештеника и око хиљаду монаха. Највећи број њих је у епархијама у Србији. Мањак образоваих калуђера са искуством посебно забрињава, јер се из круга монаха бирају епископи који истински управљају Црквом.

Духовне службе у СПЦ, према расположивим подацима, обавља више од 2,500 свештеника и око хиљаду монаха. Највећи број њих је у епархијама у Србији. Мањак образоваих калуђера са искуством посебно забрињава, јер се из круга монаха бирају епископи који истински управљају Црквом.

Иако се последњих година све чешће чују примедбе да цркве широм Србије остају без свештеника, већи проблем је њихово образовање, а још малобројнији монаси.

Иако у седишту СПЦ не негирају да у појединим крајевима недостаје свештенослужитеља, објаснили су за Новости да црквени „кадровски план“, упркос слабијем приливу нових људи, генерално одговара потребама верника.

„Већина епархија СПЦ у Србији, Црној Гори и БиХ добро је попуњена свештенством“, навели су у Патријаршији. „Ситуација је нешто неповољнија у неким деловима БиХ и Хрватској.“

Духовне службе у СПЦ, према расположивим подацима, обавља више од 2,500 свештеника и око хиљаду монаха. Највећи број њих је у епархијама у Србији. Упућени у црквена збивања наглашавају да суштински проблем није у број свештеника, већ у њиховом образовању и преданости задужењима. Већина клирика има завршену средњу школу, док је диплома Богословског факултета привилегија само ужег круга, чије су парохије махом у већим градовима, Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Подговрици…

Образовању свештеника се последњих година, ипак, поклања све више пажње. У већим и угледнијим епархијама, каква је на пример Архиепсикопија београдско-карловачка, мешу новорукоположеним клирицима бројни су магистри, па чак и доктори наука.

Свештеничко звање често се преноси и с колена на колено, па међу младим богословима велики део чине деца из свештеничких породица.

„Све је видљивији проблем са монаштвом“, кажу из СПЦ. „Међу њима је мало образованих и калуђера са искуством који би могли да преузму важне црквене задатке. То би могао да буде велики проблем, јер се епископи који управљају Црквом бирају из реда монаха. Епископ би требало да има највише теолошко образовање, да има искуства са цивилном администрацијом и законима, говори стране језике, али и да има потребну ширину и општу културу. У монашком реду, међутим, таквих је све мање.“

Када обитељ нестане, једна од могућности је прерастање манастира у неку врсту духовно-историјских центара, али без монашког братства као главног стуба манастира.

„Није први пут да прилив монаштва опадне“, објашњавају у Цркви. У прошлости се то дешавало више пута, а у појединим моментима овај проблем је доводио у питање и сам опстанак значајних манастира. Хиландар је, на пример, после Другог светског рата остао готово без калуђера, а слично се крајем осамдесетих догодило и са манастирима на Косову и Метохији.

Извор: "Недељник"

Последњи пут ажурирано ( уторак, 07 фебруар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 64 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО:

САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА, ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊЕГ

+ + +

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.